Velika Britanija je noćas raskinula i ekonomske veze sa Evropskom unijom, u potpunosti okončavši partnerstvo dugo 48 godina.

Posle političkog napuštanja Unije 31. januara 2020. godine, Velika Britanija je večeras u 23.00 po londonskom, a u ponoć po centralnoevropskom vremenu, napustila i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju, koji omogućavaju slobodnije kretanje ljudi, roba i usluga među članicama.

Razlaz sa EU je najveća ekonomska promena s kojom se Velika Britanija suočila od kraja Drugog svetskog rata.

EU razlazom postaje manja, a Velika Britanija slobodnija, ali i izolovanija u turbulentnom svetu, navodi Asošiejted pres.

Prema trgovinskom sporazumu za period posle Bregzita, koji su dogovorili 24. decembra, Velika Britanija i 27 članica EU mogu da nastave da kupuju i prodaju robu bez carina i kvota od 1. januara.

Sporazum je doneo nova ograničenja, ali za pristalice Bregzita on znači potvrdu nezavisnosti od EU.

Britanski premijer Boris Džonson, jedan od vodećih zagovornika Bregzita, rekao je da je razlaz „fantastičan trenutak“ za njegovu zemlju.

„Imamo našu slobodu u našim rukama i sada je na nama da je maksimalno iskoristimo“, kazao je Džonson večeras u novogodišnjoj poruci.

Definitivan razlaz usledio je posle takozvanog prelaznog perioda od 11 meseci, tokom kojeg je Velika Britanija ostala u ekonomskim strukturama Unije, dok su London i Brisel vodili iscrpljujuće i napete pregovore o trgovinskom sporazumu, postignutom u poslednji čas za izbegavanje haosa na granicama i poremećaja u trgovini.

Britanski zvaničnici insistiraju da su novi granični sistemi „spremni za rad“, ali i upozoravaju da će biti „nekih poremećaja“ u narednim danima i nedeljama.

Da bi smanjila rizik od zastoja, Velika Britanija će do jula 2021. postepeno uvoditi nove carinske procedure za proizvode iz EU. Neke carinske procedure su već noćas stupile na snagu, a odnose se na uvoz alkohola, duvana, hemikalija i kontrolisanih psihoaktivnih supstanci, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Pored ostalog, od ponoći više ne postoji potpuna sloboda kretanja između EU i Velike Britanije.

Građanima Velike Britanije koji žele da provedu duže od 90 dana u bilo kojem šestomesečnom periodu, u najvećem broju zemalja EU od noćas je potrebna viza. Turistima neće biti potrebne vize za kratka putovanja.

Ljudi koji se vraćaju u Veliku Britaniju iz EU mogu da unesu do 42 litre piva, 18 litara vina i 200 cigareta, bez plaćanja poreza.

Državljani EU koji žele da se presele u Veliku Britaniju, izuzev Iraca, suočiće se sa imigracionim sistemom kao i drugde u svetu.

Britanska policija je izgubila direktan pristup bazama podataka širom EU, o krivičnim dosijeima, otiscima prstiju i osobama sa poternica.

Trgovci iz Engleske, Škotske i Velsa moraće više vremena da gube na papirologiju kada posluju sa članicama EU, dodaje BBC.

Britanci su se za izlazak iz EU opredelili na referendumu u junu 2016. godine. Za izlazak je bilo 52 odsto izašlih birača, a protiv 48 odsto.

Izvor: Danas / Beta

Švedska je, na godinu dana, novi predsedavajući Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, a u fokusu predsedavanja, kako je najavljeno u Stokholmu, biće jačanje bezbednosti i demokratije.

Ministarka inostranih poslova Švedske An Linde uoči preuzimanja predsedavanja OEBS-u najavila je da će Švedska raditi na jačanju bezbednosti i demokratije u Evropi i neposrednom okruženju, sa fokusom na ljudskim pravima, demokratiju i vladavinu zakona.

Zamenik šefa švedske diplomatije, sredinom jula, na sednici Stalnog saveta OEBS, Robert Ridberg ukazao je da Švedska preuzima predsedavanja u izazovno vreme, što zahteva fokusiranje na osnove na koje se oslanja ta organizacija, a to su evropski bezbednosni poredak, sveobuhvatni koncept bezbedosti I nastavak napora na rešavanju konflikata na području OEBS.

Podsećajući na Helsinšku povelju iz 1975. godine, Ridberg je, tada, rekao da “evropski bezbednosni poredak – teritorijalni integritet, uzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile i podržavanje prava svake države da bira svoj spoljni i bezbednosni aranžman – predstavlja ključni interes bezbednosne politike za njegovu zemlju, a to je, dodaje i u interesu OEBS-a”.

Kazao je da će Švedski moto predsedavanja biti “moramo da se vratimo na osnove” i osnovne zadatke OEBS, podsećajući zemlje članice da je krajnje vreme da se poštuju zajednička opredeljenja iz Helsinške i Pariske povelje.

Švedska je preuzela predsedavanje od Albanije, a predsedavajuću trojku čini još budući predsedavajući, Poljska.

Izvor: RTS

Srbija je odobrila uvoz ruske vakcine “Sputnjik V”, nakon što je Agencija za lekove i medicinska sredstva danas izdala uvoznu dozvolu za 2.400 doza.

Pavle Delić iz ove agencije rekao je da je ruska vakcina protiv koronavirusa ispunila sve uslove propisane zakonom i zakonskim aktima, čime je potvrđen njen kvalitet, efikasnost i bezbednost, preneo je N1.

„Stekli su se uslovi da se ona koristi u imunizaciji“, rekao je Delić za Tanjug.

On je napomenuo da je vakcina prošla sve neophodne kontrole koje su izvršene u skladu sa zakonom i da zadovoljava visoke standarde.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije Mirsad Đerlek saopštio je da će ruska vakcina biti u upotrebi odmah posle Nove godine.