BEOGRAD – U Srbiji su u poslednja 24 sata, od 11.399 testiranih osoba, potvrđena 2.693 slučaja korona virusa, a 47 ljudi je preminulo od te infekcije.
Na bolničkom lečenju je 9.731 pacijent zaražen korona virusom, a na respiratorima je 305 osoba, objavljeno je danas na sajtu covid19.rs.
U Srbiji je do danas u 15 sati registrovano ukupno 326.060 slučajeva korona virusa, a testirano je ukupno 2.242.785 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Ukupan broj preminulih je 3.030, a procenat smrtnosti je 0,93.
LONDON – Ljudi koji se dugo oporavljaju od korona virusa prijavili su da osećaju neprijatne mirise ribe, sumpora i nečega slatkastog.
Ova pojava poznata je pod nazivom parosmija, što znači izobličenje čula mirisa, a najviše je izražena kod mladih i zdravstvenih radnika, piše Skaj njuz.
Otorinolaringolog, profesor Nirmal Kumar kaže da je taj simptom vrlo čudan i jedinstven.
Kumar je bio među prvim lekarima koji su u martu identifikovali anosmiju, odnosno gubitak mirisa, kao simptom zaraze korona virusom.
On je za agenciju AP rekao da neki pacijenti navode da osećaju smrad ribe umesto bilo kog drugog mirisa, a drugi da osećaju miris paljevine i kada u blizini nema dima.
Kumar je objasnio da je Kovid-19 “neurotropni virus“, odnosno da napada nervno tkivo i da utiče na nerve na vrhu nosa, što je šok za nervni sistem.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će srpska poljoprivreda u ovoj godine imati rast veći od pet odsto u odnosu na 2019.
On je za RTS naveo da će učešće poljoprivrede u BDP-u i borbi Vlade da se obezbedi pad BDP-a ne veći od jedan odsto biti značajno veće, što je garant našoj zemlji da u sledećoj godini možemo napraviti iskorak napred.
“Novac namenjen u budžetu za poljoprivredu će se koristiti za nabavku opreme, mehanizacije, sistema za navodnjavanje, za klasične subvencije po litru mleka, tovno i mlečno govedarstvo, pa ako želite da kupite mlečnu kravu dobijate 50 odsto povrata od države”, istakao je Nedimović.
Dodao je da takođe da kada poljoprivrednik kupi traktor koji košta 15.000 evra, država mu daje 7.500 evra.
Naveo je da je proširena lista mladih poljoprivrednika, koji dobijaju novac.
“Za startapove za mlade je bilo 5.200 prijava, 4.700 je ispunilo uslove, višse od 3.000 je isplaćeno – dobiju milion i po dinara granta, dužni su da obezbede još 25 odsto sopstvenih sredstava i da ulažu u poljoprivednu proizvodnju”, rekao je Nedimović.
Istakao je da su prvih deset na rang listi ljudi iz Medveđe, Bojnika, Kuršumlije, a svrha mere je da mladi ostanu na selu.
Istakao je da je Srbija je zemlja poljoprivrednika jer je više od 52 odsto ljudi direktno ili indirektno povezano sa poljoprivredom.
“U ovoj godini smo shvatili koje je mesto poljoprivrede i hrane u celom sistemu bezbednosti jedne zemlje.Kada nemate hranu, nastaje gomila problema, pogledajte zemlje u okruženju u martu i aprilu, neke koje smo smatrali da su na vrhunskom stepenu razvoja, gde su buli prazni rafovi”, rekao je Nedimović i naveo da je u Srbiji uvek bilo dovoljno hrane.
Naveo je da srpska malina ove godine potukla sve rekorde kada je reč o izvozu koji je iznosio 247 miliona dolara.
Izvezeno je i jabuka za 130 miliona dolara a očekuje se i rekord u izvozu voća i povrća od milijardu dolara.
Ukazao je i da vinogradarstvo naš značajan resurs, na koji proteklih 20 – 30 godina nismo obraćali dovoljno pažnje.
Naglasio je da je sada cilj da svake godine imamo između 700 i 1.000 hektara novih zasada a imaćemo i 36 novih vinarija.
“Moramo da razvijamo vinarije i svake godine biće novi pozivi za njih”, rekao je Nedimović.
On je naveo da se radi i na razvoju proizvodnje rakije i da postoji dosta robe druge i treće klase koja najbolje može da ide za proizvodnju rakije.
Istakao je i da je bio IPARD konkurs za agroturizam na koji se javilo 309 ljudi. Reč je o novcu vrednom 40 do 50 miliona evra koji će biti plasiran u programu a obuhvatiće i proizvode kao što su vino, rakija, meso, sir koji će biti plasirani u agroturizmu.
