BEOGRAD – Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Ðerlek izjavio je da se narednih dana očekuje povećanje broja obolelih od korona virusa, pa je izdat nalog da se u kovid bolnicama u Batajnici i Kruševcu povećaju kapaciteti.
“Puna skijališta, ali i žurke koje su organizovane prethodnih dana sigurno će doći na naplatu”, istakao je Ðerlek.
On je za TV Pink rekao da je pogoršanje situacije evidentno, iako se ne očekuje scenario iz decembra, kada je u bolnicama bilo više od 9.000 ljudi.
Ðerlek je istakao da su se građani previše opustili, posebno zbog masovne vakcinacije koja je u toku, a zaboravljaju da se na imunitet i pored vakcine, čeka oko 40 dana, a da prva doza ne znači da je neko odmah zaštićen.
On je rekao i da je zabrinut zbog epidemiološke situacije u Srbiji, a posebno kada se pogledaju slike i snimci sa korona žurki i zimovališta.
“Građani su se previše opustili, misleći da će vakcinacija sama da reši sve. Korona neće da se uplaši i pobegne, neće je rešiti ni vakcina, već moramo da je rešimo mi sami tako što ćemo biti kolektivno odgovorni”, rekao je Ðerlek i dodao da je vakcinacija samo moćno sredstvo kojim ćemo doći do kolektivnog imuniteta.
On je dodao da i ponedeljkom redovno stiže kontigent Fajzerovih vakcina, a da se očekuje i 125.000 doza “AstraZeneke” do kraja februara.
“Stižu nam i dodatne doze Spunjika i, u svakom slučaju, mislim da će predsednik Vučić na sebi svojstven način obezbediti dovoljne količine vakcina kako bismo nastavili imunizaciju ovim tempom”, rekao je Ðerlek.
NOVI PAZAR – Odabrana noć za muslimane Lejletu-r-regaib nastupa u večeras u akšam.
“Allahumme barik lena fi redžebe, ve ša’bane, ve beligna ramadan!” je dova Muhammeda, a. s., kojom vjernici ulaze u mjesec redžeb i mubarek noć Lejletu-r-regaib.
Prva mubarek noć mjeseca redžeba je Lejletu-r-regaib, nastupa uoči prvog petka u tom mjesecu, a muslimani je obilježavaju u ibadetu.
Mubarek noći su dodatno ohrabrenje da vjernici svoje najglasnije i najskrovitije želje predaju Gospodaru.
Među muslimanima Balkana izraz učajluci je zajednički naziv za mjesece redžeb, ša’ban i ramazan. U njima se nalaze četiri mubarek noći, Lejletu-r-regaib, Lejletu-l-Mi’radž Lejletu-l-berat i Lejletu-l-kadr.
Ove noći su za ljude – za otvorene razgovore s Bogom u kojima čovjek sebi otkriva ono što je Bogu znano, a što mu može biti od pomoći u susretu sa svijetom oko sebe. Duhovni velikani su mubarek noći opisivali kao vodu koja se susreće sa suhom zemljom. Redžeb je jedan od četiri mjeseca sigurnosti i mira.
Ova noć je prilika i možda prvi korak za prihvaćanje i razumijevanje Božije milosti kakvu nam opisuje hadis u kojem je Vjerovjesnik, a.s., rekao: “Uzvišeni Allah kaže: Ja sam u stanju učiniti Svome robu ono što o Meni misli, i s njim sam kad Me spomene. Ako on Mene spomene u sebi, i Ja njega spomenem u Sebi; a ako Me on spomene u nekoj skupini, Ja njega spomenem u skupini boljoj od nje. Ako se on Meni približi za jedan pedalj, Ja se njemu približim za jedan lakat; a ako se on Meni približi za jedan lakat, Ja se njemu približim za jedan hvat. Ako on Meni ide običnim hodom, Ja njemu idem žurno”, navodi se u saopćenju Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.
Trojica novopazarskih boksera dobili su rivale u prvom kolu Omladinske zlatne rukavice, koja se od danas do 21. februara održava u Beogradu.
U kategoriji do 56 kilograma prijavljeno je devet boksera, a član Novog Pazara Anes Papić boriće se protiv Fehima Nimanija iz Makedonije.
Među 16 boraca u kategoriji do 64 kilograma je i takmičar Pazara Samed Sadović, koji će na startu turnira odmeriti snage sa Muhamedom Erogluom iz Bosne i Hercegovine.
Klub Mladost Sandžak u Sportskom centru Rakovica predstavlja Ahmed Mavrić, čiji je protivnik u prvom kolu bokser Novog Sada Stefan Krasnić.
