Ratni komandant muslimana Srebernice Naser Orić trebalo bi da ostane u Švajcarskoj do odluke tamošnjih vlasti o zahtevima za izručenje, koje su toj državi u propisanom roku podnele Srbija i Bosna i Hercegovina.
Da li će ostati u ekstradicionom pritvoru, u kojem je od hapšenja po srpskoj poternici 10. juna, ili će mu biti određena neka druga mera obezbeđenja prisustva, stvar je odluke švajcarskih pravosudnih organa koji o tome odlučuju, rekao je za Tanjug profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.
Naime, prema Evropskoj konvenciji pritvor se okrivljenom može ukinuti ako zahtev za izručenje i prateća dokumentacija ne budu dostavljeni zamoljenoj strani u roku od 18 dana od pritvaranja, a kako je Srbija to učinila u propisanom roku, Orić, za sada, do neke nove odluke švajcarskog suda, ostaje u ekstradicionom pritvoru.
Kada je u pitanju odluka o izručenju Srbiji ili BIH, profesor Škulić navodi da ona zavisi od procene švajcarskog suda da li postoji osnovana sumnja da je Orić počinio krivično delo zbog kojeg se traži, kao i da li je to delo bilo obuhvaćeno nekom ranijom presudom.
“Po stavu naših organa reč je o novim događajima, bio je na komandnom položaju, ima svedoka koji tvrde da je učesvovao u akcijama u kojima su počinjeni ratni zločini, iako njegova odbrana tvrdi da je on već pravosnažno oslobođen optužbi u Hagu za dela koja ga traži Srbija”, naveo je Škulić.
Profesoru su takođe sumnjivi motivi BIH za izručenje Orića, s obzirom na to da je tamošnje tužilaštvo svoju istragu protiv njega objavilo tek kada je postalo izvesno da je Srbija zatražila njegovo izručenje.
“Pre toga se nikada javno nisu o tome oglašavali. Prema tome izgleda da je motiv zahteva BIH za izručenje Orića da se spreči njegovo izručenje Srbiji”, naveo je profesor, navodeći da sama ta činjenica dovodi u pitanje argumente BIH u prilog odluke o izručenju da je on njihov držaljanin.
Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014, zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992. godine.
Izvor: N1