NOVI PAZAR – Direktor Opšte bolnice Novi Pazar Meho Mahmutović potvrdio je da su vozilima hitne pomoći u koloni transportovani pacijenti iz Novog Pazara u novu Kovid bolnicu koja se nalazi na KBC ”Bežanijska kosa”.
“KBC ”Bežanijska kosa” je od danas, prema preporuci kriznog štaba, određena da bude Kovid bolnica” – rekao je Mahmutović.
Podsećamo, Zavod za javno zdravlje Novi Pazar testirao je za dva dana 245 lica od kojih je čak 89 pozitivno na korona virus.
NOVI PAZAR – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, policijske uprave u Novom Pazaru, pronašli su danas, nešto iza 15 časova, beživotno telo muškarca M.B. starog 45 godina.
Telo sa prerezanim vratom ovog novopazarca policija je pronašla na ulazu u svlačionice sportskog centra “Šutenovac”, a prema nezvaničnim informacijama portala indeksonline.rs, sumnja se na ubistvo.
Policija i forenzičari su u prisustvu dežurnog tužioca obavili uviđaj na licu mesta.
NOVI PAZAR – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, pronašli su danas oko 15 časova beživotno telo muškarca u novopazarskom naselju Šutenovac, saznaje indeksonline.rs
Kako saznajemo, pronađen je muškarac srednjih godina sa rasekotinom na vratu, u jednom od objekata sportakih terena “Šutenovac”.
Ekipe hitne pomoći su odmah stigle na lice mesta ali su samo mogli da konstatuju smrt.
Policija trenutno vrši uviđaj, a više detalja biće poznato nakon istog.
NOVI PAZAR – Reditelj Dragoslav Bokan oprostio se od doktora Radana Džodića, čoveka koji je važio za najboljeg domaćeg stručnjaka za rak dojke i štitaste žlezde.
U tekstu posvećenom Džodiću, Bokan otkriva šta se to sve događalo prvih dana njegovog dolaska na svet.
Njegov status prenosimo u celosti.
Postoje razne bajke. I sve imaju srećan kraj. Ali, do tog i takvog kraja trebalo je preživeti različite strahote, muke i opasnosti. Bajka i jeste “horor-priča” sa srećnim krajem. Baš kao i svaki pravi, ozbiljan i odgovoran život.
A ova bajka sve ono najstrašnije ima skupljeno već u prvih nekoliko dana njegovog junaka. Bio je to hladan novembarski dan 1952. godine.
Pozornica dešavanja je na preko 1600 metara nadmorske visine, na planini Goliji, u istom onom ambijentu u kome su živeli naši preci, po drevnim, vekovima nepromenjenim običajima.
Surov ambijent, velike hladnoće, svakodnevna borba za preživljavanje, gorštački uslovi života, za urbanu osetljivost potpuno neshvatljiva, seoska realnost brutalne selekcije.
Tamo su radnici i ratnici – i danas, kao i pre hiljadu godina – nalik Titanima iz antičkog mita: surovi prema drugima i sebi, uspravni i spremni da se bore do smrti (koju prihvataju mirno, bez straha i očajavanja).
I tada se,tu, u podrumskoj izbi jedne skromne kuće na padinama Golije, rodilo dete. Dečak. Na nesreću, novorođeni je ispao iz ruke babici i pao na lice. Jedva je preživeo ovaj pad, sa ogromnim hematomom na glavi.
Đed Gavrilo je video šta se desilo, izvršio kratki pregled nesrećnog deteta i odlučio da se on “prepusti svojoj sudbini”. Drugim rečima: da umre, bez majke i ikog svog uz sebe.
Majka ga je, bezimenog i nemoćnog, ostavila samog i uplakanog, u velikim bolovima – da umre od gladi i žeđi.
I maleni, od prvih minuta života tragični junak, ostao je sam u izbi. Bez podoja, bez vode i bez majčinog zagrljaja. Sati i dani su prolazili, a niko nije obilazio dete sa hematomom na glavici. Niko ga nije obilazio, niko nije hteo da ga čuje, on naprosto više nije postojao.
Iako još živ, bio je već sahranjen, nekršten i bezimen, mala i nemoćna grudvica bola i nesreće. Sve to dugo-a-opet-tako-kratko vreme trajala je njegova borba za život, za još jedan sat postojanja, za svaki svoj uzdah i izdah, u mraku, užasnoj hladnoći, strašnoj gladi i još strašnijoj žeđi. Ni majke, ni oca. Sa dedom kao svojim sudijom i presuditeljem.