Sve što je brzo, to je i kuso, kaže stara narodna izreka. Izgleda, da to važi i za mantije. Pa tako, one koje se brže spremaju, iako jednako ukusne, u šali su dobile epitet lažne, dok se one sa dugotrajnijim procesom pripreme, smatraju pravim.
Radio Kontakt Plus
Da sprema mantije, Maidu Redžepagić, naučila je majka. Ona, ovaj specijalitet, pravi po starom proverenom novopazarskom receptu.
„Mantije sam naučila da pravim sa 20 godina, nakon što sam se jako mlada udala. Naučila me je moja mama, koja je rodom iz Novog Pazara. Pazarske mantije su poznate svuda, to je čak i brend, a tradicija mantija je uglavnom bošnjačka. Podrazumeva se da svi Bošnjaci koji žive na prostorima svih naših bivših republika – Crne Gore, Bosne, Srbije i na Kosovu, naravno, svi znaju da prave mantije različitih vrsta. Svi kažu da su njihove prave“, priča nam Maida.
One koje se pripremaju brzo, bez obzira na to što su sastojci isti, nose atribut lažne.
„Ako pogledamo kako se prave ove koje ja pravim, to je mnogo komplikovaniji proces. Zbog toga mi koji pravimo te mantije, ove druge zovemo lažnima, a u stvari, osnova je ista. Testo je isto, samo što se ne slažu kore jedna na drugu, nego se razvlači cela preko stola, pa se meso stavlja okolo, uvija se, kidaju se parčići i podvrću, dok je kod ovih proces mnogo dugotrajniji i komplikovaniji. Zato mi kažemo lažne. Sve što nije teško je lažno“, dodaje u šali.
Da bi se napravila jedna tura „pravih“ mantija, potrebno je oko tri sata.
„Testo mora da odstoji, kasnije kad se deli na loptice opet mora da odstoji, kad se razvlači, isto mora da odstoji i to je ono što je, ne najteže, nego najviše oduzima vremena“, objašnjava nam dalje.
Iako ukusom podsećaju na burek, ipak ima razlike.
„Mantije se razlikuju od recimo pite sa mesom, zato što se za nju meso prži, a za mantije se koristi živo. Bitan je kvalitet mesa, brašna, odnos luka prema mesu. Postoje mere… Neko voli više luka, neko manje… Masnoća je jako bitna. Za masnoću se koristi maslac u kombinaciji sa zejtinom, neko doda malo margarina, zavisi kako ko voli.“
Postoji više vrsta mantija, u zavisnosti od kraja gde se prave.
„Mantije su poreklom su Turske. Imate ih više vrsta. Recimo tamo su male, kuvaju se. Onda imate prevrnute mantije. Imate mantije koje se prave od jedne kore, pa se razvuku preko stola, mota se kao savijača, pa se kidaju parčići. Ove ja pravim zato što je to tradicija u našoj porodici i kod još puno porodica u Novom Pazaru. Idu kat na kat. Znači, ređaju se kolači jadan na drugi 9-10 komada i onda se tako razvuče. Slično je lisnatom testu. Tako su hrskavije, vazdušastije. To je ta razlika kod ovih mojih mantija. Međutim, sve su ukusne. Koje god ponude, volim da probam. Svide mi se, manje ili više, ali ostajem verna ovim“, iskrena je Maida.
Za mantije važi kao i za burek, pa u nekim mestima mogu biti samo sa mesom.
„Vidim i na Internetu i po gradu da se prave sa spanaćem, krompirom, sirom, ali nije to to. To može pita, ali mantije ne. Mantije su samo sa mesom. Videla sam da u Crnoj Gori, Gusinje i Plav konkretno, prave samo testo, bez ičega, koje se zaliva kiselim mlekom i to zovu mantije. Ja mislim da su mantije samo sa mesom. Ja sam uvek za to – za tradiciju i za održavanje tih pravih izvornih recepata. Najviše volim takve torte, takve pite, volim sve da probam. Puno puta mi se nešto i dopadne i ne, nebitno, ali ono što je provereno, provereno je. Ja sam za to“, striktna je Maida.
U ovdašnjim radnjama mogu se naći prevrnute mantije, koje se po ukusu od Maidinih ne razlikuju, već samo po izgledu.
„Ove malo podsećaju na ruže, pogotovo kad se peku, one se malo otvore, tako da je i za oko i za druga čula vrlo lepo. Moj način motanja se zove bošča mantije. Kod nas je u tradiciji da budu na gore, da podsećaju na bošče“, otkriva nam Maida.
