Idro Seferi, dopisnik albanskog Top Channel-a iz Beograda, ocenjuje da je Bregzit dobar za Balkan, jer će sada proširenje biti malo ozbiljnija tema u Briselu. On navodi da je od Bregzita najviše profitirala Nemačka, koja postaje glavna zemlja u EU. Što se Balkana tiče, glavni je problem to što 50 odsto građana želi da napusti svoje zemlje, dodaje.
Oko 60 odsto građana Srbije bi na eventualnom referendumu podržalo ulazak zemlje u EU, dok bi 40 odsto bilo protiv, izjavio je za Danas direktor Sektora za javnomnenjska istraživanja Agencije Ipsos stratedžik marketing Marko Uljarević, na osnovu poslednjeg istraživanja sprovedenog u maju.
Govoreći o tome, Seferi kaže da ovi podaci nisu toliko relevantni koliko je daleko EU od balkanskih zemalja. Samim tim što se Bregzit desio, možda je to dobro za Balkan, možda će eu da promeni stil života, i da vidi sebe drugačije u odnosu na ono kako je mi vidimo, dodaje.
“Verovatno da će proširenje biti malo ozbiljnija tema EU. Oni to nisu gledali kao nešto što je toliko važno kao što je nama… I to će mnogo toga promeniti u Briselu, ali i u drugim zemljama (članicama Unije), mislim da će to promeniti odnose na bolje u smislu reagovanja u Briselu”, ocenjuje on.
Kako navodi Seferi, glavni je problem to što 50 odsto građana regiona želi da napusti svoje zemlje. “To treba da je važna stavka politike, ne samo Srbije već i regiona”, ističe.
Poslednja dešavanja su pokazala da, kako navodi, da EU nikad nije bila kompaktna. “I u odnosu na druge zemlje reagovala je pojedinačno, dok su balkanske zemlje očekivale da deluje kao jedna država, kao na primer SAD”, dodaje.
On ocenjuje da je pojava populizma u Evropi, sve do Grčke, velika. Boris Džonson je jedan od njih, mislim da je žalosno što takvi ljudi uspevaju da se proguraju, i vidimo da cela Evropa tako funkcioniše, kaže on dodajući da je je takav populista i Donald Tramp u SAD.
Govoreći o peticiji za novi referendum i ideji građana Londona da nakon referenduma proglase nezavisnost, kaže da misli da je to zanimljivo za njihovu demokratiju. “Mislim da je sada teško ponoviti jedan referendum koji je šokirao ceo svet, ne samo Evropu”, dodaje. On ocenjuje da je moguće da će se izlazak Britanije, u procesu u narednim godinama koji će trajati, da se zaustavi na neko vreme.
On kaže da je premijer Britanije Dejvid Kameron deset godina vodio defanzivnu politiku zemlje. I tokom izbegličke krize i ranije oni su imali politiku koja je imala manju ulogu u odnosu na onu koju je Velika Britanija imala pre njega, što se tiče učešća u međunarodnim stvarima, i to je verovatno kod Britanaca izazvalo reakciju da veruju nekom koji je jači, dodaje.
“Nemačka najviše profitirala”
Kako kaže, Velika Britanija treba kao partner svakome i zato se niko nije naljutio i sve zemlje regiona su poručile odmah nakon referenduma da žele dobre odnose sa Londonom.
Nemačka je tu najviše profitirala – ostala je glavna država u EU, i vodiće politiku zajedno sa Francuskom, dodaje. Ipak, ona je najjača od zemalja EU, i zato nije bilo nekih velikih reagovanja, dodaje. “Nemačka će imati najveću dobit u političkom smislu od toga”, ocenjuje.
On je dodao da cela Evropa treba da razmatra svoju politiku multikulturalnosti.
“BiH polako ulazi u političku krizu”
Organizacioni odbor za obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici, doneo je odluku da je državni vrh Srbije nepoželjan 11. jula na komemoraciji u Potočarima zbog negiranja genocida i nepoštovanja žrtava i njihovih porodica, izjavio je načelnik Opštine Srebrenica Ćamil Duraković.