Ko zna koje već gorštačko, planinsko dete što umire (poput malih Spartanaca) jer “nije sposobno da pobedi u nemilosrdnoj bici prirodne selekcije” i bude konkurentno, ratnički kadro da preživi svoje najranije godine. I tako ravnopravno uđe u ring večne borbe sa surovom prirodom, bespoštednim plemenskim pravilima i večnom nemaštinom.
Prošao je prvi dan. Pa noć. Pa drugi dan i noć nakon toga. I onda treći dan – bez ijednog gutljaja mleka i vode. U potpunom mraku, iza zatvorenih vrata. Tada je u “izbu” konačno ušla dečakova majka, da trećeg dana po porođaju preuzme mali leš i sahrani ga negde u blizini, kao grešku prirode i genetski, sudbinski promašaj.
Ali, umesto toga, dočekao ju je njen sin. Živ i obradovan što ga je neko konačno uzeo u ruke i izveo iz mraka gde je, kao u grobu, provodio svoje golgotske dane, sate i minute. Ali, majka nije smela da prekrši dedinu volju i povela je svoju bebu napolje, u ledenu hladnoću. Da dovrši započeto, jednom za svagda odlučeno i nepromenljivo.
Nije ga podojila, nije ga utoplila, nije ga pokrila, ni sklonila od opasnosti. Povela ga je do obližnje rečice i ceo dan zajedno s njim, obamrlim i polumrtvim, u rukama, krenula da gazi kroz ledenu vodu do pojasa. Pa sve dublje i dublje, da se dečak zaledi, pomodri i konačno umre od hladnoće.
Ali, umesto da umre, dečak je čudesno oživeo, u susretu sa užasnom hladnoćom i ledenom vodom. Umalo majka da se smrzne i utopi, a “falična beba” je bila življa nego do tad. Videvši tu borbenost svoje bebe i svedočeći njegovu žilavost u nemilosrdnoj bici za postojanje i opstajanje, majka je odlučila da ovakvog malog, neuništivog ratnika konačno prihvati i vrati među žive i u porodicu.
Tako je počeo život Radana Džodića. Velikom nesrećom i neočekivanom pobedom u jezivoj borbi na život i smrt.
I tri godine taj dečak nije progovarao ni reč. Ćutljiv i večno osamljen. Drugačiji od svih. Da bi najedanput progovorio, iz inata, kad ga je neki slučajni prolaznik, seljak iz tog kraja, pitao da li je on taj dečak “što ne zna da priča”.
“Ja znam da pričam!”, prosto je pokuljalo iz njega. I danas se seća kako se, u prvi mah, uplašio sopstvenog glasa.
Taj dečak će zatim, Božijim Proviđenjem i svojom (od rođenja dokazanom) upornošću, postati jedan od najboljih hirurga Evrope i sveta, redovni profesor Medicinskog fakulteta, direktor beogradskog Instituta za onkologiju i radiologiju, nosilac najvećih stranih odlikovanja, sa preko 10.000 obavljenih operacija – a sa samo četiri umrla (i to ne na operacionom stolu, već u daljem toku lečenja) pacijenta u karijeri.
Doktor Džodić je bio đak čuvenog profesora hirurgije dr Milićevića, sa “merom u prstima” i čudesnim dodirom preciznijim od rendgena. Specijalizaciju je imao u Francuskoj, i to čak pet puta (gde je proveo nekoliko godina na institutu “Gistav Rusi”, sigurno najboljem onkološkom institutu u Evropi). A znanja je sticao po celom svetu, postajući podjednako dobar lekar i čovek, i stalno se vrajući na Goliju. Tamo gde je sve počelo.
Na Goliji je napisao svoju nezamenljivu knjigu “Hirurgija raka dojke”; odatle se vraćao i vraća u svet sa “radošću življenja” potrebnom za nove izazove, borbe i iskušenja. Sa Golije odlazi, kao onda kad je bio tek svršeni učenik (po prvi put krenuvši u “veliki svet”). Uvek iznova, istom trasom i sa ojačanom energijom za ono što ga tek čeka.
Radanov moto je da “u životu čovek treba da se potroši, da se upiše i obeleži”. Da nije uzalud trošio kiseonik na planeti, da, kad pogleda unazad (u godine iza sebe), ima svoju ličnu i neponovljivu svrhu postojanja.
