Redovni policijaci kažnjavaće nenošenje maske na licu mesta, a komunalni milicajci i komunalni inspektori imaće uz to i ovlašćenja sanitarnih inspektora, što znači da će moći da sankcionišu svako nepridržavanje mera od nepoštovanja fizičke distance preko nenošenja zaštitne opreme do nedostatka dezinfekcionih sredstava u kafićima, restoranima, klubovima.
Te odredbe nalaziće se u izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koju je pripremilo Ministarstvo zdravlja kao prvi zadatak nove Vlade čim se formira, prenosi Blic.
Kako se navodi, tako će se obezbediti rigorozno sprovođenje odluka Kriznog štaba što je nakon poslednje sednice zahtevao i njegov član Srđa Janković.
Poštovanje mera trenutno mogu da sprovode jedino republički sanitarni inspektori kojih je toliko malo da je, recimo u Beogradu, u poslednja dva i po meseca radilo svega njih četvoro.
Kada se izmene zakona usvoje, mandatnu kaznu od 5.000 dinara za nenošenje maske moći će da izriču i redovni policajci i to na licu mesta.
Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti još šira ovlašćenja dobiće komunalni milicajci i komunalni inspektori koji će imati ista ovlašćenja kao republički sanitarni inspektori.
Do sada, komunalni milicajci i komunalni inspektori mogli su da pišu kazne samo zbog nepoštovanja radnog vremena i to na osnovu Zakona o ugostiteljstvu, a sada će moći da kažnjavaju pravna lica i zbog kršenja protivepidemioloških mera, odnosno moći će da zatvaraju kafiće, restorane, klubove.
Osim četiri sanitarna inspektora u Beogradu kontrolu poštovanja protivepidemioloških mera u prestonici u prethodna dva i po meseca vršilo je 18 turističkih, ekoloških i komunalnih inspektora koji ne mogu da izriču sankcije za nepridržavanje anti-Covid mera već mogu da kažnjavaju nepoštovanje radnog vremena, buku i slično.
LONDON – Korišćenje krvne plazme oporavljenih od korona virusa za lečenje obolelih je od male koristi, pokazalo je najnovije kliničko istraživanje obavljeno u Indiji.
Rezultati istraživanja objavljeni su u britanskom medicinskom žurnalu BMJ i pokazali su da lečenje krvnom plazmom nije smanjilo niti sprečilo smrtnost od korona virusa, prenosi Rojters.
Istraživanje je obavljeno na osnovu proučavanja 464 hospitalizovanih pacijenata od kovida-19 i pokazalo se da lečenje krvnom plazmom veoma malo utiče na suzbijanje virusa.
Ispitivanje se vršilo tako što su zaraženi pacijenti podeljeni u dve grupe – jedna je primala dve transfuzije rekonvalescentne plazme, u razmaku od 24 sata, uz najbolju standardnu negu, a druga grupa samo najbolju standardnu negu.
Posle sedam dana kod pacijenata lečenih plazmom poboljšali su se neki simptomi poput disanja i zamora, ali broj smrtnih slučajeva nije se smanjio.
Sajmon Klark, stručnjak za celilarnu mikrobiologiju na univerzitetu Riding rekao je da krvna plazma nema kliničku korist.
Virolog sa istog Univerziteta Jan Džons smatra da plazma ima efekta ako se da nekome ubrzo nakon što oboli od virusa, kao i da će se istraživanje uticaja plazme nastaviti.
NOVI PAZAR – Prema podacima koje je objavio Zavod za javno zdravlje Novi Pazar, u protekla 24 sata kod šet lica potvrđeno je prisustvo virusa Covid-19.
Svi novoinficirani su iz Novog Pazara, pa se tako broj pozitivnih od početka epidemije u tom gradu povećao na 1.084.
Ukupan broj testiranih u Zavodu za javno zdravlje Novi Pazar je 13.308, od čega je pozitivnih 1.374.
U Novom Pazaru će nakon svježeg jutra biti pretežno sunčano vrijeme, uz slab vjetar. Najviša dnevna temperatura oko 23°C.
Sutra promjenljivo vrijeme. Sunčano i suho tokom dana, naveče naoblačenje i slaba kiša. Od nedjelje umjereno do potpuno oblačno i hladnije, mjestimično sa kišom.
Letnje računanje vremena završava se u nedelju 25. oktobra, odnosno kao i svake godine poslednjeg vikenda u oktobru.