BEOGRAD – Svetska odbojkaška federacija (FIVB) usvojila je danas nova pravila igre, koja će početi da se primenjuju od 1. januara naredne godine.
Kako je saopštio Odbojkaški savez Srbije, promene pravila usvojene su na 37. kongresu FIVB, koji je održan onlajn.
Pravila uglavnom na snagu stupaju tri meseca posle odborenja Kongresa FIVB, ali će ovog puta zbog odlaganja Olimpijskih igara u Tokiju, primena novih pravila početi od 1. januara 2022.godine.
Po novim pravilima i libero može biti kapiten ekipe, što do sada nije bio slučaj.
U slučaju da je jedna ekipa već izvršila šest izmena, a igrač te ekipe bude isključen ili odstranjen, timovi će moći da zamene tog igrača bez obzira na broj do tada izvršenih izmena.
Do sada je važilo pravilo da igrač može pokušati da igra loptom koja se nalazi preko zapisničkog stola samo do polovine stola na kojoj se njegova ekipa nalazi, a sada je dozovoljeno odigravanje preko čitavog stola.
Promenjeno je i pravilo koje sada omogućava istovremeni kontakt blokera i napadača na strani napadača, navodi se u saopštenju.
U Novom Pazaru danas će biti organizovao svečano potpisivanje ugovora sa 45 korisnika koji su pohađali intenzivne biznis obuke u okviru projekta Reintegracija – podrška održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji. Grantove u vrednosti od po tri hiljade evra dobiće 19 korisnika iz Novog Pazara, 14 iz Sjenice i 12 iz Tutina. Potpisivanje ugovora o dodeli subvencija biće održano u 14h u foajeu Kulturnog centra.
Novak Đoković savladao Rusa Aslana Karaceva sa 3:0, po setovima 6:3, 6:4, 6:2, i plasirao se u finale Australijan opena. U borbi za svoju devetu titulu na ovom turniru naš teniser će igrati sa boljim iz duela Cicipasa i Medvedeva.
Karacev se trudio da bude ravnopravan rival, koliko god mu je to polazilo za rukom. Kada je naš teniser počeo da “čita “servis protivnika, stvari su došle na svoje mesto. Novak je uspostavio dominaciju, njegove loptice su imale “oči”.
Pogađao je linije i igra protivnika se polako raspadala. Rus je pokušavao da parira, ipak nedostaje mu još mnogo iskustva da bi ozbiljnije zapretio Đokoviću. Svakako je imao šta da nauči u ovom duelu. Napravio je dva brejka, pokazao se u dobrom svetlu i završio svoje bajkovito učešće.
Protivnik je pružio sjajan otpor broju jedan. Ipak, to nije bilo dovoljno za bolji rezultat protiv izuzetno raspoloženog Novaka. Rus se izborio za častan poraz i pokazao zašto je stigao do polufinala u svom debitantskom nastupu na grend slem turniru.
Ravnopravna borba vodila se sve do rezultata 3:3 u prvom setu. Tada je naš as pojačao i uz jedan brejk vezao naredna tri gema i osvojio prvi set sa 6:3.
U drugom setu dominirao je naš teniser. Đoković je uz dva brejka stigao do 5:1. Karacev odgovara, vraća jedan brejk i prilazi na 5:4. Novak nije dozvolio da se set produži, izborio se novim brejk loptama, osvojio svoj servis i rešio drugi set u svoju korist sa 6:4.
Na startu trećeg seta Novak je oduzeo servis protivniku. Uzvratio je Karacev i odmah vratio brejk. To je izgleda “naljutilo” našeg asa, koji ponovo osvaja brejk prednosti – 3:2.
Uz još jedan brejk naš teniser vezuje još tri gema i asom broj 17 stavlja tačku na ovaj duel – 6:2 u trećem setu.
Povodom 28 godina zločina u Kukurovićima, javnosti su se, saopštenjem obratili, Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor).
Dana 18. februara 2021. godine navršava se 28 godina od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatama razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tada je ubijeno troje meštana ovog sela. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da ni posle 28 godine institucije države Srbije ne žele da priznaju odgovornost za ovaj zločin, tako što bi kaznile počinioce i obeštetile porodice žrtava i sve meštane koji su ostali bez svoje imovine.
