NOVI PAZAR – Usled posledica izazvanih virusom Covid19, u novopazarskim Covid bolnicama preminuo je jedan pacijent iz Raške, saopštio je lokalni Štab za vanredne situacije.
Poteklog dana na lečenju je zadržano sedam osoba, dok je devet pacijenata otpušteno sa lečenja.
Od ukupno 90 pacijenata koji se nalaze na lečenju u Novom Pazaru, šest je na respiratorima, četiri na “high-flow” ventilaciji, a 18 njih sa lakšom kliničkom slikom smešteno je u privremenu Covid bolnicu Novopazarska banja.
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 77, od kojih je 41 prvi i 36 kontrolnih pregleda.
U Domu zdravlja urađeno je 47 laboratorijskih analiza, 37 RTG pluća i 39 brzih antigenskih testova iz brisa nosa, od čega je sedam pozitivno.
Građani Kosova u nedelju, 14. februara, ponovo izlaze na birališta. Na prevremenim parlamentarnim izborima bira se osmi saziv Skupštine Kosova, drugi u zadnjih godinu i po dana, javlja Anadolu Agency (AA).
Ustavni sud Kosova je u decembru prošle godine proglasio neustavnim izbor Vlade Kosova premijera Avdullaha Hotija zbog neustavnog glasa poslanika Etema Arifija osuđenog na 1,3 godine zatvora. Sud je naložio raspisivanje prevremenih izbora, ali i precizirao da kandidat za poslanika ne može biti osoba koja je tokom poslednje tri godine pravosnažno osuđivana.
Poslednji parlamentarni izbori, koji su takođe bili prevremeni, održani su 6. oktobra 2019. godine. Nakon tih izbora Kosovo je po prvi put dobilo dve Vlade u toku istog skupštinskog saziva.
Najpre su prvoplasirani Pokret Samoopredeljenje i drugoplasirani Demokratski savez Kosova (LDK) formirali Vladu na čelu s premijerom Albinom Kurtijem, liderom Samoopredeljenja, dok je nosilac izborne liste LDK-a Vjosa Osmani izabrana za predsednicu kosovske Skupštine.
Vlada Kurtija je nije trajala ni puna dva meseca. Srušena je na zahtev koalicionog partnera LDK-a.
Do razlaza LDK-a i Samoopredeljenja došlo je zbog različitih stavova oko nastavka dijaloga sa Srbijom i odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i zbog smene ministra unutrašnjih poslova Agima Veliua iz LDK-a koji je suprotno stavu premijera Kurtija u javnosti izašao spredlogom da se uvede vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa.
Skupština Kosova je 3. juna 2020. izabrala drugu Vladu na čelu s premijerom Avdullahom Hotijem iz LDK-a.
Vjosa Osmani je ostala na mestu predsednice Skupštine Kosova, iako se sa svojom partijom, LDK razišla, jer se suprostavila rušenju premijera Kurtija. Vjosa Osmani 5. novembra 2020. preuzima i vršenje dužnosti predsednice Kosova, nakon ostavke dotadašnjeg predsednika Hashima Thacija kome je potvrđena optužnica u Hagu.
– Specifičnosti izbora 14. februara –
Nedeljni izbori se održavaju u specifičnom vremenu pandemije koronavirusa, ali i još specifičnoj političkoj atmosferi.
Bivši predsednik Thaci i dugogodišnji lider Demokratske partije Kosova (PDK), kao i Kadri Veseli, predsednik PDK-a do podizanja optužnice, nalaze se u pritvoru Hagu gde im se sudi za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata na Kosovu.
Aktuelni vršilac dužnosti predsednika PDK-a je Enver Hoxhaj. On je nosilac liste i kandidat za premijera ispred te partije. Da li će odsustvo dve vodeće ličnosti te partije uticati na izborni rezultat ostaje da se vidi, a istraživanja ukazuju na mogućnost da PDK bude na drugom mestu s oko 20 posto osvojenih glasova.
