NJUJORK – Nakon prvog talasa koji je snažno pogodio Evropu, kontinent se suočio i s drugim i još smrtnosnijim talasom epidemije korona virusa, a u novembru je od posledica bolesti život izgubilo skoro 105.000 ljudi, navodi Njujork tajms.
Do početka juna, Evropa je postepeno izlazila iz prvog talasa epidemije, koji je snažno pogodio. Stroge mere karantina su tada ukinute, a EU je ohrabrivala otvaranje granica, dok su građani bili željni odmora.
Međutim, drugi talas pandemije nagnao je vlade da uvedu nove restrikcije i mere karantina, što je zadalo novi udarac evropskim ekonomijama. Optimizam s početka leta je nestao, a zamenila ga je spoznaja da je ublažavanje mera dovelo do smrti na hiljade ljudi nekoliko meseci pre moguće vakcine.
Sada je poznato da je drugi talas pandemije u Evropi bio smrtonosniji nego prvi. U 31 zemlji koju nadgleda Ervopski centar za kontrolu i prevenciju bolesti tokom novembra je preminulo skoro 105.000 ljudi, što je više nego što je potvrđeno u aprilu. U Italiji svakodnevno umire isto onoliko ljudi kao što je bio slučaj kada se Bergamo nalazio u fokusu pažnje svetske javnosti. U većini zemalja, broj novih smrtnih slučajeva veći je nego ikada ranije.
Zapadnoevropske zemlje, kao što su Italija i Belgija, pandemija je tokom jeseni pogodila gotovo jednako snažno kao i tokom prvog talasa. Situacija u Portugalu je gora nego što je to bio slučaj ranije, dok je u Nemačkoj stanje otprilike slično kao i pre. Neke zemlje, uključujući Veliku Britaniju, beleže poboljšanje situacije, a najbolje su prošle Norveška, Irska i Finska.
Skoro svaka zemlja u centralnoj i istočnoj Evropi, koje su prošle relativno dobro tokom prvog talasa, sada beleže alarmantan porast broja novozaraženih i umrlih.
Do ovakve situacije je došlo nakon što su mnoge evropske zemlje požurile sa ublažavanjem mera, a koje je otpočelo ranije nego što je bilo navedeno u preporukama Evropske komisije, kako navodi Njujork tajms.
Neke zemlje, posebno na jugu kontinenta, preuzele su veliki rizik kada su primile turiste u julu, u pokušaju da sačuvaju na milione radnih mesta. Podstaknuto je otvaranje granica unutar EU, iako su za putnike sa strane i dalje ostale zatvorene.
Više od četiri miliona ljudi posetilo je Španiju u julu i avgustu, često bez zahteva za test ili samoizolaciju po dolasku i povratku. Turisti su organizovale privatne žurke po vilama na Mediteranu, uprkos vladinim restrikcijama, koje su često odnosile samo na javna mesta.
U Belgiji ljudi koji su se vraćali sa letovanja u inostranstvu nisu testirani po povratku u domovinu, dok zahtev za odlazak u karantin nije poštovan u prevelikoj meri. Broj novih slučajeva zaraze ponovo je počeo da raste u septembru.
Osim sezone odmora, lažan osećaj da će otvaranje dovesti do brzog ekonomskog oporavka dovelo je do toga da mnoge vlade donesu odluke koje su podržavale ovakvu logiku.
Ekonomske prognoze, međutim, ukazuju na to da su mali dobici tokom leta zanemarljivi u poređenju sa gubicima tokom drugog talasa epidemije. Očekuje se da će na nivou čitave EU u toku ove godine biti zabeležen pad veći od sedam odsto.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen je krajem oktobra priznala da je očigledno da su mere ublažene isuviše rano.
U nekim slučajevima porastu broja obolelih dovela je, između ostalog, i politička situacija. Uprkos porastu broja novobolelih, u Češkoj su 3. oktobra održani izbori, koji su samo pogurali uvođenje mera karantina.