Selo Kukurovići nalazi se na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u kojoj se tada odvijao oružani sukob. Napadu na selo prethodilo je stacioniranje pripadnika Užičkog korpusa VJ na uzvišenja koja ga okružuju, kao i višemesečno maltretiranje, pljačkanje i zastrašivanje njegovih stanovnika koje je uzrokovalo odlazak velikog broja njih. Dana 18. februara 1993. godine, pripadnici VJ izvršili su pešadijski i minobacački napad na Kukuroviće. Preostali meštani pobegli su iz sela, a njihova imovina je uništena i zapaljena. Kada se, dva dana kasnije, njih nekoliko vratilo u selo, zateklo je zgarišta i pobijenu stoku, a u spaljenim kućama leševe troje ubijenih staraca – Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač. U aprilu iste godine, kada u selu više nije bilo stanovnika, zapaljeno je još osam kuća.
Iako su nadležni organi, odmah po ovom događaju, izašli na teren da izvrše uviđaj, niko od meštana Kukurovića nije saslušan, a za ove zločine do danas niko nije odgovarao. Fond za humanitarno pravo je, u oktobru 2006. godine, podneo krivičnu prijavu protiv NN pripadnika Užičkog korpusa VJ, a Okružno javno tužilaštvo u Užicu je istragu prosledilo Tužilaštvu za ratne zločine. Mada je iz izjava svedoka jasno da osim pripadnika VJ nije bilo drugih oružanih grupa koje bi bile u stanju izvršiti ovaj zločin, ni posle 28 godina od događaja nije identifikovan nijedan osumnjičeni, a 15 godina od podnošenja krivične prijave FHP-a optužnica nije podignuta.
S druge strane, ni parnični postupci koje je FHP pokrenuo – kako u ime najbližih srodnika ubijenih Kukurovičana, tako i u ime meštana kojima su uništene kuće – nisu doveli do isplate naknade štete, jer je sud odbio sve tužbene zahteve kao zastarele. Naime, iako se radi o krivičnom delu ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, čije gonjenje nikad ne zastareva, pa po samom zakonu ne zastareva ni potraživanje naknade štete, sud je ipak primenio opšte rokove za zastaru potraživanja (tri, odnosno pet godina). Obrazloženjem da država može odgovarati za naknadu štete samo ako je izvršilac krivičnog dela pravnosnažno osuđen, sud je, paradoksalno, konstatovao da nema prepreke krivičnom gonjenju. Očekivanja žrtava su izneverena i od strane Evropskog suda za ljudska prava, koji je u junu 2018. godine odbio da razmatra predstavku koju su mu članovi porodica uputili, bez ikakvog dodatnog obrazloženja zbog čega je tako zaključio. Ovom odlukom iscrpljene su sve pravne instance kojima su se žrtve mogle obratiti za ostvarenje svog prava na naknadu štete. S druge strane, ovakav stav i odluka Evropskog suda za ljudska prava, dodatno je umanjila mogućnost da pravda za žrtve ovog zločina bude dostignuta pred pravosuđem Srbije. Na ovaj način žrtve su kažnjene zbog nevoljnosti države da procesuira i osudi odgovorne za ovaj zločin, a neuspešna borba za pravdu, koja traje više od četvrt veka, dovela je do toga da su mnoge od žrtava već preminule, bez ostvarenja satisfakcije za pretrpljenu štetu.
Pored nastojanja da za svoje stradanje dobiju adekvatno obeštećenje, porodice žrtava se suočavaju i sa dugogodišnjim odbijanjem institucija Srbije da se za civilne žrtve rata proglase članovi njihovih porodica. Razlog za odbijanje dodeljivanja statusa civilne žrtve rata nalazi se u diskriminatornim odredbama novousvojenog Zakona, a koji reguliše prava članova porodica civilnih žrtava rata. Naime, prema ovom Zakonu, zbog toga što su stradale od srpskih snaga bezbednosti, žrtve zločina u Kukurovićima nemaju pravo na status civilnih žrtava rata. Dakle, umesto da novousvojeni zakon ispravi dikriminatorna rešenja ranije važećeg zakona, on je zadržao potpuno iste uslove po kojima žrtve iz Kukurovića i dalje neće moći da steknu status civilnih žrtava rata.
FHP i Sandžački odbor naglašavaju da jedini pravi put ka izgradnji pravednog društva u Srbiji i jednakosti za sve njene građane, bez obzira na naciju i veru, vodi kroz odlučno rešavanje nasleđa zločina iz devedesetih godina prošlog veka koji su izvršeni uz podršku države. Fond za humanitarno pravo i Sandžački odbor stoga pozivaju nadležne državne institucije da, radi punog poštovanja prava svih građana Srbije, promene politiku negiranja zločina i prekinu sa pasivnošću u gonjenju počinilaca teških zločina iz devedesetih godina iz redova vojske i policije, da odustanu od diskriminatorne i pogrešne primene zakonskih i procesnih normi na štetu žrtava, za šta Kukurovići i danas služe kao eklatantan primer, te da donesu odgovarajuća zakonska rešenja i pruže adekvatne reparacije za žrtve tih zločina.
