Kris Murto iz Sidone, u Arizoni, imao je napade plača još od kad je bio beba, ali su lekari mislili da pati od noćnih strahova.
– Retko je spavao duže od dva sata bez pauze. Probudio bi se uplašen i počeo da plače – seća se njegova majka Maura Murto (59).
Kad je krenuo u obdanište, često bi se uznemirio i ukočio. Delovao je uplašeno, ali to mu se uvek dešavalo kad je spavao.
– Lice bi mu se iskrivilo u grimasu, a niz obraz potekle suza – priča njegova majka.
Lekari su mu otkrili retku vrstu benignog tumora (hamartom hipotalamusa), zbog kojeg je u uzrastu od 12 godina imao čak 350 napada plača mesečno. Podvrgnut je terapiji i ponekad je morao da popije i do 25 tableta dnevno.
Murto kaže da su napadi trajali 15 do 20 sekundi. Godine 1997. majka je tada 13-godišnjem sinu dala korpu s klikerima kako bi brojao svoje noćne napade. Posle svakog napada, stavio bi po kliker u kesu pored kreveta.
– Imao ih je više od 1.000 mesečno – kaže Maura Murto.
Kada je Kris imao pet godina, roditelji su počeli da vode dnevnik napada, koji su se vremenom pogoršavali, ometajući procese mišljenja i sposobnost da uči. Koeficijent inteligencije mu je pao sa 120 na 79 i lekari su rekli roditeljima da on nikada neće moći da živi sam.
– Ruke su mu se tresle, izvrtao je oči tako da su mu se videle beonjače i nije mogao da kontroliše pljuvačku – seća se Maura Murto.
Kris je mogao da bira: ili će uzimati lekove protiv epilepsije, ili će se pridržavati veoma stroge dijete. I jedno i drugo je pomagalo, ali je i dalje imao veliki broj napada.
Danas Murto ima 29 godina i izlečen je zahvaljujući hirurzima Instituta za neurologiju Bolničkog i medicinskog centra “Sent Džozef”, koji su primenili novu, minimalno invazivnu lasersku tehniku i spalili tumor u njegovom mozgu. Dr Piter Nakadži je primenio novu vrstu hirurgije koja koristi MRI tehnologiju da bi prepoznala tumor i uništila ga. Nakadži je napravio rez od dva milimetra u Murtovoj lobanji i ubacio laserski kateter.
– Laser blago zagreva hamartom i kuva ga sve dok ga ne ubije. Tkivo odumire i telo apsorbuje rastopljene ćelije – objašnjava hirurg.
Dva meseca nakon operacije Kris i dalje oseća umor, ali i veliko olakšanje. Nada se da će naći posao u oblasti programiranja kompjuterskih igrica.
– Operacija me je promenila. Zaista je divno kada posle 250 napada mesečno odjednom više nemaš nijedan. Posle svih tih godina, najzad mogu da budem nezavisan – kaže on.
- Gelastički napadi (gelastička epilepsija) podrazumevaju iznenadno pražnjenje energije, obično kroz smeh ili plač. Mogu da budu veoma neprijatni i da dovedu do oštećenja mozga i progresivnog gubitka kognitivnih sposobnosti.
- Zastrašujući tumor HH tumori predstavljaju abnormalni skup ćelija na bazi mozga u okolini hipotalamusa i pogađaju jednog od 200.000 ljudi.- Te ćelije su kao mali pejsmejker koji emituje abnormalne signale i izaziva retku vrstu gelastičkog napada. Malo dete može da pukne od smeha, a u pogledu mu jasno vidite da nije srećno, to je prilično zastrašujuće. Kao kompjuter koji se neprestano resetuje, možete da zamislite koliko je to uznemirujuće i kakav je život tih ljudi – objašnjava dr Piter Nakadži.
Izvor: blic