Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, navodi da se starosna granica za odlazak u penziju pomera jer je životni vek ljudi duži, ali i zbog demografskog trenda da se u Srbiji smanjuje broj mladih u odnosu na stare.
Od ove godine pomera se starosna granica za odlazak u penziju za žene, uslov je navršena 61 godina i šest meseci i najmanje 15 godina radnog staža. Do 2032. godine, i žene i muškarci će u punu starosnu penziju odlaziti sa navršenih 65 godina života, i najmanje 15 godina staža. Za punu starosnu penziju biće potrebno 45 godina staža, bez obzira na godine starosti.
Nikola Altiparmakov kaže u “Danu uživo” da se granica za penziju pomera iz jednog razloga koji je pozitivan – jer građani žive duže, a projekcije pokazuju da će se životni vek još produžiti.
“Reformske mere koje su sprovedene prate evropsku praksu… Ići ćemo ka tome da se izjadnači starosna dob žena i muškaraca za odlazak u penziju, na 65 godina”, naveo je.
Mi smo nekada imali 10 mladih na jednu staru osobu, a sada je taj odnos četiri na jedan, i to je dodatni razlog, dodaje član Fiskalnog saveta. “Sa ovakvim demografskim trendovima nema drugog načina, osim da se radi duže”.
Kako je istakao, produženje granice treba da prati i rad na reformama tržištima rada. Potrebno je da se usavršavaju zaposleni, da se ukine diskriminacija prema starijim radnicima, i da se njima omogući da duže rade, naveo je.
Postoje neke oblasti gde ljudski organizam ne može da izdrži, ali to je prepoznato beneficiranim radnim stažom – sigurno da neće biti produžen radni vek rudarima, dodaje.
Kaže da postoji mogućnost da se revidira lista radnika koji imaju beneficirani radni staž, da Ministarstvo rada ima tu mogućnost i da može da se usklađuje lista prema trenutnom stanju tržišta.
I za zapošljavanje starih i mladih neophodan je privredni rast, naglašava Altiparmakov. S većim privrednim rastom imaćemo bolji položaj i radnika i penzionera, dodaje.
Osvrćući se na penale za prevremeno penzionisanje, kaže da su oni u Srbiji najmanji, kad se pogledaju druge zemlje Evrope. “Ako odete ranije u penziju, koristićete je duže, onda je logično da ćete primati manje”, kaže.
Govoreći o siromaštvu, Altiparmakov navodi da statistika pokazuje da najmanji stepen rizika od siromaštva u Srbiji imaju penzioneri, a najveću stopu imaju mladi, do 18 godina.
Odnos plate i penzije, koji je oko 55 odsto, bolji je nego kod drugih u regionu, navodi i dodaje da ovakav penzijski sistem uspeva da održi kakav-takav standard penzionera.
Ako znamo da je svrha penzije da vama omogući pristojan život kad niste u stanju da privređujete, a kad smo u situaciji da penzioneri izdržavaju mlade, vidimo da smo u ciklusu samouništenja, i neophodno je imati penzijske reforme, ističe.
Kaže da Srbija ima sistem koji na jedan pravičan način raspodeljuje kolač kojim raspolaže, a da je problem nastao 2008. godine iz populističkih težnji da se podignu penzije, što je uvećalo javni dug.
Ispričao je da je i jedna od ključnih formula kojoj sve razvijenije zemlje pribegavaju tzv. fazno penzionisanje – da rade polovično radno vreme, kako bi radili duže, ili da se starim osobama da da dodatno rade u penziji.