Predstojećeg vikenda, u noći između subote i nedelje kazaljke časovnika sa 3 treba vratiti na 2 časa, odnosno pomeriti za jedan sat unazad.
Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.
“Službeno vreme” u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time “produžava” dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu. Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.
Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog “produženja” dana, jer smatraju da prirodu ne treba “mučiti”, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
Agencija za ekonomski razvoj Sandžaka je preko Evropske komande američke vojske i Odeljenja za bezbednost Američke ambasade obezbedila 1.800 višekratnih skafandera za Opštu bolnicu u Novom Pazaru. Reč je o važnoj donaciji na početku trećeg pika pandemije korona virusa. Dodela opreme upriličena je nakon sastanka sa gradonačelnikom Novog Pazara Nihatom Biševcem, koji je goste upoznao sa izazovima sa kojima se ovaj grad susreće u borbi sa korona virusom.
Američka vojska i Ambasada SAD donirali su skafandere Opštoj bolnici Novi Pazar. U toj zdravstvenoj ustanovi kažu da je svaka pomoć veoma važna u ovim trenucima kada se bolnica priprema za novi talas korone, iako je, kako tvrdi direktor dr Meho Mahmutović veoma dobro opremljena.
’’Mi od Ministarstva zdravlja tokom cele ove kovid situacije praktično svakog dana dobijamo zaštitnu opremu i naši su magacini prepuni. Imali smo izuzetno veliku pomoć od donatora, kako naših privrednika tako i od dijaspore, te raznih prijatelja iz drugih zemalja. To nama puno znači jer znamo da nismo sami, a ohrabruje i činjenica da ono što treba nama za posao imamo, i za terapiju ali i za zaštitu. Ono što nas brine jeste činjenica da se sa covidom teško bori ceo svet i glavni i jedini način borbe u ovom trenutku je poštovanje mera i prevencija, da se smanji okupljanje, izbegnu kontakti i to je praktično najbolji lek da se ne razbolimo’’ kazao je Mahmutović.
On je sa predstavnicima američke ambasade razgovarao i zahvalio im za pomoć.
’’U ime Vlade SAD i Komande američke vojske mogu da kažem da smo veoma srećni i počastvovani što možemo da vam pomognemo donirajući ovu opremu, posebno sada kada imamo u vidu da se nalazimo u sred pandemije. Nadamo se da ćete se uz ovu pomoć još bolje nositi sa pandemijom i još bolje odgovoriti na njene izazove. Znamo da je bolnica imala puno posla od kada je pandemija počela i zaista se nadamo da će ova naša donacija pomoći da se vi i vaše osoblje lakše nosite sa virusom’’ kazao je potpukovnik američke vojske Aleks Predraza.
Regionalna razvojna agencija Sandžaka pre tri meseca uputila je zahtev svim ambasadama u Srbiji. Jedna od onih koji su se odazvale je američka.
’’Posebno bih zahvalio Komandi američke vojske i Odeljenju za odbranu u američkoj ambasadi u Beogradu koji su konstantno tu, koji nam pomažu. Podsećam, pomagali su i kod doniranja opreme vatrogascima ali sada u ovom kritičnom momentu kada se borimo sa virusom su se potpuno fokusirali sa ovom vrstom saradnje i pomoći i zato želim da im zahvalim još jednom u ime naše agencije ali i u ime svih građana Novog Pazara, Tutina i Sjenice’’ kazao je direktor Regionalne razvojne agencije Sandžaka Samir Kačapor.
Skafanderi će biti upotrebljeni u covid zoni Opšte bolnice, gde je bez njih ulazak nemoguć.
NOVI PAZAR – Opšta bolnica u Novom Pazaru koja je preuzela ulogu regionalnog Covid centra priprema se za novi talas Korona virusa iako su na Infektivnom odeljenju već smešteni kovid pacijenti, prostror za zaražene je proširen, adaptiranjem zgrade u kojoj su bile smeštene transfuzija i ortopedija.
Proširuje se parking prostor, od samog ulaza u bolnički krug vodiće se računa da se crvene i zelene putanje ne ukrstaju.
Direktor Meho Mahmutović je izjavio da će pacijenti koji dolaze na pregled, već od vikenda imati isključivo svoj parking za sumnjive pacijente, takozvani crveni parking iz kojeg će ići u Covid 1 ambulantu.
Covid ambulanta je namenjena za pacijente koji imaju simptome Korona virusa i imaće dva ulaza, zeleni za lekare a crveni za zarazene.
