Kad vidite na terenu fudbalera od 203 centimetra, morate da se zainteresujete. Još kad je građen kao “Terminator“ i ima neutoljivu želju da zaigra u dresu Orlova, onda…
Ima ta fotografija posle gola Hofenhajmu. Fejsal Mulić bez majice, telo od 203 centimetra isprepletano mišićima kakvima ne mogu da se pohvale ni mnogi MMA borci. Glava ošišana, 20-godišnja momčina iz Novog Pazara izgleda kao da u zubima može da nosi ceo tim vršnjaka. Ali kada smo ga pozvali telefonom da prokomentariše poziv u mladu reprezentaciju Srbije, dobili smo sasvim drugačiju sliku o korpulentnom golgeteru Minhena 1860.
Fejsal Mulić je dobroćudni div raspoložen za neobaveznu priču. Oduševljen što mu se konačno ispunio dečački san.
“Au, brate, super se osećam. Mnogo mi je bilo drago kad su mi rekli. Posebno zato što nisam pre igrao u mlađim reprezentativnim selekcijama. Osim ono po regionima, pa zapad“, kaže neposredni Mulić na početku razgovora za MOZZART Sport.
Pitali smo ga gde ga je vest zatekla.
“Pre tri dana mi, pred trening, ovaj naš Miloš Degenik, a i on igra ovde u Minhenu sa mnom, najavi. On je pre igrao, valjda su i sad hteli da ga zovu, ali ga zvali i iz Australije, a i za njih je ranije igrao. Ja mu kažem, ali stvarno se ne šalim: ’Daj bre, budalo, ne zezaj se’. Odem na trening, kad sam se vratio u svlačionicu, izvadim telefon i stvarno vidim pozivni iz Srbije. Dva ili tri komada, pošto me zvao i jedan momak iz Saveza. Okrenem i ono (selektor Tomislav) Sivić. I znaš kako to ide: ’Gledali smo te, zaslužio si poziv’… Ja sam uspeo da kažem samo: ’Dobar dan i jedva čekam’“, priseća se Mulić sa osmehom.
Nestrpljivi su i ljubitelji fudbala u Srbiji. Ne viđa se svaki dan toliki čovek na fudbalskom terenu. Još ako zna da igra? Nikola Žigić se prosto nameće kao prva asocijacija svima u Srbiji.
“A pa dobro, ali da ti kažem – Nikola Žigić je od ramena, pa na gore bolji od mene, a-ha-ha. Šalim se, ali stvarno bolje igra glavom. Ja sam doskora igrao po desnoj strani u vezi ili centralno. Tek posle sam počeo da igram špica, da vežbam tu skok igru, udarce glavom… Ali zato sam brži od Žigića, a-ha-ha“, odgovara Mulić, uvek spreman za šalu.
To međutim ne znači da Mulić ne ume da bude ozbiljan kad treba. Recimo, kad ga zovu da zaigra za neku drugu reprezentaciju. Bosnu i Hercegovinu na primer. A nije tajna da su se tamo interesovali za Fejsala.
“Javio mi se neki dečko, nudio pasoš… Ja mu kažem: ’Bato, ja sam u Srbiji rođen, ja volim ljude u Srbiji i šta ja ima da igram za neku drugu zemlju?’ Nema šanse! Samo jednu zemlju imam“, kao iz topa odgovara Mulić, koji preko oca ima i slovački pasoš.
Ni ta ga zemlja, naravno, ne zanima u profesionalnom smislu. Samo Srbija. I Nemačka naravno. Bundesliga je veliki san. Ali pre toga obavezno je dokazivanje u Cvajti. Nažalost, Minhenu 1860 nikako da krene. Bavarski Lavovi iz prva četiri kola imaju samo dva boda. U situaciji kad se klub bori za opstanak nema mnogo mesta za mlade igrače. Mulić je doduše već dve godine u Minhenu, prvu sezonu igrao je – i redovno tresao mreže – za B tim, 8. avgusta ove godine postigao i prvenac u Kup pobedi nad Hofenhajmom. Na dve kasnije utakmice međutim odigrao je samo sedam minuta?
“Ma i trener me zeza. Moraću da se raspravim s njim“, smeje se Mulić.
Želimo mu da ga takvo raspoloženje nikad ne napusti.
izvor: mozzartsport.com