U boščama (bohčama) devojke pred udaju pakuju darove. Bošča mantije nekada su se spremale i za posebne prilike, priseća se.
„Ranije su devojke pred udaju slale i dan-danas u stvari to rade, darove familiji gde treba da odu i to se pakovalo u marame koje se zovu bošče. Krajevi su se spajali dijagonalno, zato se one zovu bošča mantije. Ranije su se pravile za posebne prilike, recimo kad su udaje bile u pitanju ili kad nekoga baš hoćete da ugostite. Najčešće se to pravilo kad zet prvi put dođe u kuću. Zetovi su bitni.“
Mantije se uglavnom služe uz kiselo mleko.
„Čak se i zalivaju kiselim mlekom. Neko voli tako. To su pomlečene mantije. Moji ukućani i ja volimo ove hrskave, pa uz to dodatno jedemo kiselo mleko ili jogurt.“
Maida pravi razne vrste kolača po porudžbini. Pre nekoliko meseci krenula je i sa prodajom mantija.
„Ovo sam pokrenula kao kućni posao. Otvorila sam Fejsbuk stranicu. Ništa to još nije registrovano. To je kućna proizvodnja. Naručuju pratioci koji su u blizini. Raznosim po nekim radnjama. Malo doduše. Tek sam na početku da razvijem taj posao. Čekam da ljudi probaju, pa da vidim da li će im se svideti ili ne. Videćemo kako će da bude, ali za sada nije loše, kakav je početak, nije loše“, kaže Maida.
Ko jednom „okusi“ Maidine mantije, što je slučaj sa našom ekipom, koja ih je probala na snimanju, sigurno će ih zavoleti.
Oni koji žele da odu u penziju po propisima koji važe ove godine, za predaju zahteva imaju još četiri radna dana. Filijale Penzijskog fonda, prvi put 31. decembra neće raditi produženo.
Nova pravila važe za žene koje će za starosnu penziju raditi dva meseca duže, pomera se i donja granica za prevremeno penzonisanje oba pola.
Što zbog korone, što zbog do sada najmanjeg pomeranja starosne granice za penzioisanje žena, na šalterima PIO fonda ni traga od nekadašnjih gužvi pred kraj godine. Ipak, lekarka iz Gradske bolnice odlučila je da ne čeka ni mesec više, u ovoj epidemiji bila je i pacijent.
“Ja sam ispunila uslove – 63 godine života i 37 staža i odlučila sam se za penzionisanje s obzirom na svu ovu sitaciju”, kaže lekarka Verica Stanković.
Dnevno Fondu stiže oko stotinak zahteva za penzionisanje. Oni se mogu podneti i poštom ali i elektronski, važno je da datum slanja bude najkasnije 31. decembar, a da je radni odnos raskinut dan ranije.
“Broj podnetih zahteva za starosnu penziju 2020. godine potpuno je jednak u odnosu na ranije, ali je zato opao broj zahteva za prevremenu starosnu penziju, za nekih dvadesetak odsto”, navodi direktor beogradske filijale Fonda PIO Ivan Todorović.
Zaposleni su sada spremniji da čekaju godine za penzionisanje bez kaznenih poena – žene će od 1. janura to moći sa 63 godine i 2 meseca, dok za muškarce ostaje po starom. Međutim, ni u prevremenu penziju žene od 1. janura neće moći pre 58 godina i četiri meseca života i 39 godina i četiri meseca staža. Muškarci sa 59 godina starosti i 40 staža.
Podsetimo, sve do 2002. godine žene su u penziju išle sa 55 godina. Gotovo deceniju i po, uz nekoliko izmena zakona ta granica se stalno pomera. Poslednjih za po 6 meseci. Sada je to usporeno pa ćemo uz dva meseca godišnje, tek 2032. imati penzinerke koje će morale da rade do 65. godine. Sada to čine samo ukoliko žele.
Poslednjih godina blago se smanjuje broj penzinera, sada ih je oko milion 690 hiljada, 65 odsto njih su u starosnoj penziji, opada broj poljoprivrednih i invalidskih penzionera.
Premijerka Ana Brnabić najavila je da će u utorak biti održana sednica Kriznog štaba na kojoj će se doneti odluka o merama za Novu godinu.
Brnabić je sinoć rekla da je komunikacija između predstavnika vlasti i stručnjaka u Kriznom štabu odlična, iako nekad postoji neslaganje.
