Asfaltiran je put  prema deponiji Golo brdo. Ovu deonicu koriste radnici  JKP“Gradska čistoća“ i po 20 puta dnevno, a I meštanima okolnih selam koji ovim putem dolaze do grada. Dužina sređenog puta prema deponiji Golo brdo je više od kilometar.

Ovaj putni pravac povezuje nekoliko sela i zaseoka sa glavnom magistralnom saobraćajnicom.  Meštani svakodnevno koriste put za dolazak do grada, a mladi i deca da stignu do škole, najtaže je kažu bilo zimi, kada je zbog snega i blata put bio neprohodan.

Put je od velike važnosti I zbog obližnje deponije Golo brdo. Asfalterskim radovima značajno će se smanjiti troškovi JKP “Gradska Čistoća”.

Značaj asfaltiranja puta prema deponiji  Golo brdo je višestruk kaže gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, koji je danas obišao gradilište I razgovarao sa meštanima koji žive na ovom području. On je podsetio da je ova godina rekordna po ulaganjima u razvoj putne infrastrukture.

Za asfalt su spremne još ulice 410 I 417 u Selakovcu, koje će biti završene, a uporedo se otvaraju i nova gradilišta planirana da budu urađena  u ovoj godini.

Na Infektivnom odeljenju u Novom Pazaru na lečenju se nalazi 30 pacijenata. Reč je o ozbiljnim pacijentima sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom. Od sutra će i Interno odeljenje biti pretvoreno u covid bolnicu, koje će biti osposobljeno da u skladu sa potrebama prima pacijente zaražene korona virusom.

Od 30 pacijenta na Infektivnom odeljenju 20 je iz Raške, devet iz Novog Pazara i jedno iz Tutina. Direktor Opšte bolnice dr Meho Mahmutović je sa saradnicima I odeljenskim lekarima napravio veliku vizitu, gde su obišli sve  pacijente na Infetktivnom odeljenju, medicinske teničare I lekare  sa kojima su razgovarali o trenutnoj situaciji sa korona virusom u Novom Pazaru I stanju bolesnika. Nakon sagledavanja trenutne situacije sačinjen je plan prema kome  od sutra Interno odeljenje postaje deo covid zone novopazaraske Opšte bolnice.

„Svi pacijenti, koji se nalaze na Infektivnom odeljenju su sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom, reč je o ozbiljnim pacijentima. U respiratornoj jedinici  su dva pacijenta na respiratoru, 4 pacijenta na high-flow aparatu.  Nakon vizite sa rukovodstvom Infektivnog odeljenja i mojim saradnicima  dogovorili smo da već od sutra aktiviramo i interno odeljenje, gde će biti veća respiratorna jedinica i gde će se svi kapaciteti  obezbediti za kovid pacijente. Lekari i osoblje sa Internog odeljenja prelaze u zgradu starog grudnog odeljenja, a pulmolozi i ostali stručni medicinski radnici i internisti formiraće tim i raditi na internom odeljenju, gde će primati pacijente, koji budu za prijem  već od sutra posle podne“, rekao je Mahmutović.

Upravnik Opšte bolnice dr Alan Kurpejović  kaže da je pretvaranje Internog odeljenja u covid zonu samo blagovremena relaksacija, te dodao da postoji još posteljnih kapaciteta na proširenom  Infektivnom odeljenju i u malom respiratornom centru.

„Naša predviđanja su da će u naredni  dan ili dva pristizati više pacijenata, da će broj otpusta biti manji, nego broj prijema. Pretvaranje Internog odeljenja u covid zonu nije ishitren niti paničan potez, nego blagovremena relaksacija. Ona je bitna što zbog pacijenata njihovog komoditeta i kvaliteta lečenja, a i zbog  personala koji radi tu,  lekara, sestara i tehničkog osoblja da usluga bude bolja i lečenje kvalitetnije, a da se kolege ne iscrpljuju. Mislim ovo jeste ozbiljna situacija, ali smo se mi spremali i ranije I sprmeni smo. Očekivali smo da će talas biti jači da će ovo trajati malo duže vremena i bili smo u pravu. Prema potrebama ćemo i kapacitete širiti, tehničko osoblje, veći broj lekara i sestara svih koji su potrebni  u ovom procesu će biti prema datoj situaciji angažovani. Naša procena je da je bolje da imamo dva odeljenja i relaksiranu situaciju, nego jedno odeljenje potpuno puno, a drugo koje čeka dalje proširenje“, rekao je Kurpejović.

