BIRANJE IZMEDJU LOŠEG I GOREG
Jasno je već sada, da će svaka odluka izazvati oprečne reakcije,što je možda i dobro. Ne pada sneg da pokrije breg,nego da svaka zver ostavi svoj trag.
Nijedna vest nije toliko zaintegrirala sportsku i širu javnost,kao najava istupanja FK Novi Pazar iz daljeg takmičenja u Prvoj fudbalskoj ligi. Mediji,ne samo u zemlji,već i čitavom regionu,bavili su se razlozima,motivima,pa i mogućim posledicama takve odluke. Većina komentara iz BiH, Crne Gore i drugih zemalja bivše SFRJ izrazili su razumevanje,pa i potpunu podršku za takav stav Upravnog odbora kluba, zbog činjenice, da organi FSS uopšte ne reaguju na skandiranje presudjenom ratnom zločincu Ratku Mladiću. Oni se, dakle, nisu bavili sportskim, već političko-nacionalnim elementima te odluke. Dok UEFA najstrožije kažnjava klubove zbog nacionalističkih ispada i skandiranja,ovde je to potpuno normalna i uobičajena praksa, osim kad se radi o Novom Pazaru, koji je više puta kažnjavan zbog incidenata svojih navijača.
Da stvar bude još gora, mediji bi se danima bavili navijačima Plavih, a nikome ne smeta najprizemnije vredjanje od strane navijača Zvezde, Partizana ili Rada.
Podrška za istupanje iz Lige, stigla je i od iskrenih ljubitelja kluba kojima su dosadile sudijske “greške” i koji su dobro upoznati sa finansijskim i organizacionim problemima sa kojima se klub suočava. Na zalost, treba reći, da Novi Pazar nema ni jednog jedinog fudbalskog radnika-profesionalca, koji moze da rukovodi klubom na uspešan način. I, da se ne lazemo, to je mnogo veći problem nego nedostatak finansijskih sredstava. Sad se zapravo vidi,da je taj klub postojao i beležio uspehe, dok se tim klubom bavio Rasim Ljajić. Onog momenta kad se on povukao, usledio je strmoglavi i neizbežni pad. Amaterrsko i vrlo često detinjasto upravljanje klubom moralo je da rezultira takvim ishodom. Niko posle Ljajića, nije mogao da uspostavi takav autoritet ni u Pazaru ni prema fudbalskoj organizaciji. Fudbalski klub je izgubio svaki autoritet u široj fudbalskoj javnosti, pa je postao i laka meta sudijskih loših namera. Niko ni jedno saopštenje nije znao da napiše, kada je to bilo nužno i potrebno. Upravljanje klubom svelo se na dovodjenje skupih,a loših i istrosenih igrača, drugim rečima, na trošenje para bez svrhe i cilja.
Nije ovde glavno pitanje da li treba Pazar da istupi ili ne. Pravo pitanje je zašto ništa nije učinjeno da se Rasim Ljajić po svaku cenu zadrži u klub, ako je i laiku bilo jasno da bez njega taj klub na žalost ne može da preživi. A on je otišao zato što je ostao da se sam bori sa “alama i vranama”, bez ikakve pomoći i sa opstrukcijama sa svih strana. Navijači su često skandirali “uprava napolje” i posle deset minuta utakmice, tražeci reket da ne bi pravili incidente. Bivši predsednici i funkcioneri kluba, kao i nekadašnji fudbaleri, čak i ekonomi, tuzili su, i vrlo često naplaćivali navodna potraživanja od kluba, još iz perioda devedesetih godina. Svi su pomislili da je FKNP bankomat koga treba isprazniti do kraja. To ni Barcelona ni Real ne bi izdržali. Ljudi, koji su ceo život živeli od kluba, ponašali su se kao pravi lešinari.
U takvim okolnostima, Ljajić je verovatno procenio, da bi dalji ostanak u klubu bila samo borba sa vetrenjačama. Najveći neprijatelji kluba, postali su oni kojima je taj klub najviše dao i pružio. I oni su se prvi oglasili protiv istupanja iz lige, računajući da bi još mogli da očerupaju firmu koja ih je hranila. Drugu grupu dušebriznika, čine neuspesni treneri, kojima su Jošanica i Sloga krajnji domet. Tutin je za njih nedostižan cilj. Nikada u fudbalu, pa ni u životu ništa napravili nisu, radovali se svakom porazu Pazara, a sada su jedva dočekali da i oni nekom dele lekcije. Treći su politički kalkulanti i kibiceri, koji pojma o fudbalu nemaju i koji još uvek misle, da je “klis i maške” olimpijski sport. Doduše, oni imaju stručnjaka svetskog glasa, Nuzeta bikinog, koji je više puta opsovao u životu, nego što je odigrao i odgledao utakmica. Najveće, pak, iznenadjenje predstavlja reakcija Ćerima Šemsovića,koji je sve ovo nazvao izdajom i kopanjem živog čoveka. A upravo je Šemsović u jeku sezone napustio klub, suočen sa svim problemima o kojima smo pisali. I sad tim problemima neka se bave neki drugi, tačnije Rasim Ljajić, a ja ću sa pristojne udaljenosti da gledam i kritikujem. Rasim Ljajić je jednom oziveo mrtvaca, kada je klub uveo u Super ligu, ali mu je očito ponestalo snage da se bori sa fudbalskom organizacijom, sudijama, bivšim fudbalerima i propalim trenerima, unutrašnjom petom kolonom, finansijskim problemima, pa i šišanjem trave na stadionu.
E.Mavrić.