Sandžački portal Sandžakpress blizak Muameru Zukorliću osim što preko svojih talala napada Kavazovića, Fejzića otpočeo je i napade koji su bazirani na rekonstrukciju najstarije ulice u ovom gradu jer, prema tvrdnjama njegovih portala, na mestu gde je asfalt treba da budu kaldrma i potoci.
Emitujući stare fotografije na kojima se vidi kako je nekada izgledala najstarija novopazarska ulica oni se pitaju “zašto prvomajska nema kaldrmu i potok koji je nekada tekao tu”?
Veoma začuđujuće da takvu brigu iskazuje i pitanja postavlja osoba koja je arhitektonski uništila skoro svaku staru džamiju i njenu avliju u Novom Pazaru? Svi građani znaju da je Zukorlić izgradnjom arhitektonskog monstruma untur avlije-harema Altun alem džamije narušio ambijentalnu cjelinu ne samo džamije već i stare čaršije. U tom objektu je danas smešteno obdanište kojim rukovodi njegova mlađa supruga.
Takođe, prilikom renoviranja Altun alem džamije on je narušio njenu unutrašnjost tako što se nije pridržavao starih materijala kojima su omalterisani, ili bolje reći obojeni mihrab i minber, a prilikom te rekonstrukcije od prije nekoliko godina oskrnavljeni su i ukrasi koji su oivičili i vijekovima krasili mihrab, a unutar džamije je postavljen moderan mermer bez vođenja računa ili konsultovanja recimo stručnjaka iz Turske koji bi pružili adekvatno znanje i dali informacije o korištenju starih materijala i uklapanju modernih, u svrhu očuvanja monumentalnosti objekta. Ono što je zapanjilo stanovnike a, posebno džemat ove džamije jeste da je on skinuo stara vrata sa ulaza u džamiju, i njih sa sve starim natpisom o ktitoru džamije i godinama njene izgradnje gurnuo u zaborav, ali su, zahvaljujući jednom uglednom našem sugrađaninu, vrata ostala očuvana. i on ih čuva u svojoj kući, odnosno lokalu kao eksponat.
Ako pogledamo džamiju na Paricama videćemo da je i tamo oskrnavljena njena autentična slika i celina izgradnjom čudesnog objekta koji se ne uklapa u stil staročaršijske novopazarske arhitekture, i tu je smešteno Zukorlićevo obdanište. Isto je i sa Lejlek džamijom i njenim haremom u kojem je Zukorlić izgradio takođe zapanjujuće čudan objekat, oduzimajući raskošnost avlije i onako maloj džamiji ali veoma vrednoj u arhitektonskom, duhovnom i istorijsko-kulturološkom smislu. Ovakvi i slični elementi urbicida i kulturocida svojstveni su Zukorliću koji je i staru medresu porušio u celini, ne ostavljajući bar jednu sobu kao dokaz postojanja stare bošnjačke građevine i svedoka vremena koje je za nama. Pored ovih ispada i napada na kulturu Bošnjaka , Novopazaraca, Sandžaklija, pomenućemo samo još nezgrapnu građevinu u haremu Hadži Hurem – Bor džamije u Lugu, gde je samovoljom ovoga čoveka u potpunosti džamija zatvorena iz pravca reke Raške i skoro da se ni njeno munare ne vidi uopšte.
Još jednom se pitamo kako neko ko je poznat po rušenju istorijskih građevina i izgradnji nakardnih zgrada na njihovom mestu može sebi dati za pravo da izražava brigu o prvomajskoj ulici? Odgovor leži u želji Zukorlića da manipuliše osećanjima ljudi, te njegovoj brizi za opstanak na političkom i verskom polju, jer on ne može ljudima da ponudi ništa osim nazovi brige o opstanku nacionalnom i verskom, pa želi omalovažiti ovolike građevinske poduhvate Gradske uprave na čelu sa SDP-om, za koje se može reći da su epohalni i nezapamćeni u modernoj istoriji Novog Pazara.
Poslednji u nizu napada Zukorlića na kulturu i tradiciju Bošnjaka jeste hamam u Novopazarskoj Banji kao i totalna nebriga u vezi Gazi Isa-begova hamama u centru grada. Hamam u staroj čaršiji propada samo zato što Zukorlić radi na svoju ruku i ne želi sarađivati ni sa kim ako to njemu lično nije u interesu.
Naime, turska razvojna agencija (TIKA) je htela rekonstruisati ovaj hamam ali dozvola za to stoji u rukama Islamske zajednice kojom on rukovodi a koju nisu dali jer TIKA ne prebacuje novac direktno u ruke već plaća izvođače radova, što Zukorliću nikako ne odgovara.
Samo u Prizrenu Tika je rekonstruisala Sinan Pašinu džamiju koja je iz turskog perioda i hamam koji je takođe iz Turskog perioda. Postavlja se pitanje zašto TIKA ne ulaže u rekonstrukciju u Sandžaku kao u drugim gradovima a logičan zaključak je zato što ne želi da rekonstrukciju vode ljudi koji su nestručni građevinski radnici ali i zato što novac ne daje institucijama već komapnijama koje su specijalizovane za rekonstrukciju takvih objekata.
Zukorlića ne interesuje zadovoljstvo građana sa asfaltiranjem i obnovom prvomajske ulice, on samo želi uzburkati duhove i uneti razdor i nemir među građanstvo pričom o potrebi postojanja jarkova, hendeka, bara i blata. Građani su siti jalove priče i naglabanja, te kaljuga, rupa i blata. Njih sada zanima napredak, razvoj, ekonomska dobit i bolji život. To se postiže suštinskim radom, redom i zdravim ekonomisanjem, što zapravo i radi Gradska vlast.
A Zukorlić o sebi sliku šalje svakodnevno iz centra grada gde je na zgradi Islasmkih ustanova izgradio krov, a ako nje lokale u kojima je smestio svoje poslovanje u vidu restorana i drugih poslovnih prostora koje građani zovu „Ala Muftija“ sprdajući se sa njegovim apetitama ka izgradnji nečega što samo on razume i samo njemu liči.