KOMARCI zaraženi virusom Zapadnog Nila prisutni su u sve više gradova u Srbiji, ali na sreću, još nema registrovane zaraze kod ljudi.

Prema podacima Zavoda za biocide, zaraženi komarci su otkriveni u 8 gradova, i to u Beogradu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Pančevu, Kraljevu, na Paliću i u Apatin.

Međutim, iako se prvi oboleli građani zaraženi ovom groznicom registruju uglavnom u drugoj polovini jula, a najveći broj tokom avgusta meseca, u Srbiji se još nije pojavio prvi takav slučaj ove sezone, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

– Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, odnosno oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti vektora – komaraca. Imajući u vidu iskustva kako okolnih tako i naše zemlje, prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći broj obolelih osoba se prijavljuje tokom avgusta meseca. Na osnovu podataka dostavljenih Institutu i laboratorijskih kriterijuma na teritoriji Srbije do 23.7. nije registrovan potvrđeni slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila – navodi se u saopštenju na sajtu Batuta.

U zemljama Evropske unije, u humanoj populaciji do juče je prijavljeno sedam slučajeva obolevanja od ovog virusa, i to u Grčkoj šest i u Rumuniji kod jedne osobe. Prvi zaraženi komarci u Srbiji su detektovani polovinom jula.

Groznica Zapadnog Nila koju prenose komarci stigla je u Srbiju 2012. godine. Iako se isprva mislilo, da su je doneli azijski tigrasti komarci, ispostavilo se da su se njome zarazili naši domaći. Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem.

Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.

Kod oko 80 odsto inficiranih ovo oboljenje protiče bez simptoma, dok ostatak ima blagu kliničku sliku. Teška klinička slika razvija se kod jednog na 150 obolelih, a u riziku od takvog razvoja bolesti su osobe iznad 50 godina i one koje imaju neko hronično oboljenje poput depresije i kardiovaskularnih bolesti.

Naime, teži oblik bolesti karakteriše upala mozga (encefalitis) i nema nikave karakteristike po kojima se razlkuje od ostalih encefalitisa.

Pored groznice i glavobolje, u kliničkoj slici dolazi do pojave ukočenosti vrata, dezorijentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize… Ozbiljne neurološke manifestacije uključuju gubitak koordinacije mišićnih pokreta, zapaljenje kičmene moždine.

Ovaj virus prvi put je izolovan i identifikovan upravo u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus odnosno virus koji se prenosi insektima na svetu, a rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i čavke.

Inače, cirkulacija ovog virusa prisutna je svuda na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka.

Izvor: Tanjug

Foto: Arhiva VN

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da povodom početka naredne školske godine postoji predlog da se nastava organizuje u školama, tako što bi učenici od prvog do četvrtog razreda imali po četiri časa dnevno od 30 do 35 minuta, uz odmor između časova od po 20 minuta, sa dezinfekcijom, uz to da bude samo do 15 učenika po odeljenju.

Kon je za RTS izjavio da će to biti generalni predlog za početak školske godine, a da će se najverovatnije ostaviti školama da pojedinačno u skladu sa mogućnostima i potrebama organizuju nastavu.

“Nošenje maski je predlog, ne pominje se u ovom dopisu, to ima smisla kada se ustane i ide napolje”, rekao je Kon i dodao da ako ima po 15 učenika u odeljenju to obezbeđuje distancu i nije potrebno nošenje maski u učionicama za vreme trajanja nastave.

Kon je rekao da svi pokazatelji ukazuju da se epidemija smiruje i da dolazi do smanjenja potencijala prenošenja koronavirusa, kao i da je sve više kontrolnih pregleda koji pokazuju da se bolest završava i da se broj onih koji mogu da prenose virus se smanjuje.

Prema njegovim rečima to potvrđuje i smanjuje broja onih koji su hospitalizovani u kovid bolnicama, i da sve ukazuje da se postupno izlazi iz vrlo nepovoljne i nestabilne situacije, ali da je daleko od toga da može da se kaže da se situacija stabilizuje naročito u Beogradu i većim gradovima.

