Nakon osmogodišnje vlasti, najvećih infrastrukturnih promena u gradu, najvećih investicija u istoriji grada, intenzivne jednogodišnje kampanje, prikupljenih 27000 sigurnih glasova, najavljenih 50% od ukupnih glasova, Sandžačka demokratska partija je doživela jedan od najtežih poraza od svog osnivanja. Ono što se potajno slutilo na kraju se obistinilo.
Već 24. aprila uveče se postavilo pitanje „zašto?“, na koje su funkcioneri davali razne odgovore, od teorija zavere, preko himne pa sve do svaljivanja krivice na gradjane: nezahvalni su. A najbolji odgovor je dao najodgovorniji faktor u celoj priči, narod. Odgovor je jasan „Hoćemo Rasima, ali sa novim ljudima“.
Nakon svrgavanja Ugljanina i njegove vlasti, Pazarci su očekivali da će novi ljudi svojim radom doneti boljitak u gradu. Nakon osam godina vladavine mi smo dobili mrežu ljudi koje je vlast zaslepila i koji su izgubili kontakt sa stvarnošću. Kako su od novih nada postali isti kao i ovi pre njih??? To se pitaju svi…
Tokom proteklih osam godina Novi Pazar je od razrušenog grada postao moderni centar regije, grad dobrih domaćina. Asfaltirana je većina ulica, rešeno je pitanje vodosnabdevanja, nove bolnice i ambulante su otvorene, izgradjene nove škole, Grad je dobio veliki broj predstavništava državnih institucija… Ukratko, ispunjeno je obećanje Rasima Ljajića da će Pazarci osetiti boljitak. Ko je zaslužan za sve ovo? Tačan odgovor na ovo pitanje je, Rasim Ljajić. Apsolutno svaki boljitak u gradu je posledica političkog delovanja našeg Rasima.
U gradu vlada oligarhijska struktura, neverovatno dobro umrežena, lukava sa licemernim osmesima. Većina njih je do juče bila niko i ništa, sve dok ih Rasim nije uzdigao. A sada šetaju gradom kao da je ceo Pazar njihov, ponosito, sa poslovnim torbicama, skupim telefonima, novim odelima. Običan gradjanin ne može da ih smisli, a što je najgore, ta struktura ne da gradjaninu pristup Rasimu Ljajiću. Čim dodje u Pazar opkole ga kao Nemci Staljingrad, nabace osmehe, tiskaju se ko će da mu bude bliži, ko će se prvi pohvaliti Rasimu za svoj „poduhvat“. Kada običan gradjanin to gleda kaže „Ma odoh ja, ne može Rasimu da se pridje od ovih“. Tu i tamo neki ispadne iz njihove zajedničke igre i optužuje ove, do juče njegove najbolje ahbabe, za razne malverzacije, švalerke, prevare, stanove, pronevere.
Svaki od njih ima identično razmišljanje po kojem je nepotrebno bilo šta uraditi tokom obnašanja visoke funkcije, jer eto, „Rasim će to na kraju ispraviti“. I tako je i bivalo do sada, nesposobni funkcioner se apsolutno ne bavi svojim poslom, on čeka da Rasim sredi neku investiciju, pa da se onda probudi, obuče svoje odelo i pripremi se za poziranje fotografima. Kada daju intervjue rek’o bi čovek to su stručnjaci školovani na Harvardu, a u stvari, kriju svoju diplomu kao zmija noge.
Sandžačka demokratska partija je na izdisaju, na hiljade gradjana je reklo „Znam da nikad više nije uradjeno, ali neću da glasam za vas zbog tog i tog“. Mnogo je onih zbog kojih narod ne glasa za SDP iako podržava Rasima. Robovlasnički sistem, po kome su većina aktivisti koji rade dok se manjina na kraju pohvali njihovim rezultatima kod Rasima, je na izdisaju. Pitaju se mladi, inteligentni, sposobni mladi ljudi kako je moguće da iznad njega u partiji bude nepismen, nesposoban i nepošten čovek. Kao posledica njihovih sebičnih ambicija su veliki broj neverovatno glupih političkih poteza tokom kampanje, koje su predstavili kao nešto ’najveće, najbolje, nikad vidjeno u Pazaru’.
Zbog tih poteza su se rasipali glasovi, pa bi zbog jednog poštenog i dobrog insana došlo novih 30 ljudi a zbog glupog poteza funkcionera otišlo bar njih 200. Ako zbog nove investicije za koju se Rasim izborio SDP dobije 500 novih glasača, najmanje 1000 će otići zbog nove ekskluzive o nekom funkcioneru i njegovim malverzacijama i bljuvotinama objavljenom na nekim portalima. Sve su ovo stvari koje Rasim ne zna, a kako da zna kada je oko njega nekoliko obruča napravljenih od ljudi koji svako veče sede u kafiću, piju kaficu i dogovaraju se sa čime će se sledeći put pohvaliti Rasimu i kako će ga opkoliti kada dodje iz Beograda.
Ovi izbori su u Sandžaku pokazali da je lider Bošnjaka u Srbiji Rasim Ljajić, da mu Bošnjaci veruju i da žele da on i dalje bude njihov reprezent u Vladi. Ali narodu je dosta ovih funkcionera, oni su dopustili da najveći pljačkaš u istoriji Bošnjaka Sulejman Ugljanin i uzurpator Islamske zajednice Muamer Zukorlić, dobiju veliki broj nezadovoljnih gradjana. Politička svest u Bošnjaka je porasla, tako da niko ne može osporiti Rasimov rad, ali bes prema oligarhiji je toliko velik, da su gradjani dali glas retrogradnim strujama u gradu, samo da bi sklonili umišljene, nesposobne, lažove, prevarante, manipulante i na kraj opet divlje ljude i neozbiljne.
Jedna od glavnih poruka Vučiću je bila da mu je narod gladan, e pa, Rasime, narod ti je besan. Besan je na one koji su se zbog tvojih rezultata ušuškali u udobne fotelje, besni su što je “treći sprat Opštine” postao njihov privatni posed, besni su što ne mogu ništa da urade bez tvoje pomoći, što su se njihove porodice obogatile, što se njihovi najmiliji voze novim automobilima, što su postali nedodirljivi za običnog gradjanina, što parazitiraju. Neće narod parazite više!
Rasime, narod hoće tebe ali neće njih. Hoćemo nove ljude!
Autor: Glas Pazara