Na pitanje da li je do ove odluke došlo zbog toga što BiH ne može da garantuje bezbednost političarima iz Srbije, ili zato što srpski političari koriste reč “ratni zločin” i negiraju genocid, Seferi kaže – obe stvari pomalo.
Ne verujem da bi državni vrh Srbije išao, jer je 21. godišnjica, dodaje. Bio sam tamo prošle godine, zapravo je teška situacija, i nije se postigao taj trenutak pomirenja, njihovo prihvaćanje gosta je uticalo dosta loše, navodi on. Važno je da se u regionu suočavaju svi sa ratnim zločinima, ali tu je bilo nekog pomaka to što je premijer Vučić otišao u Srebrenicu, dodaje. “Kao važan politički trenutak ostao je zabeležen… Važni su trenuci da se obeleži da je neko bio bar jednom”, navodi.
Kako kaže, trenutno problem u BiH zbog evropskih integracija. “Nisu uspeli da ratifikuju dogovore, do 1. jula treba da se objave rezultati popisa 2013. i BiH će izgubiti dosta fondova… Važan je taj popis koji se nije objavio, da bi dobili neke donacije… BiH ulazi polako u novu političku krizu”, ocenjuje Seferi.
O dijalogu: Političari u Briselu srećni, pa dođu i posvađaju nas
Pregovore koje vodi EU nemaju nekog ploda u smislu brže realizacije tih dogovora, rekao je Seferi o odnosima Beograda i Prištine.
Jedino funkcioniše jako dobro sloboda kretanja između Prištine i Beograda, ali na političkom nivou u Briselu su obe strane srećne što su se videli i dogovorili, ali nisu rekli da Albanci i Srbi treba da imaju neki suživot i da žive srećno zajedno, i kad dođu – oni nas posvađaju i to nije dobro, dodaje.
Govoreći o festivalu “Mirdita, dobar dan” i ostalim programima za mlade, kaže da je to jako važno.
Viziting programi među mladima su bitni jer su ljudi tako mogli nekog da upoznaju i putuju, imajući u vidu i finansijsku situaciju u regionu, kaže. Ne mogu se pomiriti dva naroda koja se ne znaju, mladi ljudi ne znaju bilo šta – da li je bezbedno i slične stvari, dodaje.
“Privredne komore Prištine i Beograda su započele jedan proces dijaloga i ja mislim da je to jako važno, političari treba da pošalju poruku da proces dijaloga nije samo za njih, već i na građane”, kaže i dodaje da ovako nije dobro.
Porast islamofobije i politički ratovi
Govoreći o porastu islamofobije u Evropi, kaže da je to počelo od arapskog proleća. Ljudi malo znaju o islamu, pa se sve povezuje sa terorizmom, kaže on.
“Nijedna zemlja regiona se nije bavila tim problemom na socijalni način, da razgovoraju s ljudima kako se širi, i kako to utiče. Oni su samo doneli zakone zabrane učešće u drugim ratovima, što nije dovoljno”, kaže. On dodaje da i sami muslimani imaju problem sa drugim ljudima koji drugačije tumače neke stvari u religiji. Mnogo više stanovnika Nemačke i zapadnih zemalja je otišlo da ratuje nego sa ovih prostora gde je islam tradicionalan, dodaje.
Treba da se diskutuje o tome na socijalni način – kolike su zapravo slobode nekog čoveka, navodi.
“I ova tema je politizovana i ovi ratovi su politički i radi interesa”, kaže Seferi.
Reforme reformi važne u Srbiji, ali i u regionu
Govoreći o prioritetima nove Vlade Srbije, kaže da bi ona trebalo da stvori klimu u Srbiji da ljudi žele da ostanu u svojoj zemlji. To se može uraditi tako što se naprave dobro susedski odnosi, i zajednički se rešavaju problemi, dodaje. On kaže da treba da se reše problemi u zdravstvu i obrazovanju, a novinare treba ostaviti da pišu koliko je to moguće prave i važne stvari. Reforme reformi su mogo važne u Srbiji ali i u regionu, zaključuje Seferi.
izvor: N1