Slična situacija zabeležena je u Poljskoj. Ova zemlja se sada bori sa drugim talasom pandemije, koji zdravstveni sektor dovodi blizu kolapsa.
Nekoliko zemalja koje su blagovremeno reagovale uspele su da izbegnu ovako dramatična scenarija. Danska, Finska, Island i Norveška se nisu suočile s drugim talasom epidemije.
Irska je zabeležila manje od 300 smrtnih slučajeva od 1. septembra, što je 15 odsto od ukupnog broja preminulih tokom prvog talasa, nakon strogog karantina koji je uveden po drugi put.
Tokom diskusije u Skupštini Crne Gore, a u kojoj je danas izabrana 42. Vlada Crne Gore na čijem je čelu Zdravko Krivokapić, poslanica Bošnjačke stranke Kenana Strujić-Harbić je naglasila da je sastav Vlade mandatara Zdravka Krivokapića diskriminirajući prema manjinskim narodima. Naime, nova Vlada Crne Gore neće sadržavati niti jednog Bošnjaka za ministra.
Ona je tokom svoje diskusije u skupštini ponovila ranije stavove Bošnjačke stranke da je apostolska Vlada, kako ju je nazvao budući mandatar, “jednonacionalna, jednovjerska, svetosavska Vlada”.
Strujić-Harbić se u jednom momentu osvrnula i na genocid u Srebrenici, kazavši kako je to najvažnija riječ za svakog Bošnjaka muslimama ma gdje on živio u regionu, prenosi Avaz.
“Vlada u kojoj nema niti jednog ministra iz korpusa bošnjačkog, hrvatskog ili albanskog naroda za nas je neprihvatljiva. Takav sastav Vlade nije u duhu Ustava Crne Gore koji je definiše kao građansku, viševjersku državu i koji garantuje sva prava manjinskim narodima kao i ravnopravnu zastupljenost u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti”, kazala je Strujić-Harbić.
Obraćajući se Krivokapiću, kazala je kako je ovakav sastav Vlade pokazao nedostatak demokratskog legitimiteta, i da je riječ o jednonacionalnoj skupini.
“Prva stvar koju ću da kažem u ovom Domu, riječ Srebrenica kod muslimana Bošnjaka, ne samo u Crnoj Gori, već u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, gdje egzistiraju Bošnjaci u posljednjih 1.000 godina, je najvažnija riječ u našem jeziku. Preko 8.000 muškaraca, žena, od nula do 90 godina, je ubijeno u jednom danu. To nije zločin gospodine predsjedniče, to je genocid. Htjeli su da potru naš narod gumicom, ali nisu uspjeli, mi smo tu. Mi živimo i živjet ćemo za dobrobit svakog Bošnjaka, Bošnjačka stranka će se kroz Parlament i ovaj Dom uvijek boriti za svakog Bošnjaka muslimana u Crnoj Gori”, poručila je Strujić-Harbić.
HAG – Evropol je pozvao sve članice EU i treće zemlje da budu posebno oprezne zbog mogućih prevara i kriminalnih aktivnosti u vezi sa vakcinama protiv kovid-19, navodi se u saopštenju ove agencije.
Evropol je danas objavio upozorenje na kriminalne aktivnosti povezane sa vakcinama protiv kovid-19.
Ranije u toku ove godine, u aprilu mesecu, Evropol je upozorio na potencijalnu opasnost od prevaranta koji nude navodne verzije vakcina protiv kovid-19, kako na internetu, tako i uživo. Projekcije su takođe napravljene i u vezi sa najavom prave vakcine i reakcijama organizovanog kriminala na tu vest.
Ove projekcije su kasnije potvrđene u novembarskom izveštaju, kada je navedeno da je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i vakcine protiv kovid-19, ostala dosledna kriminalna aktivnost tokom pandemije.