“Jasno se uočava da je nakon uvođenja obaveznog nošenja maski, držanja distance, došlo do zaravnjenja a sada dolazi do spuštanja krive”, kazao je Kon.

On je informaciju da je juče bio prvi dan nakon dužeg vremena da pacijenti iz Beograda nisu slati u kovid bolnice u drugim gradovima prokomentarisao da “to jasno govorni da ukupno gledano na celoj teritoriji Srbije postupno dolazi do smanjivanja aktivnosti virusa”.

“Ali sam vrlo oprezan u bilo kakvim izjavama, jer odmah dolazi do popuštanja pažnje”, rekao je Kon.

Kon je rekao da je “virus neuporedivo više rasprostranjen nego u samom početku”, kao i da će se za nedelju do deset dana videti da li otvaranje bazena i kupališta na Adi ima posledica, odnosno da li su se poštovale preporučene mere, ili nisu.

Prema njegovim rečima, za razliku od prvog dela epidemije koronavirusa, nakon čijeg su prvog pika zdravstvene ustanove izlazile iz kovid režima, ovoga puta neće biti potpunog ukidanja bolnica koje su u kovid režimu, i u njima će ostati neka odeljenja samo za kovid pacijente.

Izvor: Beta

Foto: N1

Povodom otvaranja regionalnog centra GLOBOS OSIGURANJA Gradskoj upravi donirano je 200 hiljada dinara. Sredstva će biti uplaćena na namenski žiro račun za borbu protiv korona virusa.

U Novom Pazaru danas je otvorena filijala akcionarskog društva za osiguranje GLOBOS OSIGURANJE. Ovo će ujedno biti i regionalni centar, kazao je predsednik izvršnog odbora Siniša Pratljačić.

„Izuzetno smo ponosni što danas otvaramo filijalu odnosno regionalni centar u Novom Pazaru, koji će da pokriva kompletno Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, Priboj, Prijepolje, Novu Varoš i Rašku“, rekao je Pratljačić.

„GLOBOS osiguranje je prvi put u Novom Pazaru i čast nam je što smo ovde. Ovo privatno osiguranje pokriva sva neživotna i ostala osiguranja. Osiguravanje lica, imovine, privrede, transporta, kasko osiguranje motornih vozila kao i osiguranje od autoodgovornosti,“istakao je regionalni direktor filijale GLOBOS osiguranja Damir Biberović.

U borbi protiv korona virusa ovo osiguravajuće društvo uplatiće na namenski raču Gradskoj upravi 200.000 dinara istako je regionalni direktor filijale u Novom Pazaru Damir Biberović koji je zajedno sa uspešni atletičarem Asmirom Kolašincem predao vaučer gradonačelniku Nihatu Biševcu.

„Ovom prilikom želim da se zahvalim GLOBOS osiguranju na donaciji koju je dalo gradu Novom Pazaru koji će biti uplaćena na COVID račun, kako bi pomogli bolnici i pacijentima obolelih od korona virusa. Ovo je znak jedne društveno odgovorne firme, pored naše dijaspore i svih humanih pojedinaca i privrednika kao i države. Ovom prilikom se svima zahvaljujem bilo da su donirali neki aparat, ili novac na namenski račun ili bolnici direktno,“ kazao je Biševac.

Akcionarsko društvo za osiguranje GLOBOS osiguranje osnovano je 6. januara 1994. godine. Registrovano je za poslove svih vrsta osiguranja. Ceo sistem poslovanja zasniva se na dobroj finansijskoj stabilnosti, brzini i fleksibilnosti rada obučenih i iskusnih kadrova, savremenom informacionom sistemu, transparentnosti, odgovornosti i pouzdanosti.

Naš tim se brine o brzoj i kvalitetnoj isplati naknade po obračunatim štetama, sigurnosti, solventnosti i stabilnosti samog poslovanja, modernoj tehničkoj opremljenosti, konkurentnim cenama osiguranja, plaćanju premija na rate, pomoći i podršci osiguranicima, primeni ekonomskih načela pravila struke i praćenju savremenih trendova poslovanja, kazao je Biberović.

A. Ademović