Aktivista udruženja “Tavus” Enes Dupljak tvrdi da u ovom gradu ne postoje predrasude i da se ljudi različitih nacionalnosti međusobno poštuju.
“Vekovima u Novom Pazaru žive različiti ljudi, različitih imena, porekla, kulture i načina života. Često se preko određenih instanci želi poslati poruka da ovde postoje problemi između različitih naroda, međutim mi živimo zajedno bez razlika i predrasuda. Gajimo svoje, a poštujemo i uvažavamo tuđe i to je ključ našeg sinergijskog delovanja. Mi živimo bez ikakvih problema u komunkaciji i zajedničkom životu i to je istina koja se mora priznati. Naravno, postoje pojedinci, kao i u svakoj zemlji i u svakom mestu, koji remete mir svojim nacionalizmom koji je produkt nedovoljne osvešćenosti i kurtoazije jedne persone u 21. veku“, kaže Enes.
Dodaje da je mali procenat mladih nacionalno opterećen, te da sa tim problemom treba da se pozabave svi, posebno kulturni radnici i oni koji su u kontaktu sa mladima.
“Proteklih godina se oseća uticaj nacionalističkih ideologija kod mladih, koji dolazi izvan Sandžaka, zapakovan kroz neke političke skupove, iskrivljene časove istorije, ideološke organizacije i pojedinace. Da bi se to izbeglo potrebno je da se među intelektualcima, političarima i kulturnim delatnicima našeg društva promeni način razmišljanja i krene sa življenjem i afirmacijom etičke demokratske misli. Moramo priznati naše greške i zajedno krenuti u bolju budućnost”, kaže ovaj osamnaestogodišnji Novopazarac.
On se seća priča svojih starih da su u ovom gradu nekada živeli i Jevreji, sa kojima su Bošnjaci i Srbi gajili dobre odnose.
“U Novom Pazaru su bitisale džamije, crkve i sinagoge. Drugi svetski rat je kriv za iseljenje Jevreja sa ovih prostora, inače bi možda i danas živeli zajedno, kao naši preci”, smatra Enes.
Umetnički direktor KUD-a “Ras” Bojan Radovanović kaže da je srećan što je rođen u gradu kakav je Novi Pazar, gde svi koji su tu odrasli pozitivnije gledaju na svoje sunarodnike.
“Druženje, poznastva i međuljudski odnosi su mnogo bolji i iskreniji u multinacionalnim sredinama. Odnosi Bošnjaka i Srba u Novom Pazaru su na zavidnom nivou, posebno kod starosedeoca. Prijateljstva i poznastva se prenose sa kolena na koleno, a i odnos među mladima je solidan. Smatram da sve polazi iz porodice i okruženja gde ljudi odrastu”, kaže Radovanović.
On smatra da mladi često nisu upoznati sa dobrim odnosima dva naroda, te da je danas sitaucija malo drugačija.
“Na žalost, danas ima odvajanja među mladima, uvek ima ludih i usijanih glava, ali ih život vremenom nauči da to ne vodi nigde i ničemu”, ističe Radovanović.
Priseća se da je rastao u komšiluku gde su međunacionalni odnosi uvek bili dobri i da se taj odnos sa godinama samo unapređuje.
“Ljudi su najveće bogatstvo ovog grada, vekovima se neguju i unapređuju međuverski i međunacionalni odnosi. Moja porodica je jedna od najstarijih u ovome gradu, a odrastao sam u naselju Ćukovac gde je i dan danas komšija i komšiluk nešto što se poštuje, čuva i pazi”, rekao je Radovanović, uz isticanje da se svaki praznik u njegovom komšiluku dočekuje i obeležava posebno.
I za koordinatorku tradicionalnog i programa za mlade u Kutlurnom centru Hasnu Ziljkić multinacionalnost je nešto što krasi Novi Pazar.
„Naša sredina je poznata kao multinacionalna i bez toga ona prosto ne bi bila to. Ljudi putuju iz jednog kraja sveta u drugi da bi upoznali kulture drugih naroda, a mi to imamo svakodnevno. Odnosi Srba i Bošnjaka su najnormalniji, odnosno, sudeći po mentalitetu, novopazarski – ili, kako mi to volimo ‘po naški’ reći, sandžački – Srbi i Bošnjaci su skoro identični. Imala sam prilike boraviti u drugim sredinama i zaključila sam da se mi, Srbi i Bošnjaci iz Novog Pazara, mnogo lakše razumemo, nego što je to slučaj u odnosu na primer bosanskih i sandžačkih Bošnjaka. Smatram da poštovanje i tolerancija, koje smo mi gradili decenijama unazad, druge religije i običaja ubira plodove u današnjici“, rekla je Ziljkićeva.