Evropol upozorava da falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju veliku opasnost po javno zdravlje, zbog moguće neefikasnosti i toksičnosti, uzvevši u ozbir da se proizvode u laboratorijama koje ne zadovoljavaju sve higijenske standarde. One mogu da se pojave na crnom tržištu, ali se mogu prodavati i legalno.
Agencija očekuje da će se onog trenutka kada zvanična vakcina bude izašla na tržište pojaviti i njene falsifikovane verzije kako bi se odgovorilo na povećanu potražnju.
Evropol takođe navodi da je moguće da će kriminalci širiti dezinformacije kako bi obmanuli pojedince i kompanije. Na darkvebu su već primećene reklame koje koriste brendove originalnih farmaceutskih kompanija u finalnim fazama testiranja vakcine.
ŽENEVA – Vakcine predstavljaju najvažnii deo borbe protiv kovida-19, ali to još ne predstavlja kraj pandemije, izjavio je danas ekspert za vanredne situacije Svetske zdravstvene organizacije Majk Rajan.
“Mi vidimo da stižu i podaci da zaštita (koju pruža vakcina) možda neće biti dugotrajna i da su moguće pojave reinfekcije“, rekao je Rajan, prenosi agencija Rojters.
“Vakcine nisu jednake nula kovida“ – naglasio je Rajan.
Vakcine za COVID-19 uskoro bi trebalo da počnu da stižu do građana, ali se s njima očekuje poplava dezinformacija o vakcinama koje mogu potkopati poverenje javnosti i napore da se zaustavi širenje korona virusa. U borbi protiv dezinformacija posebnu ulogu imaju vlade, ali i društveni mediji koji dosad nisu uspeli da spreče bujanje bizarnih antivakserskih teorija zavera, pišu svetski mediji.
‘Paralelna pandemija’
Dok je niz potencijalnih vakcina protiv COVID-19 na pomolu, sve je veća zabrinutost da bi dezinformacije na internetu mogle neke ljude odvratiti od imunizacije, ukazuje BBC.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se svet ne bori samo protiv pandemije, već i sa “infodemijom” u kojoj preopterećenost informacijama, od kojih su neke lažne, ljudima otežava donošenje odluka o njihovom zdravlju.
Deo problema je, kako navodi britanski javni servis, to što se informacije o pandemiji pojavljuju fragmentarno i nepovezano, dok naučnici dolaze do novih otkrića o korona virusu i kako se najbolje odnositi prema njemu. To, prema rečima istraživača, stvara prostor za bujanje dezinformacija.
Iako je nespremnost da se primi vakcina uvek bio problem, stručnjaci su sada zabrinuti na uticaj koji dezinformacije mogu imati na namere ljudi da prime vakcinu protiv korona virusa, ukazuje BBC, dodajući da je u jednom istraživanju u Velikoj Britaniji 54 odsto reklo da će definitivno biti vakcinisano, ali je taj broj smanjen za šest odsto pošto su im pokazane netačne tvrdnje o bezbednosti vakcina.
SZO sugeriše da u otkrivanju netačnih informacije na internetu treba proceniti izvor, pročitati više od senzacionalnog naslova, identifikovati autora kako bi se videlo da li je reč o stvarnoj osobi i koliko je kredibilna, proveriti da li su informacije ažurirane, da li činjenice potkrepljuju iznete tvrdnje, ali i preispitati sopstvene predrasude.
Predsednik Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Frančesko Roka (Francesco Rocca) upozorio je da su lažne vesti o vakcinama protiv COVID-19 postale “druga pandemija” i da vlade i institucije treba da u zajednicama širom sveta počnu da grade poverenje u vakcinisanje, preneo je Asošijetid pres (Associated Press).
On je u ponedeljak, 30. novembra, na virtuelnom brifingu Udruženju dopisnika Ujedinjenih nacija rekao da je za pobedu pandemije COVID-19, neophodno “pobediti i paralelnu pandemiju nepoverenja”.