Ovaj dečak sa Golije, mali Radan sa hematomom – u mraku i bez ikog svog – za mene je živi simbol Srbije i svega najboljeg, najplemenitijeg i najneuništivijeg u našoj sudbini.
Njega su, bez ikakve sumnje, čuvali anđeli i – preko te ostavljene bebe, a u nekom drugom trenutku sudbine dr DŽodića – kasnije tako pomogli desetinama hiljada teško obolelih žena i muškaraca da pobede svoju smrt, bol, strah i ostavljenost.
Niko u tome nije mogao bolje da im pomogne od malog Spartanca sa zaleđene Golije, koju on i danas voli kao svoj zavičaj i mesto gde se prikuplja snaga za nastavak obavljanja tolikih dužnosti i sebi neprestano postavljanih zadataka.
Moj heroj među našim savremenicima: dr Radan Džodić iz sela Plešin, sa Golije. Golije što je svojom hladnoćom i rečnim talasima “probudila” i vaskrsla polumrtvu bebu u naručju izbezumljene i očajne majke u balkanskoj nedođiji.
P. S. A to što on još nije član Srpske akademije nauka i umetnosti, to je tek tema za sebe. I to koliko ga vole i poštuju njegovi pacijenti, ali i saradnici i kolege. To se teško rečima može opisati.
P. P. S. Ovo veče i moj tekst sam posvetio malom i velikom Radanu, bebi i hirurgu-specijalisti, osuđenom na smrt i pobedniku nad smrću (i na početku i tokom čitavog njegovog života).
I osećam ponos što sam tako, bar malo, a u ime čitavog srpskog naroda, uradio makar nešto za ovakvog čoveka, lekara i aristokratski-skromnog junaka našeg vremena. Posvetivši mu ove reči i to nešto mog vremena. Znajući kome i zašto posvećujem svoj tekst i svoje vreme.
Bog neka ga blagoslovi, sačuva i primi u svoj očinski zagrljaj kad dođe vreme za to. Radan i jeste jedan od “nesvetih, a svetih” iz našeg naroda. To je tako očigledno u njegovom slučaju.”
(Kurir.rs)
NOVI PAZAR – Nošenje zaštitnih maski u zatvorenom prostoru biće obavezno, jedan je od zaključaka sednice Kriznog štaba zbog epidemije korona virusa u Srbiji, javili su beogradski mediji.
Osim toga, Krizni štab je dao preporuku o formiranju dve centralne kovid 19 bolnice – KBC Bežanijska kosa u Beogradu i Klinika za plućne bolesti u Nišu.
Krizni štab je u toku, očekuju se nove preporuke.
Najveći problemi sa korona virusom trenutno su u Beogradu, Novom Pazaru i Tutinu, izjavio je ranije danas dr Branislav Tiodorović. On je rekao da se ne razmišlja o ponovnom uvođenju vanrednog stanja ili policijskog časa zbog epidemije korona virus.
Severna Makedonija otvara granice od petka, 26. juna bez potrebe za PCR testom, izolacijom ili karantinom, prenose makedonski mediji.
Vlada je danas donela Odluku da od petak, 26. juna budu otvoreni svi granični prelazi za nesmetan protok putnika i vozila.
Takođe, odlučeno je da se otvore međunarodni aerodromi u Skoplju i Ohridu.
Takvu odluku makedonske vlade na svom Fejsbuk nalogu je saopštio aktuelni premijer Oliver Spasovski.
“Neće biti potrebni PCR testovi, ni kućna izolacija, ni državni karantin”, napisao je Spasovski.
Izvor: Kurir.rs/Tanjug
Foto: Profimedia
U većem delu Srbije danas će biti pretežno sunčano i toplije, a na jugu i jugoistoku promenljivo oblačno, ponegde sa kratkotrajnom kišom.
Vetar će biti slab i umeren, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 13 do 18, najviša od 22 do 27 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod
Do 1. jula pretežno sunčano i toplije. Posle podne, uz lokalni razvoj oblačnosti, ponegde su mogući kratkotrajna kiša i pljusak. Od petka najviša temperatura oko 30 stepeni.
Izvor: Tanjug
Foto: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA
Odahnuli smo nakratko, ali daleko smo od kraja: jučerašnji novi skok u broju zaraženih (prvi put preko 100 nedeljama unazad) korona virusom pokazuje da pažnja građana ne sme da padne, a odluke Kriznog štaba pozivaju na ozbiljnost.
