Osnovci od prvog do četvrtog razreda ipak bi trebalo da idu u školu od septembra, i to ili sve vreme ili po modelu – tri nedelje škola, jedna nedelja onlajn nastava, saznaje Kurir. S druge strane, učenici od petog do osmog razreda, kao i srednjoškolci, najverovatnije će, kako saznajemo, ići dve nedelje u školu, a dve nedelje pratiti nastavu na daljinu.

Stalno u školi

Ovo je za Kurir potvrdio i ministar prosvete Mladen Šarčević, koji kaže da ministarstvo intenzivno radi na pripremi različitih modela za nastavu od jeseni, kada se, kako najavljuju epidemiolozi, može očekivati novi talas koronavirusa.

Nemaju sve škole iste kapacitete i ne može se u svim školama primenjivati isti model. Mlađa ne mogu sama ostajati kod kuće, pa se ide na to da im se omogući da što više nastavnih sati provedu u školi. U nekim školama biće moguće da se nastava organizuje tako da u potpunosti budu u školi, uz poštovanje bezbednosnih mera i ograničenja da na četiri kvadrata bude jedan učenik, a u drugim školama, koje pre svega imaju mnogo đaka i rade u dve smene, ići će se na to da tri nedelje đaci od prvog do četvrtog razreda idu u školu, a nedelju dana prate nastavu od kuće – objašnjava Šarčević i dodaje da učenici od petog do osmog razreda mogu kombinovati dve nedelje onlajn nastave, dve u školi.

Ministar dodaje i da se u svakoj školi analizira broj đaka i kabineta, te se prave formule po kojima će raditi. Ujedno se, kako kaže, analizira i broj roditelja, koji će u slučaju da nema vanrednog stanja moći da se organizuju tako da barem jedan ostane kod kuće.

Neke škole, koje imaju više učionica, kabineta za produženi boravak, ali i drugih odgovarajućih prostorija, moći će da organizuju klupe u novom prostoru i podele grupe. One će raditi po jednom od boljih modela, a negde će biti primenjivan drugačiji modeli – navodi Šarčević.

On dodaje da za starije razrede i srednjoškolce ne bi trebalo da bude problema.

Nekoliko grupa

Srednjoškolci bi u školu mogli da idu po grupama, naizmenično, na dve nedelje. Prvih 15 dana, na primer, prvi i drugi razred, potom treći i četvrti. Kada imaju nastavu na daljinu, onda imaju predavački deo, dok bi u školi imali vežbe i odgovarali – objašnjava Šarčević i dodaje da će u narednih sedam do deset dana, kada se sve izanalizira, direktori škola dobiti modele i uputstva kako da planiraju nastavu u smislu odnosa časova obrade i utvrđivanja.

Grupisaćemo škole u nekoliko grupa i svaka škola će dobiti uputstvo i znati svoju formulu, odnosno koji je njegov model i kako da ga primenjuje – zaključuje Šarčević.

ZAVISI OD STRUKE AKO TREBA, I DECA S MASKAMA

Šarčević kaže za Kurir i da će deca morati da nose masku u školi ukoliko to bude preporuka struke.

Deca će morati da nose masku ako to bude preporuka. Svi ćemo morati. Nose ih i u drugim zemljama sveta, pa što ne bi i ovde – kaže Šarčević i dodaje da će klasični tip škole, koji je važio do epidemije koronavirusa, biti moguć tek kada bude skroz bezbedno, a to će se najverovatnije desiti, kako kaže, tek kad budemo dobili vakcinu.

Izvor: Kurir.rs

Foto: Shutterstock

Više od 100.000 vozila neće moći da prođe tehnički pregled i registruje se kada 5. jula sledeće godine prestane tolerancija na nepropisnu količinu izduvnih gasova.

Novi pooštreni pravilnik o tehničkom pregledu vozila stupio je na snagu pre dve godine s tim što je tada data mogućnost i linijama tehničkog pregleda i vlasnicima vozila da se u naredne tri godine prilagode jednoj od najstrožijih mera – kontroli emisije izduvnih gasova. Kako stvari stoje, retko ko se u Srbiji priprema za ovu kontrolu pa tako, prema poslednjih istraživanjima, i dalje bar 100.000 vozila emituje nepropisnu količinu izduvnih gasova. Ako pravilnik ostane važeći, to znači da vlasnik svakog 20 automobila neće moći od 5. jula 2021. da registruje svog četvorotočkaša ako ne otkloni taj problem.

Predsednik Asocijacije tehničkih pregleda Vladimir Marinković ističe za “Blic” da će najveći problem imati vlasnici uvezenih vozila.