Roka je rekao da širom sveta postoji “sve veća uzdržanost oko vakcina generalno, a posebno o COVID vakcinama”, ukazujući da je u nedavnoj studiji Univerziteta Džon Hopkins u 67 zemalja utvrđeno da je prihvatanje vakcina značajno opalo u većini zemalja od jula do oktobra ove godine.
U četvrtini zemalja, rekao je Roka, istraživanje je otkrilo da je stopa prihvatanja vakcine protiv korona virusa blizu ili ispod 50 odsto, pri čemu je u Japanu opala s 70 na 50 odsto, a u Francuskoj s 51 na 38 odsto.
‘Poput tumora’
Vakcine protiv COVID-19 suočavaju se s raznovrsnim i snažnim pokretom dezinformisanja na internetu, dok zdravstveni zvaničnici upozoravaju da je za zaustavljanje korona virusa presudno da dovoljno ljudi bude imunizovano, ističe televizija NBC.
Stručnjaci kažu da ne postoji tačan procenat ljudi koji bi trebalo da budu vakcinisani da bi se zaustavilo širenje virusa, mada očekuju da to bude makar 60 odsto stanovništva, ukazuje američka televizija i dodaje da je u jednom Jugov (YouGov) istraživanju u avgustu samo 42 odsto ljudi u SAD pozitivno odgovorilo na pitanje da li će se vakcinisati.
U članku u časopisu Nejčr (Nature) istraživači su ustanovili da antivakserski pokret uveliko odgovoran za takvu uzdržanost. Antivakserske grupe na internetu imaju manje članova nego grupe koje su za vakcinu, ali je takvih grupa više s raznovrsnijim i emotivnim porukama. Istraživači su ustanovili da su te grupe bolje u slanju poruka izvan tih zajednica, što znači da mogu da dopru do više ljudi.
S druge strane, ističe NBC, dok je Fejsbuk (Facebook) nedavno zabranio neke od najvećih i najuticajnijih naloga antivaksera koji su milionima ljudi prenosili dezinformacije, novo istraživanje pokazuje da veća opasnost po poverenje javnosti u vakcine protiv COVID-19 dolazi od manjih i bolje povezanih Fejsbuk grupa koje su poslednjih meseci slale poruke protiv vakcina.
Tim istraživača koji je napisao članak za Nejčr, u novom istraživanju pokazuje da se i članovi grupa koji nemaju veze s vakcinama, poput ljubitelja kućnih ljubimaca, roditelja školske dece, ljubitelja joge ili hrane, sve više povezuju s antivakserskim pokretom. Jedno drugo istraživanje ustanovilo je da teorije zavere kako je vakcina za COVID-19 pokriće za različite oblike kontrole “duboke države”, filantropa pa i Satane nad stanovništvom, imaju dobar odjek među pristalicama libertarijanaca, Nju ejdž pokreta, Kjuanona (QAnon) i različitih antivladinih grupa.
“To je poput širenja tumora”, rekao je fizičar Nil Džonson (Neil Johnson) s univerziteta Džordž Vašington koji proučava ekstremizam na internetu i koji je radio na članku za Nejčr.
Bizarne teorije
S dolaskom vakcina protiv korona virusa dolaze i dezinformacije o njima, štaviše one su već raširene, piše Vašington post (The Washington Post) u uredničkom komentaru.
U jednom tekstu s teorijama zavera povodom novih vakcina hrane se bizarni navodi o “reprogramiranju” DNA, dok se u drugom tvrdi da ne samo što će primalac vakcine biti obeležen kao stoka, već će mu biti ubrizgane nano čestice kojim će postati “savršena antena za 5G frekvenciju”. Treći ponavlja neutemeljeni narativ s početka pandemije da je Bil Gejts (Bill Gates) napravio korona virus da bi nametnuo obavezno vakcinisanje.
