“Vojni lekar na selu”, projekat civilno-vojne saradnje 2. brigade KoV VS, realizovan je juče u selima Pešterske visoravni Karajukića bunari i Buđevo.
Najnužniju medicinsku pomoć i besplatne lekove dobili su stari i bespomoćni, koji teško stižu do udaljenih medicinskih ustanova.
U oronulim seoskim ambulantama u Karajukića bunarima i Buđevu, na Pešterskoj visoravni, okupio se juče veliki broj meštana. Uglavnom starih, kojima je Dom zdravlja u Sjenici zbog bolesti i nedostatka prevoza, još dalji. Čekali su dolazak vojnih lekara u koje imaju bezgranično poverenje. To su retki susreti, ali uvek proteknu srdačno i na zajedničko zadovoljstvo.
Ovoga puta na Peštersku visoravan krenule su dve medicinske ekipe 2.brigade Kov VS, dva lekara i dva medicinska tehničara, sa neophodnim lekovima i specijalizovanim sanitetskim vozilom sa svom neophodnom medicinskom opremom. Četvrti put ove godine vojni lekari su u Pešterskim selima. Obišli su meštane u desetak najudaljenijih sela i već napamet znaju na šta će se žaliti njihovi pacijenti.
-Pošto se radi o staračkim domaćinstvima i pacijentima u godinama mi znamo da će se oni žaliti najčešće na hronične reumatske bolesti i povišen krvni pritisak, ali spremni smo i za druge tegobe.- kaže lekar Ivan Jovanović.- Prihvaćeni smo odlično u svim selima koje posećujemo na području opština Novi Pazar, Sjenica i Tutin.
Selim Seferović je do ambulante u Karajukića bunarima došao iz zaseoka udaljenog četiri kilometra. Prošle godine njegov komšija je, po onom vekliko snegu, umro na putu do lekara. Vojska je ovde ostavila trag kroz izgradnju puteva i vodovoda pa je i poverenje veliko. Posebno u vojne lekare.
– Mi se uvek obradujemo kada dolaze vojni lekari. Mi verujemo u vojsku. Uvek je ona nama bila velika sigurnost.-kaže Selim.- To je naša vojska , čoveče. Mi nemamo ni drugu vojsku ni drugu državu. Bore se i ovi naši lekari ovde, ali nemaju čime.
Na kraju dana, kada se sa pašnjaka vraća stoka u torove, lekari analiziraju učinak. Pregledano je 122 pacijenta u ambulantama, a do 18 pacijenata morali su u kućne posete. Morali su lekari da iskuse i toplo peštersko gostoprimstvo, da probaju pitu sa čuvenim sjeničkim sirom, “ovčavinu” (paprike u pavlaci), sjeničku pršutu… Ali to je već za neku drugu priču.