S druge strane, lideru Pokreta Samoopredeljenje Albinu Kurtiju nije dozvoljena kandidatura za poslanika, jer mu uslovna kazna za bacanje suzavca u Skupštini Kosova ističe u septembru ove godine. Ipak, to neće sprečiti Kurtija da bude izabran za premijera ukoliko njegova partija pobedi na ovim izborima. Sva istraživanja pokazuju da će Samoopredeljenje ubedljivo pobediti i osvojiti između 40 i 50 posto glasova.
Na izbornoj listi Samoopredeljenja je i Vjosa Osmani sa svojih 14 saradnika. Osmani je ujedno i kandidatkinja za predsednicu Kosova ispred te liste. Prema Ustavu Kosova, Osmani dužnost kosovke predsednice može da vrši najviše šest meseci, tako da nova Skupština Kosova do 5. maja mora izabrati i novog kosovskog predsednika.
Taj izbor se već vidi kao nova moguća politička kriza za Kosovo, jer je za izbor predsednika potreban kvorum od 80 poslanika. Malo je verovatno da Samoopredeljenje samo s poslanicima manjinskih, nesrpskih zajednica, može obezbediti toliki kvorum.
Poznat je stav Samoopredeljenja da u vladajućoj koaliciji ne želi Srpsku listu, kojom upravlja zvanični Beograd, tako da ne mogu računati na potencijalnih 10 poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu. Kako će se to pitanje rešiti videće se uskoro, ali u slučaju da izbor novog predsednika propadne, Kosovo će morati ponovo na prevremene izbore.
Pred ove izbore i Ramush Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK) proglasio je sebe kandidatom za predsednika Kosova. Da bi tu kandidaturu mogao da realizuje AAK bi morala biti deo vladajuće koalicije nakon nedeljnih izbora.
– Predizborna obećanja –
Demokratski savez Kosova (LDK), čiji je lider Isa Mustafa, ali je nosilac liste i kandidat za premijera dosadašnji premijer Avdullah Hoti, prema svim prognozama mogao bi biti najveći gubitnik na ovim izborima.
Istraživanja pokazuju da bi LDK mogao da osvoji i do 10 posto manje glasova u odnosu na prošle izbore. To se objašnjava razočarenjem birača zbog rušenja Vlade Albina Kurtija u vreme pandemije koronavirusa i zbog formiranja vlade s partijama za koje je LDK pre izbora 6. oktobra imao crvene linije.
Socijaldemokratskoj partiji Nisma Fatmira Limaja daju se male šanse da prođe izborni prag od pet posto.
Desetodnevna predizborna kampanja protekla je u mirnoj atmosferi, ali uz nepoštovanje antikovid mera i uz izuzetno nisku zastupljenost žena.
Samoopredeljenje je kao svoj glavni prioritet istakao borbu protiv korupcije i jačanje pravosudnog sistema, zbog čega i ima veliku podršku, pre svega mladih birača. Ostale partije su kao svoje prioritete najviše isticale obnovu ekonomije nakon pandemije koronavirusa te poboljšanje zdravstvenog i obrazovnog sistema. Najmanje se pričalo o dijalogu sa Srbijom, a gotovo da nije bilo reči o viznoj liberalizaciji za građane Kosova.
Na prevremenim parlamentarnim izborima 14. februara učestvovaće 28 političkih subjekata od kojih 21 politička stranka, dve koalicije i pet građanskih inicijativa. Među njima su i dve partije iz turske zajednice, Demokratska partija Turaka Kosova (KDTP) Fikrima Damke i Turska stranka inovativnog pokreta (YTHP) Ertana Simitcie.
Za jedno od 120 mesta u kosovskom parlamentu takmiči se 1.052 verifikovanih kandidata. Od 120 mesta, 20 je rezervisano za manjinske zajednice, 10 za srpsku i 10 za ostale zajednice, tri za Bošnjake, dva za Turke, četiri za Rome, Egipćane i Aškalije te jedno za Gorance.