– Mnoga od tih vozila nemaju katalizator. S druge strane, starija vozila moraće da ispune pravila o emisiji izduvnih gasova kada su ta vozila bila nova. Primera radi, to znači da “jugo” mora imati emisiju do 3,5 ugljen-monoksida (CO). A kada bi “jugo” imao emisiju gasova 4,5 CO ne bi više mogao da se vozi – objašnjava Marinković.

Pored katalizatora, poseban problem kod dizela su DPF ili filteri partikularnih čestica koji takođe služe za prečišćavanje izduvnih gasova. Međutim, mnogi vlasnici zbog visokih cena zamene skidaju DPF, a nije neuobičajeno da automobili iz uvoza stignu bez njega. Razlog nije samo kvar, već i to što ga pojedinci skidaju da bi zaradili prodajući keramiku i vredne metale iz njega.

Ipak, Marinković smatra da vlasnici dizelaša zbog toga neće imati velikih prepreka na tehničkom.

– Ti DPF filteri se ionako testiraju u mirnoj fazi ili modu, pa gotovo svako testiranje izduvnih gasova pokazuje nulu. Problem predstavlja i činjenica da je tek 250 od ukupno 1.150 linija tehničkih pregleda prešlo na rad po novom pravilniku. Tako da retko koja linija tehničkog pregleda može da upozori vlasnike automobile na eventualni problem sa izduvnim gasovima – objašnjava Marinković.

Kako kaže, određen broj linija tehničkih pregleda prestaće sa radom do 5. jula sledeće godine.

– Mnogim linijama tehničkog pregleda nije problem nabavka nove opreme koliko dimenzije tehničkog pregleda. Prostorno ne mogu da zadovolje sve kriterijume i zato će se ugasiti. Zato je realno da od 500 do 700 linija tehničkog pregleda nastavi da radi i po novom pravilniku. Inače, vlasnici linija tehničkih preglea da imaju rok do 5. jula da podnesu prijavu za rad po novom pravilu – naglašava.

Novi predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Milan Belin nije iznenađen velikim brojem vozila koji nepropisno zagađuju vazduh u Srbiji.

Meni je to jasno ako se ima u vidu da je u prvih šest meseci ove godine registrovano 70.461 vozilo, od kojih su čak 31.483 automobila starija od 14 godina, a 22.344 vozila imaju između 10 i 13 godina. To znači da skoro polovina registrovanih automobila nemaju ni upotrebnu ni komercijalnu vrednost. Zato je veliko pitanje da li ta vozila imaju ispravan katalizator i kako će ga vlasnici zameniti. Pogotovo ako se ima u vidu da katalizator košta gotovo kao njihov automobil od 1.500 do 2.000 evra – ističe za “Blic” Belin i dodaje da kada se ubroje i uvezena vozila taj broj starijih automobila još veći.

U saobraćajnoj policiji ne razmišljaju o promenama u pravilniku o tehničkom pregledu vozila prema kojem bi od 5. jula sledeće godine vozila ne mogu biti registrovana ukoliko emituju nepropisnu količinu izduvnih gasova. Kako su rekli, pre donošenja pravilnika imali su razumenjavanja za vlasnike vozila.

Mnoga vozila u Srbiji imaju problema sa izduvnim gasovima. Sva ta vozila, a ima ih više od 100.000, ne mogu za mesec, dva ili šest da se poprave čak i da vlasnici hoće. Zato smo odlučili da za neispravnost izduvnih gasova i nedostatak katalizatora damo toleranciju od tri godine. S tim što je tehnički pregled obavezan da kaže vlasniku vozila kolika im je vrednost izduvnih gasova i šta im sve na vozilima nedostaje – istakli su u MUP-u pre dve godine kada su doneli pravilnik.

Da li će se produžiti rok?

Mnogi vlasnici linija tehničkih pregleda u Srbiji nadaju se da će zbog pandemije i ekonomske krize dobiti produženi rok da se prilagode novom pravilniku rada.

Zasad nema najava, ali bilo bi dobro kada bi se taj rok produžio do početka 2022. Jer, ove godine ekonomija nije normalno funkcionisala. Mislim da bi svako duže odlaganje bilo kontraproduktivno jer ako želimo da uđemo u Evropsku uniju do 2026, nas očekuje još jedna promena pravilnika o tehničkom pregledu – naglašava Vladimir Marinković, predsednik Asocijacije tehničkih pregleda.

70.641 vozilo registrovano je u Srbiji u prvih šest meseci ove godine

31.483 registrovana vozila starija su od 14 godina

22.344 registrovana vozila stara su između 10 i 13 godina

Izvor: Blic

Foto: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA