U stečaj ide 179 gubitaša, bez posla ostaje 5.000 ljudi!

Dugogodišnja agonija preduzeća u restrukturiranju i onih koji su i po nekoliko puta pokušavali da nađu novog gazdu, koji bi ih izvukao iz katastrofalnih gubitaka biće uskoro okončana. Radna grupa Ministarstva privrede napravila je spisak od 179 preduzeća koja idu u stečaj. Osim 58 onih koji postoje samo na papiru i za koje se znalo da će biti „izbrisani“, ključ u bravu čeka još 121 fabrika. U njima će, sada i definitivno, bez posla ostati više od 5.000 ljudi.

Na spisku u koji su „Novosti“ imale uvid stoji da će stečajni postupak narednih dana biti pokrenut u građevinskim preduzećima „Partizanski put“, „Valjevo put“ i u užičkom „24. septembru“. Katanac će biti stavljen i na „Aviogeneks“, kao i na nekadašnji najveći ponos Šapca – 11 firmi „Zorka holdinga“. Do kraja je stigla i kompletna Elektronska industrija u Nišu, koja je nekada bila omiljeni brend za opremanje kuće belom tehnikom. Ugasiće se i kruševačka „Zvezda“, ranije nadaleko čuvena fabrika konfekcije.

Najveći poslodavac među ovim gubitašima je „Društvo za održavanje zgrada“ u kojem je angažovano čak 597 ljudi. To je preduzeće koje je pre desetak godina izdvojeno iz „Železnica Srbije“ i bavilo se širokim spektrom građevinskih radova, od rušenja objekata, do ugradnje stolarije u stanovima. U stečaj odlaze zbog dugoročne nesposobnosti plaćanja i prezaduženosti. Pisma o zainteresovanosti za ovu firmu Ministarstvu privrede dostavila su dva pravna lica, ali nijedno nije bilo prihvatljivo.

SPASEN JEDAN ODSTO

U poslednjih deset godina u stečaj je otišlo više od 4.700 preduzeća, a svega 36 firmi je uspelo da se izvuče. U još 148 preduzeća je u toku reorganizacija.
Sunovrat „Partizanskog puta“ počeo je od neuspele privatizacije, kada je ovo dobrostojeće putarsko preduzeće dospelo u ruke Mila Đuraškovića, kao deo njegove „Nibens grupe“. Većina firmi iz ove grupacije završila je ponovo pod okriljem države, kada je Agencija za privatizaciju raskinula ugovore sa nesavesnim gazdom.
Za ovo preduzeće sada su stigla tri pisma zainteresovanosti, ali nijedno nije bilo prihvatljivo. Poslovanje ove firme je neodrživo, jer je značajan deo imovine, oprema i mehanizacija, već prodat u sudskim izvršnim postupcima po osnovu tužbi zaposlenih.

Kao najbolja udavača, bar kada je u pitanju broj zainteresovanih kandidata, pokazalo se PTT ugostiteljstvo, koje je „merkalo“ čak 15 kupaca. Nijedan od njih, međutim, nije dao dovoljno dobru i valjanu ponudu, koja bi „izvukla“ ovu firmu sa spiska za stečaj. Sedam kupaca bilo je zainteresovano za delove imovine, što se može realizovati i tokom stečajnog postupka. Čak četiri „strateška partnera“ želela su da kupe kapital, što nije bilo moguće, jer je on negativan, pošto su ga već „pojeli“ gubici.
– Preduzeća koja se danas gase, poput „Zorke“ i Elektronske industrije, nekada su bile perjanice naše privrede, zapošljavanja i izvoza – ističe Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

– Od njih su živeli čitavi gradovi, tako da će sa njihovom propašću, praktično doći do kolapsa gradova. Dobar deo njih već godinama loše posluje i ne funkcioniše, a u međuvremenu nijedna vlast nije razmatrala kako da ih „zameni“, otvaranjem novih pogona i angažovanjem radnika.

