Nelegalno izdavanje stanova turistima, poznatije kao “stan na dan”, odlazi u prošlost. Država je rešena da stane na put praksi u kojoj se pojedinci bogate, a ne plaćaju porez.
U poslednjih deset godina država je uložila više od osam milijardi evra u turistički razvoj zemlje. Međutim, dok neko ulaže, neko se okoristi. Najviše nelegalnog privatnog smeštaja ima u Beogradu.
Kakav javašluk vlada u toj oblasti, najbolje govori činjenica da čak nemamo ni procenu broja nekategorizovanog smeštaja.
“Vi imate, recimo, registrovano na ‘Bukingu’ jednu jedinicu, a taj koji izdaje tu jednu jedinicu, on ih zapravo ima tri ili četiri, ali je prijavio samo jednu”, kaže Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.
Ministarstvo trgovine i turizma sprovešće reformu po kojoj će se izdavaoci smeštaja oporezivati po niskoj stopi, a biće im omogućeno da goste prijavljuju preko portala elektronske uprave.
“Oni će imati obavezu da se evidentiraju kod jedinice lokalne samouprave. Tim činom će dobiti šifru preko koje će moći pristupiti tom jedinstvenom elektronskom sistemu. Istovremeno i turistička inspekcija i sve druge nadležne inspekcije radiće preventivno, dakle na upozoravanju ali i na popisivanju svih tih objekata koji se besplatno oglašavaju”, rekla je Renata Pindžo, pomoćnica ministra trgovine i turizma.
Prvi u liniji odbrane od nelegalnih izdavaoca smeštaja biće profesionalni upravnici zgrada jer je interes svih stanara da se zna ko izdaje stan na dan.
“Stanovi koji se komercijalizuju, oni troše više zajedničke vode, zajedničke struje, više prljaju hodnike i onda moraju da učestvuju u održavanju zgrade više nego obični vlasnici stanova”, ističe Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika zgrada.
Evidentiranje stranih gostiju je važno i iz bezbednosnih razloga jer kada oni borave u neprijavljenim apartmanima – za državu su nevidljivi.
Hotelijeri su godinama ukazivali na problem nelojane konkurencije, koja, ako se sa njom ne izbori, može negativno da se odrazi na dalji turistički razvoj.
“S jedne strane, ugroziće normalno poslovanje hotelske industrije a sa druge strane pojaviće se nezainteresovanost novih investitora za gradnju hotela, a sada smo u toj ekspanziji”, kaže Georgi Genov, predsednik Udruženje hotelijera i restoratera “Hores”.
Proces legalizacije svih smeštajnih kapaciteta potrajaće nekoliko godina. Za one koji i posle svega ostanu u sivoj zoni poslovanja, predviđene su drakonske kazne, pa nadležni veruju da im se neće isplatiti da rade nelegalno.
Napomena: RTS je za ilustraciju priloga koristio kadrove legalnih smeštajnih objekata