– Da li će rezultate izbora presuditi glasovi dijaspore? –
Na prevremenim izborima 14. februara pravo glasa unutar Kosova ima 1.794.862 birača, što je 143.006 birača manje nego na zadnjim izborima 6. oktobra 2019. godine. S prethodnog biračkog spiska uklonjeno je 122.421 birač, koji su posedovali samo identifikaciona dokument izdata od UNMIK-a, kao i zbog brisanja 11.086 umrlih birača.
Glasaće se u 888 biračkih centara sa ukupno 2.382 biračkih mesta. Obezbeđeno je i više od hiljadu mobilnih timova koji će omogućiti glasanje osobama koja su u izolaciji zbog koronavirusa.
Za ove izbore se prijavio i rekordan broj glasača iz inostranstva koji glasaju putem pošte. Centralna izborna komisija (CIK) je odobrila 102.100 prijavljenih glasača. Mnogi ocenjuju da će upravo glasovi kosovske dijaspore biti presudni za rezultat ovih izbora.
Za poznavaoce prilika na Kosovu tako velika zainteresovanost dijaspore za izbore ne čudi kada se ima u vidu da je od 2014. godine oko 150.000 građana privremeno napustilo Kosovo u potrazi za poslom i boljim životom i oni su i te kako zaintresovani za budućnost svoje zemlje.
Ovo su prvi izbori koje će kosovske institucije sprovesti samostalno i na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, odnosno bez pomoći Misije OEBS-a.
Poslednji put, izbori za poslanike Skupštine Kosova u redovnom terminu održani su 2007. godine. Taj saziv Skupštine je i proglasio nezavisnost Kosova 17. februara 2008. godine. Potom su usledili prevremeni izbori 2010, 2014, 2017. i 2019. godine.
Prevremeni izbori raspisani za 14. februar će biti peti parlamentarni izbori od proglašenja nezavisnosti, a Kosovo će dobiti šestu Vladu.
NOVI PAZAR – U pucnjavi koja se večeras oko 21 sat dogodila u Glavnoj ulici u Kragujevcu, ubijen je muškarac N. Z., starosti oko 45 godina, koji je podlegao povredama u Urgentnom centru.
Prema nezvaničnim informacijama našeg portala, N. Z. je od ranije poznat policiji, a upucan je sa pet metaka iz vozila u pokretu. On je i vlasnik apartmana u Kragujevcu.
Policija se još uvek nije oglasila povodom ove pucnjave.
Kako javlja reporter Nova.rs sa lica mesta jake policijske snage raspoređene su večeras duž Glavne ulice u Kragujevcu, koju je policija blokirala, a onemogućen je i prilaz novinarima, dok se građani rasteruju.
BEOGRAD – Fudbaleri Partizana savladali su večeras Novi Pazar 4:1 (0:0) u utakmici 21. kola Superlige Srbije.
Pazarci su odolevali celo prvo poluvreme, ali su crno-beli sve dileme rešili za samo devet minuta nastavka i revanširali se za poraz u prvom delu sezone.
Golove za Partizan postigli su Lazar Marković u 54, Bibras Natho u 62. iz penala, Filip Holender u 63. i Nikola Vlajković u 87. minutu (autogol), dok je strelac za Novi Pazar bio Jovo Kojić u 76. minutu.
Klub malog fudbala Novi Pazar dočekuje sutra ekipu Nove Pazove, u utakmici 11. kola Prve futsal lige Srbije.
“Dobro smo trenirali tokom sedmice, ali nismo kompletni. Povreda je iz stroja izbacila Veroljuba Vukadinovića. Ipak, realno smo bolji od iskusnih znalaca iz Nove Pazove. Očekujem pobedu”, rekao je trener Pazaraca Marko Gavrilović.