Mahmutovic je rekao da u Covid ambulanti radi tri lekara ali da ima mogućnosti da radi četiri i više lekara. Covid ambulanta je smeštena u prostorijama gde je nekad bila Fizijatrija, koja je razmeštena u Novopazarskoj banji. Neophodno rengen snimanje će se obavljati u susednim prostorijama u istoj zgradi.
“Gradjevinskim radovima smo uspeli da probijemo neke zidove i da spojimo takozvanu Crvenu radiologiju sa prostorom Covid 1 ambulanti tako da pacijent prakticno unutrašnjim hodnicima bez mešanja dolazi do rengena , skenera i bez izlaska vani” – rekao je Meho Mahmutović.
U slučaju da se javi veliki broj pacijenata spreman je i moblini prostor za PSR testiranje.
Doktor Ervin Ćorović je izjavio da ne zna kakva će biti situacija, ali ako bude ponovo veliki broj pacijenata da će se u novom dodatnom delu najverovatnije raditi i kontrolna i prva PSR testiranja ukoliko ne bude dovoljno kapaciteta u Covid ambulanti.
“Poslednje pripreme se privode kraju, između stare zgrade Transfuzije i Infektivnog odeljenja urađena je topla veza od istog materijala od kojeg se prave i kontenjeri. Ove dve zgrade zajedno imaju šezdeset mesta, razveden je centralni kiseonik u obe zgrade. Infektivno odeljenje je podeljeno na tri dela A,B i C. Najtezi Covid pacijenti ce biti smesteni u posebne prostorije” rekao je Mahmutovic.
Opšta bolnica u Novom Pazaru spremna je za novi talas Corona virusa. U slucaju da zaraženih bude vise, Interno odeljenje ce biti nova Covid zona, gde će postajati veliki respiratorni centar.
NOVI PAZAR – Verski praznici u Novom Pazaru prilika su za zbližavanje i međusobno uvažavanje, uče nas zajedništvu i pripadanju, a u ovoj sredini oduvek su se poštovali i rado obeležavali, kažu sugrađani i predstavnici verskih institucija sa kojima smo razgovarali.
Novopazarka Anđela Đurković (30) navodi da se u ovom gradu, ali i njenoj porodici, praznicima pridaje veliki značaj, jer su to, kako kaže, događaji, koji osim što održavaju veru i tradiciju, podstiču i na druženje sa porodicom, rođacima i prijateljima.
Ističe da se jednako raduje svojim i praznicima prijatelja islamske veroispovesti, sa kojima vrlo često slavi, ali i obavlja aktivnosti vezane za njihove običaje i tradiciju.
“Praznike svojih prijatelja poštujem i volim, a ono što bih izdvojila kao omiljenu aktivnost u toku meseca Ramazana jeste čekanje u redu za pitice (ramazanke), koje osim što imaju specifičan miris i ukus imaju i čar da zbliže ljude. Tokom Ramazana često se organizuju zajednički kolektivni iftari, na koje podjednako budu pripadnici obe veroispovesti. Za vreme Bajrama idemo kod bliskih prijatelja, a radujemo se i kada nam kolege na poslu donesu slatkiše ili kućni prijatelji mantije. Poštovanje je uzajamno, oni dolaze kod nas na slave , pri čemu vodimo računa da hrana bude prilagođena njihovim pravilama ishrane , kada je Vaskrs raduju se šarenim jajima, a često i naruče neka specijalno šarana”, priča Anđela.
Ona ističe da je ranije Uskrs i Božić često slavila kod babe i dede na selu, što je bio povod da se porodica okupi i zajedno proslavi praznike.
“Danas praznike slavimo u svojim domovima sa svojom porodicom, a tek uveče ili sutradan obilazimo svoje rođake. Badnji dan i seča badnjaka je nekada bio povod za okupljanje i druženje muškaraca i dece po šumama, dok se danas badnjak uzima u crkvi posle večernje liturgije. Nekada se za Badnje veče koristila slamarica na kojoj se postavljala večera, dok se danas večera postavlja na stolu. Ovaj običaj danas se može videti na selima, gde se još uvek neguju običaji i tradicija”, kaže ova mlada Novopazarka.
Dodaje da se božićno i vaskršnje veče danas uglavnom slavi u gradu sa prijateljima i da mladi više pažnje posvećuju takvom vidu proslave verskih praznika.