Antivakserski pokret je naučio kako da širi svoje poruke internetom davno pre nego što je korona virus pogodio svet, ističe Vašington post i dodaje da se na dezinformacioni rat, koji je počeo i pre nego što su se pojavile vakcine koje mogu spasiti život, mora odgovoriti preventivnom odbranom.
Istraživači su prepoznali značaj popunjavanja “deficita podataka” kako bi se ljudima dali tačni odgovori pre nego što im oportunisti mogu dati pogrešne, ali, kako navodi list, to se mora izvesti tako da se pruže objašnjenja bez preopterećivanja, jer kompleksna pitanja mogu odgurnuti ljude ka udobnosti jednostavnih odgovora bez obzira na njihovu istinitost.
Zato, ističe Vašington post u uredničkom komentaru, vlada treba da smisli kako da s građanima komunicira o vakcinama često, konkretno i osetljivo, prilagođavajući svoje poruke postojećim zabludama, kao i različitim vrstama publike. I u tome bi ključno moglo biti partnerstvo s internet platformama.
Test za društvene medije
Kako su vakcine COVID-19 na putu da stignu ovog meseca, tehnološke kompanije će se suočiti sa svojim dosad najvećim testom na ovom planu – poplavom dezinformacija o vakcinama, ističe CNN uz ocenu da ulog da ispravno postupe, posle godina mučenja u borbi protiv dezinformacija o vakcinama, ne može biti veći.
Neke društvene mreže već su uspostavile mere posebno namenjene dezinformacijama o vakcinama za COVID-19, dok druge još razmatraju najbolji pristup ili se oslanjaju na postojeće smernice za COVID-19 i sadržaj koji se odnosi na vakcine. Međutim, ukazuje američka televizija, određivanje mera je lakši deo – dosledno sprovođenje je često gde platforme zakažu.
Fejsbuk (Facebook) je, na primer, ranije obećao da će preduzeti oštre mere protiv antivakserskih dezinformacija, ali je Instagram, koji je u vlasništvu te kompanije, u pretragama na reč “vakcine” nastavio da prikazuje postove s antivakserskih naloga i haštagova. Uprkos merama protiv takvih sadržaja, ukazuje CNN, Fejsbuk nije uspeo da potpuno suzbije antivakserski pokret na svojim platformama.
U novembru je Fejsbuk uklonio veliku privatnu grupu posvećenu sadržaju protiv vakcina, ali su opstale mnoge grupe posvećene napadima na vakcine. CNN navodi da je letimičnom pretragom našao najmanje desetak Fejsbuk grupa koje se protive vakcinama, s brojem članova od nekoliko stotina do desetina hiljada korisnika. Najmanje jedna grupa posebno je fokusirana na vakcine za COVID-19.
Bez obzira što zdravstveni stručnjaci kažu da su vakcine izuzetno bezbedne a negativne reakcije veoma retke, antivakserski sadržaji i dalje nalaze veliku publiku, ističe CNN.
Farmaceutske firme objavljuju obećavajuće rezultate ispitivanja svojih kandidata za vakcinu protiv kovida 19. Ostaje pitanje – da li imuni sistem ljudskog tela podstaknut cepivom može da pruži trajnu zaštitu?
Vesti bude nadu. Kandidat firme @Moderna” i u Britaniji već odobrena vakcina Bajontek-Fajzer, navodno nude više od 90 odsto zaštite od kovida 19.
Vakcina britansko-švedskog farmaceutskog koncerna “AstraZeneka” štiti najmanje 70 odsto.
Sve nade su usmerene u to da će cepiva u dogledno vreme sprečiti širenje koronavirusa i obuzdati pandemiju. Pitanje je, međutim, koliko dugo ljudsko telo zadržava zaštitu od virusa?
Još nema dugoročnih studija, pa nema ni odgovora na to pitanje. Dosadašnje studije, naime, trajale su samo po nekoliko meseci.