Novi Pazar zauzima drugo mesto na prvoligaškoj tabeli sa 23 boda, dok je Nova Pazova pretposlednja, deveta i ima šest bodova.
Subotnja utakmica u dvorani Pendik počinje u 19 časova, a obezbeđen je i direktan prenos na Radio-televiziji Novi Pazar.
U Novom Pazaru raste broj novozaraženih. Na dnevnom nivou se hospitalizuje i do 10 pacijenata. Epidemiološka situacija u novopazarskim školama je pod kontrolom, osim u Tehničkoj školi, gde je zaraženo četiri pacijenta.
Ukoliko primetite simptome korona virusa obavezno se odmah javite lekaru, jer ukoliko bolest napreduje može doći do komplikacija, ističu lekari iz novopazarskog Zavoda za javno zdravlje. Poslednjih dana primetan je veći broj hospitalizovanih pacijenata sa težom kliničkom slikom, koji lečenje počinju na svoju ruku. Dr Rukija Aličković Nuković ističe da već nekoliko meseci iz Zavoda za javno zdravlje upozoravaju da je epidemiološka situacija nestabilna i nesigurna.
“Poslednjih nekoliko dana imamo na dnevnom nivou po 10 novih hospitalizovanih pacijenata. Epidemiološkim istraživanjem došli smo do podataka da su to uglavnom građani koji su se lečili kod kuće, pa su se javili usled većih zdravstvenih problema, apelujemo na građane da to ne čine već da se kod prvih simptoma jave lekaru”, rekla je doktorka Rukija Aličković Nurković.
Epidemiološka situacija u školama je pod kontrolom, osim u Tehničkoj školi gde su zaražena 4 profesora.
“U Tehničkoj školi su četiri profesora zaražena i preduzeli smo sve prpisane mere kako se zaraza ne bi širila”, kažu u Zavodu za javno zdravlje.
I još jedan apeI iz ove zdravstvene instutucije na sve građane, učenike i prosvetne radnike da se pridržavaju svih epidemioloških mera, kako se korona virus ne bi širio.
Fudbaleri Partizana pobedili su danas u Beogradu ekipu Novog Pazara sa 4:1, u utakmici 21. kola Super lige Srbije.
Strelci za domaći tim bili su Lazar Marković u 54, Bibras Natho u 62. iz jedanaesterca i Filip Holender u 63. minutu, dok je Nikola Vlajković u 87. minutu savladao svog golmana Marka Drobnjaka.
Pogodak za Novi Pazar postigao je Jovo Kojić u 76. minutu.
Partizan je drugi na superligaškoj tabeli sa 50 bodova, a Novi Pazar je na 14. mestu i ima 21 bod.
Pazar će u 22. kolu biti domaćin Radničkom iz Niša, dok će Partizan gostovati ivanjičkom Javoru.
Očajna igra fudbalera Partizana bila je dovoljna za pobedu nad još očajnijom ekipom Novog Pazara. Niko realan nije očekivao da se Pazar “vadi” u utakmici sa crno-belima, ali bi se morao primetiti neki napredak u igri, posle velikog broja pojačanja i pripremnih utakmica tokom boravka u Antaliji.
Sve ono što je pokazano tokom premijerne utakmice sa Zvezdom, koja takodje nije blistala, samo je potvrdjeno i na prvenstvenom meču sa Partizanom. Kompletna bezidejnost je glavna karakteristika ovog tima plavi predvodjena trenerom Batakom.
Ni sto odigranih utakmica ne bi bilo dovoljno treneru Novog Pazara da može da sastavi najboljih jedanaest igrača.
On jednostavno nema fudbalskog znanja da može da pravilno ocenjuje nečiji igrački kvalitet,a da ne govorimo o taktici ili nekoj osmisljenoj strategiji. Tim Novog Pazara naprosto liči na družinu rekreativaca koja se okupila za utakmicu u malom fudbalu. Ako neko od njih ima svoj dan,njihov tim i može da izvuče neki rezultat.
