Austrijska vlada usvojila je izmene zakona o azilu, kojim se uvodi vremenski ograničeni status azilanta, čime se, kako su ocenili kancelar i vicekancelar, Verner Fajman i Rajnhold Miterlener, upućuje jasna poruka u zemlji i izvan nje.
Miterlener je, posle sednice vlade, kazao da se upućuje, na jednoj strani, signal domaćem stanovništvu da postoji previše izbeglica i da se zemlja vraća “suštini” prava na azil.
Istovremeno se azilantima pokazuje da postoji određeni rizik za vraćanja u njihove zemlje, pošto će, nakon rata biti vraćani da pomažu u obnovi domovine.
Fajman je podvukao da je neophodno evropsko rešenje izbegličke krize, ali da se ne može čekati da EU dogovori soluciju, te da je neophodno i samostalno delovati.
Azil na određeno vreme, prema njegovim rečima, odgovarajuća je mera za sprovođenje ograničenja za prihvat izbeglica, koje je Austrija utvrdila za naredne tri godine.
Fajman je istakao da izmene zakona u aprilu treba da “prođu” parlament, precizirajuću da će zakon retroaktivno biti primenjen.
Ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner ocenila je da je novi zakon jedan od najrigoroznijih u celoj Evropi.
Ona je ukazala na pooštravanje propisa kad je reč o spajanju porodica, posebno onih koji nemaju status azilanata, ali status “subsidijarne zaštite”, što pogađa pre svega Avganistance, trenutno najveće grupe izbeglica.
Šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc brani novi zakon i ukazuje da je azil uvek “zaštita na određeno vreme”.
Prema izmenama zakona, posle tri godine će biti proveravano da li postoji mogućnost za povratak azilanta u domovinu, što će biti veoma skupo po državu.
Izmene pogađaju pre svega osobe koje dobiju status “subsidijarne zaštite” – to su ljudi koji ne dobijaju azil, ali kojima preti nasilje u njihovoj domovini, a tiče se pre svega Avganistanaca.
Oni će moći da dovedu svoje porodice tek nakon tri godine i moraće da dokažu i da imamu primanja u visini od 1.300 evra, što znači da neće biti dovoljni prihodi ostvareni samo iz državne pomoći.
Novi zakon obavezaće sve izbeglice u Austriji na integrativne mere, kao što su kurs nemačkog, odnosno kurs vrednosti.
izvor: N1