VAŠINGTON – Iz Srbije je od 2001. do 2010. godine izneto više od 51 milijarde dolara na ofšor račune u inonstranstvu, tako što su jeftino kupovana preduzeća, koja su kasnije propadala, navodi se u izveštaju istraživačkog projekta “Global fajnenšel integriti”, koje je objavio Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona.
Prema tom istraživanju, Srbija je na 16. mestu u svetu po tim “nezakonitim finansijskim tokovima”, od 150 država koliko se istražuje.
Samo je na Britanska Devičanska ostrva na Karibima, koji se smatraju “rajem za prljavi novac”, tokom prošle godine izneto 900 miliona dolara iz Srbije.
Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo ističe tri primera – kompanije Fidelinka, Navip i Agrohem.
Kao osobu koja je igrala važnu ulogu u tom procesu američki konzorcijum navodi ime nekadašnjeg makedonskog ministra finansija i bankara Žanka Čada.
Fidelinka je bila jedna od vodećih mlinarskih i pekarskih kompanija, osnovana još 1947. godine i početkom dvehiljaditih proizvodila je godišnje oko 12,5 miliona vekni hleba i sto hiljada tona slatkiša, piše u izveštaju.
Država je privatizovala Fidelinku 2005. godine, i u tome su glavnu ulogu imale ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva, navodi vašingtonski istraživački centar.
Kompanija “Alysun Marketing” u Čadovom vlasništvu preuzela je 19 odsto vlasništva firme, dok je druga kompanija sa karipskog ostrva “Mowbray Systems” uzela 25 odsto akcija. Kompanija “Mineco” sa sedištem u Švajcarskoj postala je vlasnik 20 odsto akcija.
Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona piše da su kompanije “Mowbray” i “Mineco” povezane preko srpskog biznismena Dimitrija Aksentijevića, koji je direktor i nosilac akcija u “Mowbray” i direktor komapnije “Mineco”, dok je pre toga Aksentijević radio za firmu “Glencore”.
Američki istraživački konzorcijum navodi da se protiv njega vodi istraga u Rumuniji u vezi sa korupcijom i podmićivanjem, u kojoj je jedan sudija u toj zemlji uhapšen zbog sumnje da je dobio mito od predstavnika podružnice kompanije “Mineco” u Bukureštu u procesu privatizacije jednog rudnika.
Iako je izgledalo da Fidelinka napreduje posle preuzimanja od strane novih vlasnika, pošto je otvorila lanac pekara “Bread&Co”, i saopštenja da je potrošila desetine miliona dolara na modernizaciju, to se nije dogodilo.
Fidelinka je ušla u trgovačke veze sa firmom “Glencore”, ali se to partnerstvo nikada nije materijalizovalo, istice američki konzorcijum, i novo rukovodstvo je, kako navode sindikati i mediji u Srbiji, zadužilo preduzeće i onda je transferisalo novac van kompanije.
Kroz niz domaćih kompanija koje su radile pod kišobranom Fidelinke, stvorena je šema u kojoj je svaka firma garantovala kredite jedna drugoj, da bi na kraju bilo nemoguće da se istraži “ko kome duguje i ko je kome garantor za kredit”.
Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona zaključuje da je na kraju Fidelinika 2010. godine podnela zahtev za bankrotstvo, čime je bez posla ostalo 700 ljudi.
Kada je u pitanju firma Agrohem, navodi se da je ta kompanija pre nego što je bankrotirala, na račun Željka Čada na Britanskim Devičanskim ostrvima prebacila 6,9 miliona dolara.
Pozivajući se na istragu srpske policije, američki centar piše da su trojica direktora koji su radili u podružnicama firme “Mineco” u Londonu i Beogradu pomogli u “prodaji” više od dve i po hiljade kvadrata Navipovog poslovnog prostora u centru Beograda, pri čemu je taj prividni posao koštao Navip više od 2,6 miliona dolara.
Aksentijević i Čado nisu želeli da odgovore na tvrdnje koje su iznete protiv njih u istraživanju, dodaje se u tekstu.