NOVI PAZAR – Usled komplikacija izazvanih virusom korona, u Zdravstvenom centru Novi Pazar preminula je jedna osoba iz tog grada, saopštio je lokalni Štab za vanredne situacije.
Prema podacima koji su na današnji dan Štabu za vanredne situacije dostavili Regionalni COVID centar Novi Pazar, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje Novi Pazar, proteklog dana na lečenju je zadržano sedam osoba (Novi Pazar 3, Raška 3, Tutin 1), a sedam pacijenata je otpušteno kući.
Od 98 pacijenata koji su zbrinuti u novopazarske Covid bolnice, pet je na respiratorima, četiri na “high-flow” ventilaciji, a 22 pacijenta sa lakšom kliničkom slikom smeštena su u privremenu Covid bolnicu Novopazarska banja.
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 94, od čega je 60 prvih i 34 kontrolnih pregleda.
U Domu zdravlja urađena su 42 brza antigenska testa iz brisa nosa, od čega je pet pozitivno, a urađeno je i 55 PCR testova.
Najveći broj hospitalizovanih pacijenata nalazi se na Infektivnom odeljenju.
Danas se navršava 28 godina od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatama razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tada je ubijeno troje meštana ovog sela. Fond za humanitarno pravo i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da ni posle 28 godine institucije države Srbije ne žele da priznaju odgovornost za ovaj zločin, tako što bi kaznile počinioce i obeštetile porodice žrtava i sve meštane koji su ostali bez svoje imovine.
Očekivanja žrtava su izneverena i od strane Evropskog suda za ljudska prava, koji je u junu 2018. godine odbio da razmatra predstavku koju su mu članovi porodica uputili, bez ikakvog dodatnog obrazloženja zbog čega je tako zaključio Pored nastojanja da za svoje stradanje dobiju adekvatno obeštećenje, porodice žrtava se suočavaju i sa dugogodišnjim odbijanjem institucija Srbije da se za civilne žrtve rata proglase članovi njihovih porodica.
Razlog za odbijanje dodeljivanja statusa civilne žrtve rata nalazi se u diskriminatornim odredbama novousvojenog Zakona, a koji reguliše prava članova porodica civilnih žrtava rata. Naime, prema ovom Zakonu, zbog toga što su stradale od srpskih snaga bezbednosti, žrtve zločina u Kukurovićima nemaju pravo na status civilnih žrtava rata.
Na današnji dan, 18. februara 2021. godine, navršava se 28 godina od kada su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije napali i razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tom prilikom ubijeno je troje meštana ovog sela. U spaljenim kućama nakon napada pronađena su tijela Fatime Sarač, Uzeira Bulutovića i Mušana Husurovića. Do danas počinioci nisu kažnjeni, a žrtve obeštećene.
Napadu su prethodila višemesečna zastrašivanja i pljačkanja zbog čega je veliki broj ljudi napustilo selo. U aprilu iste godine spaljeno je još osam kuća, kada u Kukurovićima više nije bilo nikoga.
Sandžačka demokratska partija podseća da je, tom prilikom, izvršen uviđaj, ali da do danas nije identifikovan nijedan počinilac. Žrtve nisu obeštećene ni materijalno, ni moralno. U negiranju ovog zločina nisu učestvovale samo domaće institucije. Očekivanja žrtava su izneverena i od strane Evropskog suda za ljudska prava, koji je u junu 2018. godine odbio da razmatra predstavku članova porodica, bez dodatnog obrazloženja zašto je tako postupio. Pored toga što su tom odlukom iscrpljene pravne mogućnosti za naknadu štete, ovakva odluka Evropskog suda za ljudska prava dodatno je umanjila mogućnost da pravda za žrtve ovog zločina bude ostvarena pred domaćim pravosudnim organima.
SDP naglašava da je zločin u bošnjačkom delu sela Kukurovići opomena za celokupno društvo, a da izostanak procesuiranja odgovornih ne doprinosi stvaranju pravednog društva u kome su svi građani jednaki, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost.
Tokom ratova devedesetih ostalo je mnogo nerešenih zločina i žrtve koje nikada nisu dočekale pravdu. Civilizacijska je tekovina da svaki zločin ima svoje ime i prezime, baš kao i žrtve što imaju, jer samo tako možemo da izgradimo poverenje naroda u institucije. Ostaćemo istrajni u tome da izgradimo takvo društvo.
Zato će SDP uvek insistirati da se ovaj i slični zločini nikada ne zaborave.