Prema nedavno objavljenom istraživanju kalifornijskog Instituta za imunologiju “La Hola”, najmanje pet meseci nakon pojave simptoma moglo se dokazati postojanje antitela i takozvanih T-ćelija – a to su dva glavna oružja odbrambenog sistema ljudskog tela.
Studija je objavljena u takozvanom preprint-obliku, dakle još nije prošla proveru nezavisnih stručnjaka.
Antitela i T-ćelije
Tomas Jakobs sa hamburškog instituta za tropsku medicinu “Bernhard Noht”, smatra da su to ohrabrujući podaci. On posebno izdvaja dve stvari: u studiji postoji takozvani “sterilni imunitet” koji zavisi od velikog broja neutralizujućih antitela.
Ako postoji mnogo takvih antitela, ona uništavaju virus pre nego što on prodre u ćelije. Pritom bi efikasna vakcina čak mogla da izazove i bolji odgovor antitela nego prirodna reakcija.
Uz to, pokazuje se da više meseci postoje i T-ćelije, limfociti odgovorni za imunitet ćelija.
Na osnovu toga može se očekivati slabljenje simptoma oboljenja od kovida19, objašnjava Jakobs. Takav klinički imunitet omogućava da oboleli imaju samo blage simptome, kao kod prehlade.
I iako se za sada ne može govoriti o trajnom sterilnom imunitetu izazvanom vakcinom. rezultati preprint-studije kalifornijskog instituta su ohrabrujući, smatra Jakobs.
U jednoj drugoj studiji nedavno je objavljeno da se postojanje T-ćelija moglo dokazati i šest meseci nakon infekcije virusom SARS-CoV-2.
“To su obećavajuće vesti. Ako prirodna infekcija virusom može da izazove tako snažan odgovor preko T-ćelija, to možda znači da bi cepivo moglo da postigne isto”, piše Fiona Vat, predsednica britanskog Saveta za medicinska istraživanja u članku objavljenom u stručnom časopisu “The BMJ“.
Nada u dugotrajni imunitet
Karsten Vacl, imunolog na Lajbnicovom institutu za istraživanje rada pri Tehničkom univerzitetu u Dortmundu, podseća na to da je kod drugih koronavirusa, koji izazivaju obične prehlade, čovek od novog oboljenja zaštićen prosečno do godinu i po dana.
Ali, prirodna infekcija ne može se porediti sa vakcinisanjem, jer odgovor imunog sistema nakon vakcinisanja bude mnogo delotvorniji, kaže Vacl. “Nadamo se da imunitet izazvan cepivom traje znatno duže”.
Da li je za imunitet važno postojanje antitela ili T-ćelija ili mešavina te dve stvari? To za sada još uvek ne može da se kaže, odgovara Vacl.
I imunolog Jakobs dodaje: “Sterilni imunitet verovatno zavisi pre svega od velikog broja neutralizujućih antitela, dok težina razvoje infekcije zavisi od T-ćelija. Zato ne možemo reći da je nešto od toga važnije, a nešto manje važno”, ukazuje Jakobs.
Imajući u vidu osetljive, rizične grupe, kao što su osobe u staračkim domovima, važno je imati vakcinu koje razvija sterilni imunitet negovatelja, dakle onih koji intenzivno rade s rizičnim grupama, kaže Tomas Jakobs.
Oni će verovatno morati češće da se vakcinišu. “Za ostale ljude, za široke slojeve društva, klinički imunitet bi verovatno bio dovoljan.”
Možda će biti neophodno redovno vakcinisanje
Osim toga, trenutno još uvek nije jasno da li će vakcina da štiti i od prenošenja virusa na druge osobe. “Kada postoji jak odgovor antitela, verovatnoća prenošenja virusa veoma je mala”, kaže Jakobs.
Kod kliničkog imuniteta mogao bi i dalje da postoji rizik od prenošenja virusa na druge osobe. O tome bi tek trebalo da budu sprovedene dalje studije.