Za Pazar bi bilo bolje da nema trenera nego sto ima Bataka. Po igračkim kvalitetima Plavi zaslužuju mesto u gornjem delu tabele, ali ova ekipa nema ni vodje ni stratega. Njegove izmene nijedan svetski stručnjak ne bi mogao da razume i odgonetne. Kad pomislite da vas Batak ne može više ničim iznenaditi, on vas iznova zaprepasti svojim potezima i odlukama.
I da je Pazar izvukao i povoljan rezultat na ovom meču,to ne bi bilo dovoljno za pozitivan utisak za igru Plavih. To Batakovo lutanje u traženju startnih jedanaest itekako utiče na samopouzdanje fudbalera,a naročito na atmosferu u ekipi i medju navijačima.
Kakvu partiju treba da pruže i koliko gresaka da naprave Zimonjić i Vukajlović pa da izgube mesto u ekipi? Šta to Batak u njihovoj igri vidi i šta to pruža dvojac najgorih levih bekova,da ih trener Novopazaraca samo rotira iz utakmice u utakmicu? Ako se već odlucio za strogu defanzivu u meču sa favoritom Partizanom,čemu je u toj koncepciji služio odsečeni i beskorisni Aganspahic? Izlišno je više govoriti i o izmenama,jer se ponavljaju iste nelogičnosti,pa i kada gubite sa 3:1 vi izvodite napadača,a uvodite stopera da ne bi primili i cetvrti gol. I naravno ga i primite na kraju.Batak jednostavno nema znanja,još manje ima fudbalske hrabrost i dok je god on na klupi Novog Pazara navijači Plavih se nemaju nicemu dobrom nadati.
Pazaru je potreban trener koji će pokrenuti ekipu,uneti novu energiju i od 30 fudbalera odabrati ekipu koja može obezbediti opstanak u Superligi. Pazar ima solidan tim,organizaciju kluba,odlične uslove,redovno finansiranje,ali nema trenera. Ako Uprava to na vreme ne shvati biće kasno. Tada će oni,a ne Batak biti krivci za evidentan neuspeh.
BEOGRAD – Epidemiolog dr Predrag Kon izjavio je danas da u utorak medicinski deo Kriznog štaba nije imao osnova da zatraži pooštravanje mera protiv širenja virusa korona i upozorio da je sada rizik od zaražavanja veći nego što je bio pre desetak dana.
Dr Kon je na konferenciji za medije kazao da se prosečan broj zaraženih u Srbiji na dnevnom nivou kreće oko 1.800, a da je osnov za pooštravanje mera da broj novozaraženih bude iznad 2.000.
“Kada govorimo o pooštravanju mera nismo imali osnova, u utorak je bila poslednja sednica Kriznog štaba i nismo imali osnova da tražimo, ali smo imali osnova da tražimo da se ne razmišlja o popuštanju mera i da insistiramo da sve što je do tada bilo da se poštuje i da se maksimalno pooštri kontrola u toku praznika”, kazao je dr Kon i dodao da su za to dobili obećanja da će biti sprovedeno.
Ističe da je najvažnije da građani budu svesni da je rizik od zaražavanja sada veći nego što je bio pre desetak dana i da taj rizik ponovo raste.
Kako navodi, svi razumeju da je svima situacije i čuvanja od virusa korone “preko glave”, ali da je onima koji se direktno bore protiv virusa potrebna pomoć građana.
“Građani kada dođu u situaciju da sednu u kafić i skinu masku imaju utisak da je sve u redu. Taj privid lažne sigurnosti u ušuškanom ambijentu povećava rizik”, ukazuje dr Kon.
Kaže i da je problem ukoliko se desi veliki porast novozaraženih s obzirom na sprovođenje masovne vakcinacije.
Takođe, potrebno je uočavati krizne periode i upozoravati na njih, kaže dr Kon i podseća da je novi rizični period naredna četiri dana praznika.