Ljudi koji će sada ostati bez posla praktično su ga davno izgubili ili nisu redovno dobijali plate, ali su se nadali, dolazili na posao i čekali da se nešto desi.
Profesor Savić smatra da je žalosno što se gase nekadašnji giganti, ali napominje da je to jednom moralo da se desi.
– Ovo je samo priznanje stvarnosti. Da ono što je davno mrtvo, proglasimo mrtvim – smatra naš sagovornik. – Ove fabrike imaju uglavnom ogromne dugove koji su davno premašili vrednost njihove imovine.
Pogubili su vezu sa tržištem, a i tehnološki su zaostali. Mi se danas suočavamo sa promašenom politikom, koja datira još iz devedesetih. Ostaje nam da se čudimo u kakvom su pesku svi vlastodršci do sada držali glavu, kada su dozvolili da se rešavanje problema u čitavoj privredi prepusti stihiji i zubu vremena.

DOLAR ZA FABRIKU

FABRIKA „Zastava auto delovi“ iz Knića, iako je na spisku preduzeća koja idu u stečaj, mogla bi tokom stečajnog postupka da pronađe novog gazdu. Interesovanje za ovu firmu pokazao je jedan kupac tokom javnog poziva. On, međutim, u pismu nije naveo model privatizacije, zbog čega je odbijen. Potencijalni gazda je ponudio jedan dolar da preuzme svu imovinu i sve zaposlene, a da prodavac finansira kapital jednak gubitku iz 2013. godine u nastavku poslovanja. Procenjeno je, ipak, da nema dovoljno elemenata da bi se ponuda prihvatila, s obzirom na to da je poslovanje društva neodrživo, a privatizacija nesprovodiva.

Trange-frange ostale samo na papiru

JOŠ pre nego što je Agencija za privatizaciju objavila poziv investitorima da iskažu interesovanje za neku od 502 firme, bilo je jasno da minimum 58 njih neće imati kupca i da sigurno idu – u stečaj. Reč je o društvenim preduzećima koja fizički ne postoje na zvaničnoj adresi, čime, u startu ispunjavaju uslove za stečaj. Uz to, nemaju ni imovinu, zaposlene, delatnost…
Na listi među ovim preduzećima preovladavaju trgovinska. Međutim, tu je i „Aerodrom parking“, bez zaposlenih. U Agenciji za privredne registre nema čak nijednog završnog računa ove firme u protekle tri godine. Razlog je jednostavan: ova firma osnovana je juna 2005. i bilo je predviđeno da pruža usluge Aerodromu u Beogradu. Praktičo su bili izdvojeni iz njegovog sastava, a suštinski nisu imali ništa od sopstvenih osnovnih sredstava, već su samo naplaćivali usluge parkiranja u ime Aerodroma „Nikola Tesla“. Tokom 2009. godine svi zaposleni iz „Aerodom parkinga“ vratili su se pod okrilje Aerodroma „Nikola Tesla“ i sada su njihovi zaposleni. A, parkingom na Aerodromu rukovodi „Parking servis“.
Među ovim preduzećima nalazi se i „Klokot banja“ iz Bujanovca. Sama banja, doduše, nalazi se na Kosmetu, u opštini Vitina, a ovo preduzeće u Bujanovcu osnovano je krajem 1989. godine, a kao osnovna delatnost registrovana je proizvodnja osvežavajućih pića i mineralne vode. Iako nema nijednog zaposlenog, „Klokot banja“ uredno predaje završne račune. Od 2010. do danas ne beleži ni dinar prometa. Na ovoj listi je i „Jugoslovenski leksikografski zavod“ i „Birooprema omladinska knjiga“ iz Beograda, „Poljoopskrba“ iz Novog Sada, „Prvi maj standard“ iz Babušnice, „Semenarna“ Novi Sad, beogradski „Magros eksport-import“, „Centar za strategijske studije“, vojvođansko poljoprivredno preduzeće „Jermenovci“…

POVEZANE VIJESTI
- Advertisment -

POPULARNO