Sve u svemu, zaključuje imunolog Vacl, vakcina bi se najpre postarala za smirivanje situacije. “Čak i ako zaštita traje samo dve godine, ljudi mogu ponovo da se vakcinišu”, kaže nemački imunolog.
“To bi ljudima išlo na živce, ali bi bilo sprovodljivo. Virus Sars-CoV-2 bio bi još jedan od uzročnika bolesti protiv kojeg moramo redovno da se vakcinišemo.
“Ali ne bismo više imali pandemiju”, naglašava nemački imunolog .
Istraživači sa Državnog univerziteta u Džordžiji tvrde da su otkrili antivirusni lek koji se unosi oralno i u roku od 24 sata sprečava da obolele osobe šire koronavirus na zdrave ljude. U pitanju je lek MK-4482/EIDD-2801, poznatiji pod nazivom molnupiravir, koji za jedan dan potpuno obustavlja mogući prenos kovida 19 na druge osobe.
Lečenje infekcije SARS-KoV-2 novim antivirusnim lekom, MK-4482 / EIDD-2801 ili molnupiravir, u potpunosti suzbija prenos virusa u roku od 24 sata, otkrili su istraživači sa Instituta za biomedicinske nauke na Državnom univerzitetu Džordžije.
Na čelu tima bio je univerzitetski profesor doktor Ričard Plemper, koji je otkrio i da je lek dobar u borbi protiv sezonskih virusa.
“Ovo je prva demonstracija leka koji ekstremno brzo blokira SARS-KoV-2 prenos. Ovo bi mogla da bude prekretnica”, rekao je Plemper.
Prekidanje širenja virusa dok ne dođe do masovne vakcinacije na planeti bi sprečile katastrofalne posledice koje je već ostavila pandemija.
Dodaje da lek ima aktivnost širokog spektra protiv respiratornih RNK virusa i objašnjava da se nakon davanja leka kod zaraženih životinja smanjila količina virusnih čestica, čime je, kako kaže, dramatično smanjen prenos.
“Primetili smo da je lek MK-4482/EIDD-2801 doneo čitav spektar aktivnosti protiv respiratornih RNA virusa i da je kod zaraženih životinja kod kojih je lek dat oralno, dramatično smanjena transmisija”, rekao je Plemper.
“Budući da se lek može uzimati oralno, lečenje se može započeti rano radi potencijalno trostruke koristi: sprečiti napredovanje bolesti, skratiti zaraznu fazu i brzo gašenje lokalnih žarišta”, naveo je Plemper.
Istraživači su testirali lekove na tvorovima, a sada je u toku eksperimentisanje na ljudima.
Bazirano na ovoj studiji, pacijenti oboleli od kovida 19 lečeni ovim lekom mogli su da postanu imuni u roku od 24 sata nakon početka lečenja”, navode istraživači, prenosi wsbtv.com.
Molnupiravir je trenutno u naprednim fazama kliničkih ispitivanja II i III.
Nije jasno kada bi lek mogao da bude dostupan široj populaciji.
Trener fudbalera Novog Pazara Radoslav Batak rekao je danas da njegovi igračci dobro rade i da su spremni da na predstojećoj utakmici protiv Mladosti u Lučanima, u okviru 17. kola Super lige Srbije, osvoje bod ili sva tri.
“Mladost je organizovana ekipa, koja je dugo na okupu i igra dobar fudbal. Iskusni su i vole da se nadigravaju, a mi moramo da idemo do kraja i da ne odustanemo ni u jednom duelu, ni u jednom segmentu fudbala”, rekao je Batak.
Početkom oktobra, Batak je neposredno pre raskida saradnje sa Radničkim vodio tu ekipu protiv Mladosti u Nišu, u duelu koji je golovima u završnici meča završen rezultatom 1:1.
Ofanzivni vezista Novog Pazara Branislav Tomić ocenio je da je Mladost iskusan superligaški tim, čije su najveće vrline čvrstina i agresivnost.