Ako promena koju ćete danas osetiti i ne bude onako dramatična kao što je bila ona iz početka marta ove godine, opet – nova pravila bi morali da znate.
“Blic” ih donosi taksativno, na osnovu zvanične odluke Vlade Srbije, donesene po preporuci struke.
Od danas je obavezno korišćenje zaštitnih maski u prevozu, a građanima se preporučuju maske i u svim zatvorenim prostorima, saopštila je Vlada Srbije nakon sednice Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19.
Bez maske ne možete u autobus
Do juče je korišćenje maski u javnom prevozu bilo opcionalno, a, ruku na srce, toga se pridržavala samo manjina putnika, posebno nakon što smo odmakli od epidemiološke drame prisutne na početku pandemije. Od danas je, međutim, obavezno korišćenje zaštitnih maski u gradskom i međugradskom prevozu i putnicima koji ne nose maske neće biti dopušten ulaz u prevozna sredstva.
“Važno je napomenuti da maske ne moraju biti hirurške, kupljene u apoteci već građani mogu koristiti i pamučne maske ѕa višekratnu upotrebu i slično”, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Maska u zatvorenom – može, ali ne mora
Što se tiče zatvorenih prostora, Krizni štab je juče uputio preporuku svim građanima da u svim zatvorenim prostorima nose maske, sa posebnim akcentom na pošte, banke, javne institucije kao i prodavnice i tržne centre.
Vlada je prihvatila tu sugestiju, ali na nivou preporuke, tako da ona ipak nije obavezna. Tako je, otprilike, bilo i do sada: građani su se najpre često, a potom ređe u radnje, apoteke i naročito banke upućivali sa maskama, ali je i ta praksa počela da se “gasi”.
Ostaje pitanje da li je bilo bolje da se i ova mera uvede kao obavezna…
Nove kovid bolnice
Takođe, doneta je i odluka da KBC Bežanijska kosa u Beogradu postane kovid-19 bolnica. Osim nje, svojevrsni kovid-centar postaje i niška Klinika za plućne bolesti.
Tokom vanrednog stanja, centralne kovid bolnice u Beogradu bile su zvezdara i Institu na Dedinju, pored, naravno, Infektivne klinike.
Nema poseta bolesnicima
Krizni štab je na jučerašnjoj sednici odlučio da da preporuku i da se zabrane posete bolnicama, kao što je to bio slučaj tokom vanrednog stanja.
I ova odluka donesena je u okviru mera kojima se sprečava širenje korona virusa, a, podsećamo, na početku epidemije, i Vojska je čuvala ulaze u bolnice od neželjenih poseta.
Izvor: Blic
Foto: OLIVIER HOSLET / EPA;
Kiša koja danima pada jakim intenzitetom dovela je do povećanja nivoa vodostaja reka Raške, Jošanice i Trnavice. Voda je svoj maksimum dostigla tokom noći kada je padala jaka kiša. Na svu sreću voda se nije izlila iz korita.
Na osnovu Opšteg plana za odbranu od poplava i Operativnog plana za odbranu od poplava za 2020. godinu, proglašena je vanredna odbrana od poplava na rekama Ibar, Raška, Jošanica i Vidrenjak, na Vodnoj jedinici „IBAR — KRALjEVO, NOVI PAZAR”, u slivu reke Zapadne Morave, a usled dugotrajne kiše i naglog porasta vodostaja kao i upozorenja RHMZ-a: “23. juna ujutru se obilnije padavnne očekuju na zapadu Srbije i u toku dana u centralnim i južnim predelima.”
Podsetimo: Zahvaljujući finansijskoj podršci Svetske banke i Javnog Vodovodnog Preduzeća “Srbjavode”, omogućena je sanacija rečnih korita na rekama u gradskim i prigradskim područijima Novog Pazara.Vrednost projekta bila je 2 miliona eura a kao kranji cilj je imala da preventivno delovanje doprinese zaštiti od poplava u priobalnim naseljima.
U okviru programa Progres grad Novi Pazar uzgradio je i nekoliko brana na rekama, koje su nekoliko puta do sada spasile ovaj grad od poplava.
U poplavama tokom prethodnih godina, naročito onim 2011. i 2014. građani koji žive u neposrednoj blizini reka suočili su se sa ogromnim problemima, a nekima od njih voda je tada uništila sve što su imali. Neposredna blizina industrijske zone reci Raški, uzrok je materijalnoj šteti sa kojom su se u minulom periodu suočili i mnogi privrednici.