“Uglavnom za vreme ovih praznika kafići i restorani imaju unapred organizovano praznično veče i dolazak specijalnog benda ili nekog poznatog muzičara koji su zaduženi za dobar provod i atmosferu. Rad kafića i restorana obično traje duže nego inače i u gradu ostajemo duže što je uobičajeno za takve prilike”, navodi Anđela.
Njena sugrađanka Zehra Nuković smatra da su verski praznici vrlo važni za narod u multinacionalnim sredinama, jer podstiču na poštovanje i uvažavanje pripadnika druge vere i njihovih običaja.
“Poštovanje praznika pripadnika drugih verskih konfesija primer su dobrog suživota dva naroda i bogatstva različitosti. Kada je Bajram podele se kolači sa prijateljima, a kada je Uskrs mi dobijamo prelepo ukrašena jaja i ti praznici su obeležje i deo kulture jednog naroda pa se svakako trebaju negovati i poštovati”, kaže Zehra.
Ona ipak smatra da su se verski praznici nekad dočekivali sa više radosti nego sada, jer je bilo više zajedničkog okupljanja u kućama a manje u kafićima i restoranima gde se danas uglavnom praznici i proslavljaju.
“Smatram da je to posledica modernog života, uvođenja novih tehnologija i interneta, koji je doprineo da se na našim stolovima za vreme bajramskog ručka više nalaze moderna jela iz različitih zemalja i kultura umesto tradicionalnih jela serviranih na sofri bez previše pribora za jelo. Ranije nije bilo mobilne komunikacije pa su ljudi imali potrebu da se više druže i posećuju, dok se danas uglavnom čestitanje obavlja telefonom. Naravno da se bliskost u okupljanju porodice i prijatelja i danas zadržala u izvesnoj meri, ali je nekada ipak to bilo na mnogo većem nivou. U mojoj porodici se i dalje neguju običaji i tradicija i trudimo se da održimo duh starih vremena i kult porodice i dobrih odnosa”, ističe ova Novopazarka.
Ona ocenjuje da je u ovom gradu dobro razvijena svest, pre svega mladih ljudi, o poštovanju tuđih praznika kao i svojih. “Mladi se raduju praznicima svojih prijatelja koji su druge nacionalne pripadnosti, čestitaju im i slave sa njima. I ja vodim računa da svojim prijateljima i kolegama na vreme čestitam praznike, jer smatram da ko ne poštuje tuđu veru i njihove običaje i tradiciju onda ne ume da poštuje ni svoju”, navodi Zehra.
Govoreći o verskim praznicima, rukovodilac Versko prosvjetne službe Mešihata IZ-a u Srbiji Rešad Plojović ističe da su oni vezani za neke od najvažnijih pitanja i propisa pripadnika različitih verskih zajednica.
„U islamu postoje dva Bajrama, od kojih je jedan vezan za mesec Ramazan ili mesec posta nakon kojeg nastupa ramazanski Bajram, a to je vreme u kojem vernik ima pravo da se raduje ispunjenju jednog temeljnog propisa vere. Kurban Bajram vezan je za obavljanje još jednog važnog propisa islama, a to je obavljanje hadža (hodočašće). Pravo da se raduju praznicima imaju ne samo oni koji izvršavaju propise, već svi muslimani koji se imenom deklarišu i prihvataju veru islam kao svoju“, kaže Plojović.
On ističe da danima blagdana prethode radost i ushićenje zbog praznovanja, pripremanje ne samo životnog prostora u kojem će se praznici proslaviti, već i brojnih drugih sadržaja, kako bi sve proteklo na najbolji mogući način.
„Duh naših blagdana se zadržao uprkos tome što postoje određene razlike u pogledu obeležavanja u odnosu na uslove u kojima se živelo pre 30 ili 50 godina. Praznici predstavljaju radost i priliku da se porodice okupe, da jedni druge zijaretimo (posetimo), i da tu fizičku distancu koja postoji zbog poslova kojima se bavimo zamenimo nekom duhovnom, emocionalnom blizinom koja bi trebala da postoji“, navodi Plojović.
Dodaje da postoji određeni stepen međusobnog razumevanja i pažnje po pitanju čestitanja i poštovanja verskih praznika pripadnika druge nacionalnosti, ali da tu postoji i prostor za napredovanje i ostvarivanje boljih i dodatnih razultata i unapređenje međusobnih odnosa.