“Dobili smo sve neophodne informacije o protivniku. Nadam se da ćemo pružiti 100 odsto mogućnosti i da ćemo biti fokusirani na osvajanje bodova važnih za nastavak takmičenja”, naveo je Tomić.
Tri kola pre kraja jesenje polusezone, Mladost je deveta na tabeli sa 22 boda, dok je petnaestoplasirani Novi Pazar osvojio pet bodova manje.
Mladost i Novi Pazar igraju u nedelju od 14 časova u Lučanima.
NOVI PAZAR – Nove mere Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti kovid-19 stupile su na snagu danas u 17 časova.
Kome je sve ograničeno radno vreme?
Ugostiteljski objekti – kafići, restorani, barovi, noćni klubovi i splavovi neće raditi od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 časova ujutru bez izuzetka. Njihovo radno vreme biće od ponedeljka do petka od 5 do 17 časova.
Ugostiteljskim objektima je dozvoljeno da obavljaju delatnosti dostave hrane non stop, 24 sata, sedam dana u nedelji, kao i ostalim privrednicima čija je to osnovna delatnost.
Tržni centri, prodavnice garderobe, kladionice, kockarnice, dečije igraonice takođe neće raditi od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 ujutru.
Frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote neće raditi tokom vikenda. U ovu grupu spadaju i objekti iz oblasti sporta i rekreacije – teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport. Svim ovim objektima dozvoljeno je da rade radnim danima od 5 ujutru do 17 časova.
U kom periodu rade ostali objekti?
Prodavnice prehrambene industrije, trgovinske radnje, maloprodajni objekti kao i trafike, kiosci i slično gde se po pravilu ne ulazi u objekat prilikom kupovine mogu raditi kako radnim danima, tako i vikendom, do 21 čas.
Apoteke i benzinske pumpe (delatnost prodaje goriva) mogu da rade non stop, svakoga dana bez ograničenja.
Pijace će biti otvorene i u danima vikenda od 6 časova ujutru do 15 časova.
Još jedan izuzetak predstavljaju restorani i barovi koji se nalaze u okviru hotela i privatnih smeštaja. Oni mogu pružati svoje usluge samo i isključivo registrovanim i prijavljenim gostima do 21 čas svakoga dana.
Ordinacije i laboratorije koje pružaju medicinske usluge mogu da rade tokom čitavog dana, uključujući i vikend.
Profesionalni sportisti mogu koristiti sportske objekte za pripreme za svoja takmičenja u toku vikenda.
Objekti i ustanove iz oblasti kulture – bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije moći će rade radnim danima, kao i subotom i nedeljom, do 17 časova.
Trener košarkaša Novog Pazara Darko Kostić rekao je danas da sledi teško gostovanje Pirotu u 12. kolu Košarkaške lige Srbije (KLS), ali da očekuje dobru igru i šestu uzastopnu pobedu njegove ekipe.
“Spremamo se, a posle silnih odlaganja i ne znam više za kojeg rivala. Ulazimo u tešku seriju jer posle Pirota dočekujemo Slobodu i Vojvodinu. Pitanje je u kom sastavu ćemo igrati, ali verujem da će dvojica naših igrača imati negativan test na koronavirus. Ako dobijemo sve te rivale, imaćemo lep pogled s vrha”, rekao je Kostić.
Pazarov skor od šest trijumfa i dva poraza četvrti je u KLS, dok Pirot sa 2/9 ima najslabiji učinak među 16 klubova.
“S trenutnim rosterom, ne smemo nikoga da potcenimo. Ipak, nadam se povoljnom rezultatu. Odbrana nam odlično funkcioniše, a ofanzivno još ima prostora za napredak. Ne baziramo se na jednom ili dvojici igrača”, zaključio je Kostić.
Utakmica u Sportskoj hali Kej u Pirotu zakazana je za subotu od 18 časova.
