Među tajnim računima švajcarske ekspoziture HSBC banke nalaze se i oni na kojima je skriven novac bogataša iz Srbije.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavio je juče tajnu prepisku službenika HSBC banke. Njome se dokumentuje ono o čemu svetska javnost godinama priča: deo švajcarskih banaka živi od onih koji su spremni da plate visoke provizije bankara kako bi utajili porez u svojim državama.
Prema jednom od objavljenih dokumenata, službenik HSBC banke opisuje uznemirenje kada im je, u želji da položi 20 miliona evra, došao jedan građanin Srbije.
– Zamolili smo ga da se pri budućim posetama banci ponaša manje upadljivo. Rekli smo mu da se dosad nismo mešali u njegove transakcije, ali da bismo više cenili kada bi se iznosi koje donosi smanjili. Odgovorio je da razume našu zabrinutost i poručio da će ubuduće koristi manje iznose – kaže se u jednoj od beleški službenika zaduženog za misterioznog srpskog državljanina.
U dokumentima „Svisliksa“ pominje se 38 klijenata povezanih sa Srbijom, od kojih najmanje pet ima srpski pasoš. Kroz račune povezane sa Srbijom prošlo je ukupno 46 miliona dolara, a najveći ukupni iznos povezan direktno sa Srbijom je 11,1 milion. Razlog što nema više „srpskih para“ na tajnim švajcarskim računima nije u malom interesovanju naših bogataša za usluge HSBC banke, već procena švajcarskih tajnih bankara da bi klijenti iz Srbije svojim neopreznim ponašanjem mogli da im pokvare mnogo ozbiljnije poslove.
Srbija je po broju klijenata na 106. mestu liste, na kojoj su državljani 200 zemalja. Hrvatska je po broju klijenata 107. na listi, Makedonija 157, Bosna i Hercegovina 164, Crna Gora 132, a Slovenija 146.
O vraćanju prljavog novca u Srbiju brine Uprava za sprečavanje pranja novca. Za razliku od ranije, kada u Srbiji nije izrečena nijedna pravosudna presuda zbog pranja novca, sada ih ima tridesetak.
Ipak, izvori „Blica“ tvrde da perači para ne žale sredstva kako bi našli nove puteve da svoj novac ubace u legalne tokove. Pokušavaju, na primer, da uđu kroz sektor nekretnina ili tzv. keš intenzivne poslove kao što su građevina, a u poslednje vreme sve više i ugostiteljstvo.
Prevara u tri koraka
KORAK 1: Otvaranje računa
Gospodin X otvara račun na svoje ime. Potom, banka umesto njegovoh imena, stavlja ime ofšor kompanije, a kasnije umesto imena kompanije, račun dobija broj.
KORAK 2: Vođenje računa
Sva dokumentacija ostaje u banci, ništa se ne šalje na kućnu adresu ili mejl. Klijent bira da li će kontaktirati direktno s bankom ili preko posrednika.
KORAK 3: Pristup računu
Klijent putuje u Švajcarsku, u filijalu banke, i tamo lično podiže novac i upravlja sredstvima. Klijentovo ime i detalji računa se čuvaju u banci odvojeno.
Sandzakhaber / izvor: Blic.rs