Ovih dana se na društvenim mrežama prenosi pisana poruka pojedinih šejhova, efendija, Zukorlićevom političkom putu i direktnom učešću na izborima.
Ljude bliske selefijskom učenju posebno interesuje reč šejha S. Kuduzovića. Nas interesuje sve što može da poremeti mir i normalan život ljudi na ovim prostorima i šire. Neki spekulišu da Kuduzović nije dao takvu podršku a drugi, oni bliži Zukorliću tvrde da je “šejh” pozvao vernike da glasaju baš za bivšeg muftiju.
Pre samo nekoliko meseci Kuduzović je bio nepoželjna osoba u IZ-i kontrolisanoj od strane Zukorlića, persona “non grata.” Onda se Zukorlić “dosetio” na “mig” tajnih službi da organizuje međunarodnu naučnu konferenciju u IZ-i, a na njoj, “divna li čuda” pozvao Kuduzovića, poznavaocima poznatog kao nekrunisani vođa selefija u BiH, prihvatljivog Zapadnim silama. Na istom skupu bio je predavač hafiz I. Metin, iz Makedonije, poznati sufijski alim. Najmanje je Zukorliću trebalo nauke i dokazivanja među selefijama i sufijama, Kuduzovića je on doveo za lični interes i profit.
Isti dan nakon predavanja on je Kuduzovića poslao u hadži Mehovu džamiju, u odmetnuti džemat Put sredine pod kontrolom Seada Islamovića koji ne sluša Zukorlića i deluje skoro pa samostalno, sa nekoliko stotina odanih mladića pro-selefijske orijentacije umerenog oblika. Kuduzović odlazi u Put sredine sa Abdurahmanom Kujovićem, drugarom Islamovića iz studentskih dana, koji slepo sluša Zukorlića ali i drži drugarstvo sa vođom Puta sredine, iz tih razloga čest je gost na predavanjima u pomenutoj džamiji, i prihvatljiv je momcima koji ne cene rad Zukorlića. Ovim potezom Zukorlić šalje pomirljiv ton ovom džematu i preko Kuduzovića pokušava da ostvari uticaj nad momcima Sredine, istovremeno je htio da legalizuje Kujevića kao svog naslednika u IZ-i, a posebno kod onih struja selefijskog gledišta koje ga (Zukorlića) uopšte ili skoro ne cene. Nedugo nakon toga, mimio Ustava on Kunovića postavlja za muftiju sandžačkog. Ova poseta dvojice imama Putu sredine ustalasala je selefijsku grupaciju u Sandžaku i šire i otada se spekuliše da li Kuduzović stvarno podržava Zukorlića u političkim igrama ili je sve farsa i marketing majstora manipulacije i obmane.
Stvara li se nova radikalna grupa u Sandžaku?
Vrlo je interesantno pratiti šta se dešava sa Zukorlićem. On je ostavio odoru, “zamrzao” funkciju muftije pa pod pritiskom javnosti podnio ostavku, ali još uvek kontroliše sve u IZ-i, novac, ljude, i automobile…
Abdurahman Kujević je sposoban da uči napamet i slepo sluša, ali nesposoban da vlada sam i zato je i pogodan Zukorliću, a prihvatljiv selefijama jer je hafiz i zna mnogo izreka poslanika Muhameda, uz to, Kuduzović je kao vođa selefa u Bosni na njegovoj strani. Zukorlić sa ovim okolnostima ulazi u politku i unosi islam u nju, za sada onaj “srednji” u zavijenoj formi i bez velike buke i talasanja, osim ako se zanemari zloupotreba džamija, učenika i studenata verskih škola, radnika, novca i automobila, zapravo celokupnog sistema IZ-e u predizborne radnje. On ovim načinom kontroliše i selefijsku grupu. Čudno je da isti oni selefije ( nekih ih zovu vehabije) proglašavaju ljude nevernicima samo zato što slušaju muziku, ali Zukorliću tolerišu snimanje reperskih spotova u kojima se veliča on, a sporednu rolnu imaju njegovi luksuzni audiji i beli bmw. Takvi spotovi i nastupi muzičara su viđani na političkim skupovima Zukorlića. Isto tako, zar nije Zukorlić legalizovao pojavu tzv. tekfirskih džemata, na način da je on lično proglašavao pojedine grupe hadžija “šejtanskim” a ko je god sa đavolom taj je nevernik. Isto je tako, one koji su otišli od njega u Rijaset IZ-e Srbije nazivao “otpadnicima od vere” te govorio da ih treba “stmoglaviti” sa neke litice, što je kazna za otpadništvo od vere, kako su objašnjavali njegovi hodže. Zar nije ovakav vid delovanja legalizacija divljih skupina koje za sebe uzimaju ekskluzivno pravo da određuju ko je musliman a ko nevernik i otpadnik, te koga treba ubiti strmoglavljenjem sa litice ili visoke zgrade? Zar ovo što je radio i sada radi Zukorlić ne podseća na najradikalnije grupe Bliskog istoka pa čak i na ISIL ili Islamsku državu kako je neki zovu?
Zukorlić u politiku unosi veru i verski svetonazor, to radi na “mig” tajnih sila moći, posebno Zapadnih, i na tom putu za sada može jedino narod da mu kaže “dalje nećeš moći.”
Ako se to ne desi, vrlo brzo ćemo imati u Sandžaku kontrolisane sukobe, prve varnice na relaciji selefija i ostatka mislimanskog življa, a onda i scenarije slične onima u Siriji i Iraku.
Da li Zukorlić u Sandžaku stvara svoju “islamsku vojsku i državu” ili nas kolone džipova sa njegovim zastavama samo podsećaju na slične kolone ISIL-a po pustinjama Iraka i Libije? Da li je militarizacija studenata i učenika verskih škola od pre neku godinu bila samo uvertira Zukorlića u nešto mnogo opasnije što tek sledi ili će sve ostati samo magla, videćemo ubrzo.
Pokazalo se da svako zveckanje i postrojavanje nije bilo uzalud