„Kontakti između poglavara svih verskih zajednica deklarativno postoje i to je svakako veoma bitno, jer ukoliko predstavnici različitih verskih zajednica javno čestitaju jedni drugima, onda će i oni koji pripadaju tim zajednicama biti podstaknuti da to isto učine prema svom prijatelju, kolegi na poslu ili komšiji. Verske praznike ne treba posmatrati samo iz prizme i ugla pripadnika jedne verske zajednice, već je potrebno imati to bogatstvo širine kako bi se bolje upoznali i međusobno razumeli. Postoji veliki broj pripadnika različitih verskih zajednica kojima čestitam njihove praznike, a i oni čestitaju meni i mojoj porodici i nama kao islamskoj zajednici naše verske praznike i to je zapravo bogatstvo ovog našeg prostora“, navodi Plojović.
Protojerej Savo Šmigić arhijerejski namesnik novopazarski smatra da su verski praznici Srba i Bošnjaka u Novom Pazaru veoma bitni za održavanje nacionalnog kontinuiteta.
On navodi da Božić i Vaskrs predstavljaju dva najveća praznika pravoslavnih hrišćana, od kojih je Vaskrs suština hrišćanske vere i ujedno najznačajniji i najradosniji praznik sa dosta običaja, dok se Božić zajedno sa Badnjim danom proslavlja četiri dana, a pre toga ga prati 40 dana pravoslavnog posta.
“Badnji dan svakako je najbitniji običaj vezan za Božić uoči kojeg se ide vrlo rano u šumu kako bi se narezao Badnjak odnosno hrastovo drvo koje je bilo jako poštovano kod Slovena i koje je zauzelo mesto Hrista zbog njegove velike svetlosti prilikom paljenja. Tu je i božićna česnica, kao i međusobne posete ali i zajedničko deljenje radosti zbog praznovanja”, kaže Šmigić.
Dodaje da razlike u proslavi praznika nekada i sada ne postoje i da mogu da se pojave samo usled promene standarda i načina života.
“Badnjak postoji već hiljadu godina, crveno jaje dve hiljade godina i to ostaje uvek kao i poruka svih praznika, a to je mir, ljubav, dobra volja među ljudima i međusobno praštanje”, poručuje Šmigić.
On ističe da je međusobno poštovanje praznika u Novom Pazaru na veoma visokom nivou i da čestitke tokom praznovanja ne izostaju ni sa jedne strane.
“Veoma je bitno da i jedni i drugi poštuju svoje praznike, a ono što sam primetio za vreme mog boravka u Novom Pazaru je da je ovaj grad dobar primer poštovanja i negovanja multikulturalnih odnosa i da je tolerancija među građanima na visokom nivou”, kaže Šmigić.
Dodaje da je upravo zbog te multikulturalnosti i kod mladih ljudi u ovom gradu prisutno poštovanje svih praznika i običaja, ali da izostaje humanitarni rad.
“Previše se baca akcenat na slavlje i gozbu iako i to ulazi u praznovanje, ali bi trebalo da ta brojna jela koja se spremaju ponudimo i ljudima koji nemaju i koje ne primećujemo običnim danima a koji su svuda oko nas. Kada ono što mi imamo podelimo sa onima koji nemaju, obeležavanje praznika tek tada dobija pun hrišćanski smisao”, zaključuje Šmigić.
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
NOVI PAZAR – Porodicama čiji je član domaćinatsva preminuo od posledica pandemije, odlukom Gradskog štaba za vanredne situacije biće refundirani troškovi nastali prema JP “Gradska čistoća”, pre 4.jula tekuće godine. Troškovi se refundiraju u iznosu do 30 000 dinara, uz obavezu člana domaćinstva koje je troškove snosilo, da nadležnima dostavi potrebnu dokumentaciju. Zahtev se može podnositi u Uslužnom centru (šalter broj 2) od 26. oktobra do 13. novembra 2020. radnim danima od 7:30h do 15:00h.
Gradski štab za vanredne situacije apelovao je na verske zajednice da u svojim objektima sprovode pojačane mere zaštite u cilju prevencije i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19. Mnogo toga zavisi i od ponašanja svakog pojedinca pa je izuzetno važno da u cilju obezbeđivanja lične i zdravstvene bezbednosti drugih građani u zatvorenom prostoru nose maske i pridržavaju se propisine distance.
Štab za vanredne situacije i Grad Novi Pazar će, u saradnji sa svim državnim institucijama, sve svoje kapacitete u narednom periodu usmeriti prema kontroli mera i preporuka Ministarstva zdravlja i republičkog Kriznog štaba, a koje se odnose na sprečavanje i suzbijanje širenja virusa Covid19.