Mahmutović je podsetio građane da je covid ozbiljna bolest koje se moramo čuvati, a za sada je jedina zaštita  poštovanje  propisanih mera za suzbijanje epidemije korona virusa.

Učenike i zaposlene u Osnovnoj školi „Avdo Međedović“ u Selakovcu nakon povratka sa mini raspusta sačekali su kvalitetniji uslovi za rad i učenje. Projektom koji je sprovela Gradska uprava zamjenjeni su dotrajali kotlovi u toj školi pa je grijanje od danas daleko kvalitetnije nego prethodnih sezona. Vrijednost kotlova i radova na ugradnji koštali su oko milion dinara.

Ovi kotlovi korišćeni su od izgradnje i prvog časa u Osnovnoj školi „Avdo Međedović“. U poslednjih par mjeseci su van upotrebe, pa je Gradska uprava obezbjedila nove kotlove kako bi škola bila uredno snabdjevana toplotnom energijom.

A. N.

Naučnik Ugur Sahin, koji stoji iza vakcine Fajzer, kaže da je uveren da će se normalan život vratiti do sledeće zime. Profesor je rekao je da je apsolutno neophodno imati visoku stopu vakcinisanih pre jeseni sledeće godine kako bi se osigurao uspeh.

Sahin je priznao da će narednih nekoliko meseci biti teško i da obećavajući preliminarni rezultati vakcine, koju je stvorila kompanija Bajontek (BioNTech) u partnerstvu sa kompanijom Fajzer (Pfizer), neće imati uticaja na broj zaraženih u trenutnom talasu.

Utvrđeno je da su privremeni rezultati vakcine efikasni u 90% slučajeva, objavile su dve kompanije prošle nedelje, ali se podaci o bezbednosti vakcine i dalje prikupljaju.

“Ako sve bude išlo kako treba, počećemo sa isporukom vakcine krajem ove godine. Cilj nam je da isporučimo više od 300 miliona doza vakcine do aprila sledeće godine, što bi moglo da omogući da se vide rezultati. Veći rezultati pokazaće se do leta, leto će nam ionako pomoći jer će stopa zaraze tada opada”, rekao je profesor Sahin za BBC.

“Ono što je apsolutno neophodno je da ostvarimo visoku stopu vakcinacije pre jeseni i zime sledeće godine, tako da to znači da svi ciljevi imunizacije i vakcinacije moraju biti ostvareni pre sledeće jeseni. Uveren sam da će se to dogoditi, jer je od brojnih kompanija koje se bave vakcinom zatraženo da povećaju ponudu, pa bismo sledeće godine mogli da imamo normalnu zimu”, dodao je Sahin.

Profesor Sahin je rekao da su do sada zabeleženi neželjeni efekti bili blagi do umereni – prvenstveno je to bila bol na mestu injekcije tokom nekoliko dana, dok su neki od učesnika imali blagu do umerenu temperaturu tokom tog perioda.

Vakcina koju su razvili Fajzer i Bajontek koristi potpuno eksperimentalni pristup koji uključuje ubrizgavanje dela genetskog koda virusa ili RNK, kako bi se ojačao imuni sistem. Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje, a ispitivanja pokazuju da se 90 odsto zaštite postiže sedam dana nakon primanja druge doze.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da je Srbija jedna od prvih pet zemalja u svetu koje su potpisale ugovor sa američkom laboratorijom Fajzer o nabavci vakcine protiv koronavirusa i najavio da će iz tog razloga Srbija tražiti dodatne količine vakcine pored 1,8 miliona doza koje su, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, već naručene.

Izvor:nova.rs

Foto: Printscreen/YouTube/The Telegraph