“Medicinski deo brine o zaštiti zdravstvenog sistema i zdravlja građana, a ja kao predsednica vlade i ostali privredni deo Kriznog štaba moramo da sagledamo i neke druge stvari, kako te mere utiču na privredu. Ova borba je enormno skupa, svakog dana nam odnosi oko ili čak preko milion evra. Samo testiranje dnevno nosi, kada imate 20.000 testova, oko 700-720.000 evra”, rekla je Brnabić za Kurir TV.
To je ozbiljna borba da se te dve stvari pomire, a morate da brinete i o mentalnom stanju nacije, kazala je ona.
Medicinski deo Kriznog štaba nije bio za popuštanje mera ovog vikenda, ali je pronađen dobar kompromis. Broj novozaraženih pada, a privreda radi, rekla je ona.
“Zašto odlažemo mere koje će se donositi za Novu godinu? Pa zato što se trudimo da sve mere donosimo pravovremeno. Tanka je linija između toga kako vi štitite zdravlje građana i koliko dajete privredi da radi. Morate da nađete najbolji mogući balans, da privreda nastavi a da zdravstvo ne bude toliko preopterećeno, da ne možemo da primamo ljude u bolnice. To je izuzetno teško”, kaže premijerka.
“Ako donesete suviše restriktivnu odluku prerano, to će dati dobre zdravstvene rezultate, ali ubićete privredu i trebaće vam pet, šest ili sedam godina da se oporavi”, rekla je Brnabić i istakla da se vodi račun i o pitanju javnog duga i budžetskog deficita.
Slabe snežne padavine u nižim, a nešto umerenije u planinskim predelima centralne, zapadne i jugozapadne Srbije donele su zimske uslove vožnje, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMS).
U nižim predelima vozače očekuju pretežno mokri kolovozi sa mestimično raskvašenim snegom, na kojima, zbog nižih temepratura, poledica predstavlja veliku opasnost za vožnju.
Na područjima Valjeva, Loznice, Užica, Kraljeva, Sjenice, Ivanjice, Novog Pazara, ali i na prilazima zimskim centrima Kopaoniku i Divčibarama, putevi su očišćeni i dobra je prohodnost, ali sa snegom na kolovozu visine do pet centimetara, zbog čega je pored zimskih guma potrebna i upotreba lanaca.
Snega ima i na putevima kod Šapca, Topole, Rudnika, Uba, Užicu, Požege, Kraljeva, okoline Beograda i mnogih drugih mesta u Srbiji. Na putevima je pretežno vlažno, a sneg je do 5 cm.
Iz AMŠ podsećaju vozače da su obavezni da imaju zimske gume, i upozoravaju da prilagode brzinu vremenskim uslovima. Svi putni pravci u Srbiji su prohodni, dok je na pojedinim zabranjen saobraćaj za šlepere i kamione sa prikolicom.
Na naplatnim stanicama i graničnim prelazima nema zadržavanja za putnička i teretna vozila.
Ka svim selima na Pešterskoj visoravni jutros je upućeno 15 mašina za čišćenje snega, bez obzira da li je put neprohodan ili ne, kaže predsednik opštine Sjenica Munib Mujdagić.
Mujdagić je za RTS rekao da je na pojedinim delovima Pešteri napadalo i do 30 centimetara snežnog pokrivaca, ali da će do kraja dana svi putevi biti prohodni.
Neprohodni su putevi od Karajukića bunara ka Boljarama i Crvskom.
Podseća da Opština Sjenica održava više od 700 kilometara puteva koji vode ka udaljenim Pešterskim selima. Magistralni i regionalni putni pravci su prohodni.
Trenutno su bez struje meštani sela Bare, Gonje i Žare pa je bez struje oko 800 ljudi, a u Sjenici nema jedne faze.
Ekipe Elektrodistribucije su na terenu pa se očekuje da kvar bude otklonjen tokom dana, prenosi Tanjug.
Zemljotres jačine 5,3 stepeni po Rihteru pogodio je tursku istočnu provinciju Elazig u nedelju ujutro, saopštila je Državna uprava za katastrofe i upravljanje vanrednim situacijama (AFAD).
“Nakon zemljotresa nije otkrivena nijedna loša situacija. Naši timovi predano rade na terenu”, rekao je Erkaja Jirik, guverner Elaziga.
Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu takođe je rekao da za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama i materijalnoj šteti.
“Svi naši timovi trenutno pregledavaju područje. Nije zabeležen gubitak života ili materijalna šteta”, istakao je Sojlu pozivajući se na informacije pokrajinskih vlasti i timova za potragu i spasavanje.
