Novi zakon o medijima – kraj diktaturi medijima početak slobodnog medijskog izveštavanja?

0
59

IZVOR: BETA

Beograd — Stručnjak EU za medije Sandra Bašić Hrvatin izjavila je da nacrt zakona o javnom informisanju u Srbiji nije uperen protiv medija u državnom vlasništvu.

Tanjug
Tanjug

Cilj tog zakona je, kako je objasnila na javnom slušanju o nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, koje je organizovao Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, je da se zaštiti javni interes i obezbedi transparentan način trošenja sredstava.

Bašić Hrvatin je rekla da je prošle godine 20 miliona evra poreskih obveznika Srbije potrošeno za medije, ali kriterijumima nisu bili ni jasni, ni transparentni.

“U Srbiji postoji 1.200 medija od čega je nešto manje od 100 u javnom vlasništvu. Nacrt zakona o javnom informisanju nije protiv njih, ali svi moraju da imaju iste uslove na tržištu”, rekla je ona i istakla da se na taj način može obezbediti i zaštita javnog interesa, i jasan način trošenja novca poreskih obveznika.

Bašić Hrvatin je istakla da nacrt zakona predviđa povlačenje države iz vlasništva u medijima i njihovu privatizaciju, i jasan način trošenja državnog novca u toj oblasti.

Tanjug
Tanjug

 

Bašić Hrvatin koja je stručnjak EU za medije, rekla je da će država na svim nivoima putem projektnog finansiranja obezbediti pomoć medijima i zaštiti javni interes u informisanju.

“Zakonom se traži da se državna pomoć (medijima) uredi na transparentan način”, rekla je Bašić Hrvatin i istakla da Srbija ima zakon o kontroli državne pomoći, ali se on ne poštuje u oblasti medija.

Bašić Hrvatin je istakla da nacrt zakona o javnom informisanju i medijima koji je pripremilo Ministarstvo kulture Srbije, štiti interes poreskih obveznika Srbije i sprečava da se njihov novac troši na netransparentan način, što se do sada dešavalo.

Stručnjak EU je navela da je predviđeno projektno finansiranje medija koji bi se prijavljali na javne konkurse. Za EU je, kako je navela, važno to što predloženi zakon sprečava koncentraciju vlasništva u medijima, predviđa izlazak države i vlasništva u medijima i uređuje pitanje državne pomoći.

Ministar kulture Srbije Bratislav Petković rekao je na javnom slušanju o nacrtu zakona o javnom informisanju da je mišljenje stručnjaka da država treba da se povuče iz vlasništva u medijima u Srbiji.

Petković je rekao i da je javnu raspravu o tom zakonu pratila živa debata i da su se izdvojile dve grupe: jedna koja je protiv povlačenja države iz medija, i druga koja se zalaže za to da država izađe iz medija.

Ministar je najavio da će uskoro početi i javna rasprava o nacrtu zakona o elektronskim medijima.

Član Radne grupe za izradu zakona o javnom informisanju Rade Veljanovski rekao je da zakon predviđa povlačenje države iz medija, ali je dodao da će ona i dalje imati odgovornost u toj oblasti i da će putem projektnog finansiranja štiti javni interes.

U zakon su, kako je navedeno, uključene i odredbe o javnom vlasništvu i sprečavanju nedozvoljene koncentracije vlasništva u medijima u Srbiji. “Važno nam je da znamo ko su vlasnici medija i da li u određenom trenutku postoji nedozvoljena koncentracija kapitala”, rekao je Veljanovski.

Direktor Novinske agencije Fonet, Zoran Sekulić, predstavnik Medijske zajednice koju čine Medijska koalicija (ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal Pres) i Asocijacija medija, rekao je da Medijska zajednica insistira da se od 1. januara 2014. godine prestane finansiranje medija iz državnog budžeta.

“Podržavamo predlog da se od 1. januara 2014. uspostavi isključivo projektno finansiranje medija i da se izričito zabrani budžetsko finansiranje”, rekao je on.

Tanjug
Tanjug

 

Sekulić je rekao i da je izlazak države iz medija i prestanak budžetskog finansiranja bio jedan od uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, ali je ukazao da se, uprkos tome, taj uslov i dalje ne poštuje.

Država je na raznim nivoima lane potrošila dve milijarde i 100 miliona dinara za medije, a 80 odsto tog novca je otišlo medijima u javnom vlasništvu preko direktnog budžetskog finansiranja, rekao je on.

Sekulić je rekao i da se ne bi smelo dozvoliti da “velika državna pitanja ugroze reformu u medijskom sektoru”, kao što se to u prošlosti dešavalo.

Direktor beogradske RTV Studio B Aleksandar Timofejev je rekao da će povlačenje države i privatizacija medija, uz prestanak budžetskog finansiranja, “ubiti” tu televiziju.

“Studio B nema gradsku konkurenciju, nama su konkurencija nacionalne stanice”, rekao je Timofejev i dodao da Studio B ima dobre kadrove i “brend”, ali nema svoj prostor, a oprema je zastarela. Timofejev je izrazio strahovanje da bi eventualni privatni vlasnik od Studija B napravio televiziju za “rijaliti šou”.

Direktor Studija B je zaključio rekavši da se ne može reći da su privatne televizije imune na politički uticaj u Srbiji.

SHARE

LEAVE A REPLY