U Poljskoj će danas biti obeležena 70. godišnjica oslobođenja nacističkog logora Aušvic. U svetu se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
Istog datuma kada je Crvena armija 1945. godine oslobodila Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja, u Drugom svetskom ratu, u svetu se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji je 1. novembra 2005. godine ustanovila Generalna skupština UN.
Ceremoniji u Aušvicu će, između ostalih, prisustvovati predsednici Francuske i Nemačke, Fransoa Oland i Joahim Gauk, američki ministar finansija Džek Lu i drugi.
Dojče vele piše da će u Aušvicu biti prisutan ukrajinski predsednik Petro Porošenko, a da ruski predsednik Vladimir Putin neće doći, i ocenjuje da je aktuelna ukrajinska kriza bacila senku na komemoraciju.
Rusiju će predstavljati šef predsedničke administracije Sergej Ivanov, dok će Putin učestvovati na svečanosti u čast žrtava holokausta, ali u Moskvi, gde će posetiti Jevrejski muzej i Centar tolerancije.
Istrebljenje Jevreja, ili kako su to govorili nacisti – “konačno rešenje jevrejskog pitanja”, počelo je invazijom nacističke Nemačke na Poljsku u septembru 1939. godine.
Usledila su prva masovna ubistva Jevreja i njihovo izgladnjivanje do smrti, a prve žrtve bili su i sovjetski vojnici, zaroboljeni u Poljskoj i na baltičkim i sovjetskim teritorijama, navodi AFP.
Jedan od najmoćnijih ljudi Trećeg rajha i komandant ozloglašenih SS trupa Hajnrih Himler ubrzo je sagledao da je ovakva metoda “vrlo ograničavajuća”, jer nije mogla da se primeni na većoj teritoriji zapadne Evrope.
Sa svojim zamenikom Rajnhardom Hajdrihom osmislio je drugu metodu istrebljivanja Jevreja u vidu gasnih komora, tehnike koja je već korišćena u Nemačkoj nad hendikepiranim osobama.
Himler, tvorac holokausta, osmislio je plan o otvaranju kocentracionih logora u Poljskoj u kojima bi ljudi bili ubijani u gasnim komorama puštanjem otrovnog gasa “ciklon B”, čija primena je počela prvi put u Nemačkoj početkom 1920-ih godina.