Dodaje da tokom rada sa mladima nije nailazila na međunacionalne probleme, već da se oni odvajaju jedino po interesovanjima, a ne po nacionaloj ili verskoj pripadnosti.
„ Odvajanje ne nastaje kao nametnuto stanje, već je stvar izbora i želje. Kulturne programe može svako pratiti kada je u pitanju institucija ukojoj radim. Lično, odem i na Svetosavsku akademiju i Božićni koncert, jer me prosto zanima šta su to organizatori novo spremili, čime su obogatili program, kako uspevaju i da li se uopše trude da spoje tradicionalno i savremeno, kako su scenu uredili, da li je ona kompaktibilna sa sadržajem programa itd. Kulture naroda su otvorene za upoznavanje, jedan narod se upoznaje sa drugim kroz kulturu. To što nosim maramu i bavim se još od 2007. godine mladima u kulturnom smislu, a da u dosadašnjem iskustvu nikad nije postavljeno pitanje tih takvih odnosa, da imam isti odnos prema svima, kao i mladi, bez obzira koje nacionalnosti, prema meni, pretpostavljam da dovoljno govori da su odnosi dobri“, ističe Ziljkićeva.
Novinarka Katarina Radović smatra da je odnos Srba i Bošnjaka dobar, a da bi bio još bolji da je ekonomska situacija u gradu bolja.
“Loša vremena rađaju i neke loše odnose, ali to su sporadični slučajevi. Mnogi upoređuju situaciju u Novom Pazaru sa onom u Preševu i Medveđi, gde zajedno žive Srbi i Albanci, međutim nije to isto. Bošnjaci i Srbi govore isti jezik, razumeju se, često dele iste običaje, dok je situacija sa Albanicima drugačija. Problemi u Novom Pazaru su isključivo ekonomske prirode, jer kada narod nema za hleb, naravno da se javlja šovinizam“, kaže Katarina.
Prema njenim rečima prepucavanja na nacionalnoj osnovi prisutna su uglavnom na društvenim mrežama, te istakla da je to nešto što se mora suzbiti kako bi društvo napredovalo.
“Verovala sam da mladi, oni rođeni u 21. veku, neće znati šta je to nacionalizam i neće dopustiti da im on kroji odnose. Mladi se druže, zajedno izlaze, slave rođendane i na prvi pogled sve je idealno. Međutim, kada otvorite njihove društvene mreže, sve je drugačije. Govor mržnje je prisutan svakodnevno, a diskusije su uglavnom na nacionalnoj osnovi, tako da se ovde mora intervenisati i raditi više sa mladima“, smatra ona.
Ističe da je svi praznici raduju, da voli bajramsku atmosferu i da tradicionalno tada ide kod nekoliko drugarica, koje su, takođe, prisutne u njenom domu prilikom obelećavanja Božića i Uskrsa.
Profesor istorije Esad Rahić smatra da su upravo mladi ti koji ovde čuvaju dobre međunacionalne odnose.
„Omladina, preko starijih generacija, je itekako upoznata sa tradicionalno dobrim i pozitivnim odnosima između dve nacije i dve vere. Poučena tim pozitivnim iskustvom, nastavlja putevima svojih očeva i dedova. Naša deca se svakodnevno druže, zajedno slave rođendane, sede u kafićima, odlaze na sportske i kulturne manifestacije, navija za novopazarske klubove i uživa u bošnjačkom i srpskom melosu i folkloru. Tradicija dobrosusedskih odnosa je toliko snažno utemeljena, da je bilo kakve negativne tendencije i zlonamere ne mogu urušiti“, tvrdi Rahić.
Ističe da Novopazarce bude i uspavljuju ezani sa minareta džamija i zvuk crkvenih zvona.
„Nas uveseljavaju zvuci tradicionalnog srpskog i bošnjačkog melosa i folklora. Iako se odeća mlađih generacija unificira, bez obzira na nacionalnost i veroispovjest, još možemo na ulicama i trgu naići na starije žene u tradicionalnoj bošnjačkoj i muslimanskoj nošnji. Ovaj grad se raduje Bajramima i Ramazanima, ali i Božićima i Uskrsima. Kult komšiluka i dobrosusedskih odnosa je svetinja za Novopazarce. To je tekovina koju moramo očuvati i unaprediti”, kaže Rahić.
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
