Beograd – RFZO, vrednujući učinke 6.290 lekara u domovima zdravlja, podelio samo 31 desetku. Oni koji zbog više pacijenata prepisuju više lekova, dobijaju manju ocenu.
Samo 31 od 6.290 izabranih lekara: opšte medicine, ginekologije, pedijatrije i stomatologije, kada je Republički fond zdravstvenog osiguranja „izmerio“ koliko imaju pacijenata i pregleda, koliko lekova propisuju i koliko se bave preventivom, dobilo je desetku za svoj rad.
Da su njihovi profesori svojevremeno tako bili škrti na ocenama, polovina ne bi ni stigla do diplome, jer im je sada prosečna ocena tek oko pet.
Onima koji su na poslednjem vrednovanju rada ostali ispod petice, zarade za prva tri meseca sledeće godine se umanjuju, a onima iznad prosečne ocene uvećavaju za najviše osam odsto. Po toj računici maksimalna razlika u plati između lekara sa najboljom i onog sa najlošijom ocenom je oko 5.200 dinara. Iako ni to nije zanemarljivo, s obzirom na to da je plata specijaliste opšte medicine oko 65.000 dinara, za doktore su mnogo problematičniji kriterijumi po kojima ih RFZO vrednuje, jer se, kažu, ne ocenjuje kvalitet, ni samog lekara, ni zdravstvene zaštite koju pruža.
Varijabilni deo plate najviše podiže broj pacijenata (40 odsto) i preventivnih pregleda (30 odsto). U praksi to, međutim, izgleda ovako: čak i kada u smeni primi samo 35, koliko je po normativu, lekar svakom, u proseku, može da posveti devet i po minuta. U takvim okolnostima, priznaju i lekari, nema govora ni o kvalitetu usluge, a kamoli o preventivi. Kada se pogleda kriterijum racionalnosti, koja čini 20 odsto varijabile, ispada da lekar koji je dobar za pacijenta, nije dobar za državu. Jer, ako za lekove po osiguraniku potroši više od 1.207 dinara, koliko je prosek na nivou Republike, biće lošije vrednovan i plaćen.
“Ako smo u prednosti sa većim brojem pacijenata, propisujemo i više lekova, pa zbog toga dobijamo lošiju ocenu”, kaže primarijus dr Mirjana Mojković, predsednik Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva. “RFZO nagrađuje lekare koji propisuju jeftine lekove”.
Doktor Milica Nikolić Urošević, zastupnik Udruženja izabranih lekara opšte medicine, smatra da racionalnost u propisivanju terapije ne sme da bude razlog da pacijenti dobijaju najjeftinije lekove:
“Ovakvo ocenjivanje lekara je nedopustivo. Pokazalo se da doktori koji imaju visoke ocene imaju i najveći broj poseta, a što je veći broj poseta, lošiji je kvalitet zdravstvene zaštite. Kapitaciona formula koja se od 1. oktobra prošle godine primenjuje samo za obračun plata izabranih lekara u primarnoj zaštiti je samo simulacija kvantiteta, a ne pokazatelj kvaliteta”.
Profesor dr Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva, kaže da sa najslabijom privredom u Evropi, ne možemo da očekujemo kvalitet zapadne medicine, ali ne može da prihvati ovakve kriterijume RFZO:
“Kad god kao pacijent odem kod lekara, uverim se da su preopterećeni nepotrebnom administracijom, na klinikama postoje sistemi praćenja svake tablete, i to više košta nego terapija o čijoj ceni se, navodno, toliko vodi računa”.
Prosek za broj preventivnih pregleda sa kojim se upoređuju svi izabrani lekari u 167 domova zdravlja podižu pedijatri, koji rade sa najzdravijom populacijom, i imaju malu potrošnju lekova.
“Ako dom zdravlja ima preventivni centar u kojem se smenjuju izabrani lekari, njima se ti pregledi ne računaju jer ne rade sa svojim opredeljenim pacijentima, podiže se obim preventive na nivou doma zdravlja, koji mi pojedinačno ne možemo da dostignemo i dobijamo niže ocene”, kaže dr Nevenka Dimitrijević, izabrani lekar u Domu zdravlja “Voždovac“ i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Najvišu ocenu po kriterijumima RFZO među 3.401 izabranih lekara opšte medicine dobio je samo jedan iz Doljevca kod Niša. Od 1.252 izabrana pedijatra desetkom je ocenjeno njih pet, a od 484 ginekologa – jedan. Najviše desetki dobili su stomatolozi: 21 koji radi sa decom i troje za odrasle.
sandžakhaber / izvor: b92.net