Ishod opštih izbora u BiH zakazanih za 12. oktobar, trebalo bi da predstavlja uvod i u ustavne promene, odnosno rešavanje statusa Hrvata koji žive u toj zemlji, a kandidati za hrvatskog člana Predsedništva BiH u predizbornoj kampanji o tome uglavnom govore tek u nagoveštajima.
Tako je predsednik HDZ BiH Dragan Čović na svim predizbornim skupovima govorio o tome da će prvi zadatak nakon izbora biti “federalizacija BiH” i ravnopravnost hrvatskog s drugim narodima, što “nije podela BiH, već njen spas”.
“Moramo sačuvati svoj identitet. To je hrvatski odgovor”, poručio je Čović, na jednom od predizbornih skupova.
Kako podseća agencija Hina, Čović i HDZ BiH ranije su izneli predlog o uspostavljanju četiri federalne (teritorijalne) jedinice od kojih bi jedna bila Sarajevo kao glavni grad države.
Kritičari te ideje su u tom predlogu prepoznali prikriveno nastojanje da se zapravo uspostavi hrvatski entitet i to na teritoriji sadašnje Federacije BiH jer Čović nikada nije otvorio pitanje granica Republike Srpske i delova tog entiteta gde su nekada Hrvati bili većinsko stanovništvo.
Predsednik RS Milorad Dodik u intervjuu koji je početkom septembra dao srpskoj “Hepi” televiziji kazao je da s Čovićem ima “strateški sporazum”. Po njemu bi Čović dobio punu Dodikovu podršku za uspostavljanje hrvatskog entiteta, odnosno obnovu Herceg-Bosne, s tim da granice RS ostanu neupitne.
O postojanju navodnog sporazuma s Dodikom predsednik HDZ BiH se
nikada nije javno izjasnio, ali je njegov glavni konkurent na predstojećim izborima, predsednik HDZ 1990. Martin Raguž, svoju izbornu kampanju zasnovao na porukama da neće stajati iza bilo kakvih politika koje bi vodile podelama BiH.
Raguž u kampanji govori o funkcionalnoj državi BiH a malobrojnim
preostalim Hrvatima rasutim po enklavama poručuje da je spreman da zastupa njihove interese, i čak je poručio “onima koji najavljuju referendum za otcepljenje da neće uspeti u svojim namerama”.
Ipak, i Raguž je u naknadnim istupima pojasnio da i on podržava
federalizaciju BiH ali na osnovama koje neće imati veze s unutrašnjim granicama povučenim u Dejtonu.
Sadašnji predsednik Federacije BiH Živko Budimir, koji se takođe
kandidovao za hrvatskog člana Predsedništva BiH, kritičar je koncepta očuvanja sadašnjih granica RS.
“I ja sam za preustrojstvo BiH u četiri regije ali ne tako da to budu tri entiteta i distrikt Sarajevo”, kazao je Budimir u debatnoj emisiji na javnoj televiziji BHT 1.
On smatra da je najoptimalnije rešenje za Hrvate ali i za sve druge narode koji žive u BiH koncept koji je još 2005. godine predložila Biskupska konferencija BiH.
Po tom bi se dokumentu BiH organizovala po regionalnom načelu
pri čemu bi bila uspostavljena četiri funkcionalna kantona umesto
sadašnjih entiteta – Sarajevski, Banjalučki, Mostarski i Tuzlanski kanton ili regija. Oni bi se formirali po privrednim, saobraćajno-komunikacionim, prirodnim, istorijskim i geografskim kriterijumima a po sastavu stanovništva bili bi multietnički.
Generalni sekretar Biskupske konferencije BiH Ivo Tomašević kazao je za Hinu da ovaj predlog nikada nije dobio ozbiljniju političku podršku.
Dodik je, inače, u samoj završnici izborne kampanje u izjavi za zagrebački “Jutarnji list” kažao da BiH nema budućnost, osim kao “labava konfederacija” i podržao stvaranje trećeg, hrvatskog, entiteta, podsećajući da je nekada postojala Herceg-Bosna.
Hrvati su tu svoju “državu” imali, Herceg-Bosnu, ali, onda su napravili strahovitu grešku time što su je se odrekli, Vašingtonskim sporazumom iz 1994. godine, rekao je on, upozorivši i na jačanje muslimanskog fundamentalizma u BiH.
“Ne bih oklevao da Herceg-Bosnu podržim. Mislim da je službena politika Republike Hrvatske svojevremeno žrtvovala hrvatski nacionalni interes u BiH, prihvatajući tu grešku zvanu Vašingtonski sporazum. Ja imam pozitivan stav prema Herceg-Bosni i ne bi mi smetalo da ona i danas postoji, ali, da zaista bude republika i da zaista ima sve prerogative države – isto kao i Republika Srpska”, kazao je on.
Dodik je zaključio da Herceg-Bosna “i te kako može biti realnost, jer, ako Hrvati nju istinski žele, i ako nju podrži i RS – onda su Bošnjaci, odnosno muslimani, u svemu tome “dramatična manjina”.
Kako smatra, zasad bi, uz dogovor sa Hrvatima, mogla biti stvorena tzv. labava konfederacije a, kad za to dođe vreme, došlo bi do osamostaljivanja i otcepljenja i RS i hrvatske konfederalne jedinice ili države (pretpostavljene Herceg-Bosne).
Sandzakhaber / izvor: Pressonline