Korićenje reka u Novom Pazaru deo je projekta od čak 300 miliona eura podrške Svetake banke Republici Srbiji.
M.J.
Nakon diplomatskog protokola kojeg je ministar kulture i turizma Republike Turske Ersoy proveo sa državama iz kojih najviše dolazi turista u Tursku, u Antaliji je ugostio ambasadore tih zemalja, kao i međunarodne predstavnike medija.
Okupljanje vezano za praksu „sigurnog turizma“ organizovano je između 19 i 20. juna ove godine. „Ponovno otkriće“, kako je nazvano ovo okupljanje, imalo je za cilj otkrivanje mjera i svih detalja koje očekuju turiste od aviona do aerdoroma, i od vozila za transfer putnika do hotela. U okviru ovog okupljanja, Generalna direkcija za državnu operu i balet organizovala je koncert u antičkom teatru Aspendos.
S ciljem predstavljanja usluga koje će, za vrijeme trajanja pandemije, pružiti Turska, kao prva zemlja u Evropi koja je napravila sistem certificiranja sigurnog turizma, Ministarstvo kulture i turizma Republike Turske u Ankari je ugostilo ambasadore zemalja iz kojih najviše dolazi turista u Tursku.
Na programu pod nazivom „Ponovno otkriće“, koji je predvodio ministar Ersoy, svi gosti imali su priliku na mjestu se uvjeriti o uslugama koje pruža sigurni turizam.
Prvog dana programa ministar Ersoy je ugostio goste u Antaliji, jednom od najposjećenijih turskih gradova, te je naglasio kako mu je veliko zadovoljstvo ugostiti goste na način kako to dolikuje turskom gostoprimstvu. Vezano za samu ideju, ministar Ersoy je kazao kako je certificiranje programa sigurnog turizma po mnogim svojim karakteristikama među prvim u svijetu. Kao pokazatelj ozbiljnosti situacije i poduzimanju potrebnih mjera, ministar Ersoy je rekao:
„Povodom ovog programa, a nakon ponovnog pokretanja zračnog saobraćaja, želim naglasiti da očekujemo goste iz vaših zemalja. Uvidjevši da na naše goste pozitivno utječe opseg mjera koje poduzimamo, to potvrđuje i tačnost programa certificiranja sigurnog turizma koji smo pripremili.“
Mislili smo na sve detalje za goste koji budu željeli gostovati u Turskoj
Ministar Ersoy je naglasio da je broj zaraženih u turističkim mjestima poput Aydina, Antalye i Mugle poprilično mali. Vezano za ove gradove, dodao je i sljedeće:“Zahvaljujući hiljadama radnika u medicinskom sektoru, pored toga što su turistička mjesta, ovi gradovi su i medicinski centri.“
Ministar Ersoy je dodao i sljedeće: „U vrijeme pandemije mislilismo na sve detalje za goste koji odmor odluče provesti u Turskoj. Od 1. jula smo pripremili poseban paket osiguranja, koji obuhvata i Covid-19, za sve strane državljanje. Karte kupljene kod ugovornih aviokompanija moći će se kupiti preko različitih prodajnih mjesta, tur-operatera i putem interneta. Paketima od 15, 19 i 23 Eura moći će se pokriti troškovi liječenja od 3.000, 5.000, pa do 7.000 Eura. Nama je najbitnije da se naši gosti osjećaju spokojno u našoj državi. Dok god su u našoj zemlji, mi ćemo misliti na sve detalje oko njihovog boravka.“
Okupljanje nazvano „Ponovno otkriće“ okončano je u antičkom teatru Aspendos koncertom organizovanim od strane Generalne direkcije za državnu operu i balet.
„Certificiranje sigurnog turizma“ svim gostima će osigurati bezbjedno ljetovanje.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i turizma Republike Turske, a uz koordinaciju sa realnim sektorom, „certificiranje sigurnog turizma“ ima za cilj obuhvatiti sigurnosne mjere od prevoza do boravka, od radnika pa do gostiju.
Sve dodatne informacije o ovom certificiranju možete pronaći na web adresi Agencije za promociju i razvoj turskog turizma: www.tga.gov.tr
O Agenciji za promociju i razvoj turskog turizma:
Agencija za promociju i razvoj turskog turizma, kao što se vidi iz samog naziva agencije, ima za cilj promociju, razvoj, otkrivanje materijalnih i nematerijalnih prirodnih, kulturoloških i historijskih bogatstava, kao i poboljšanje kvaliteta u sektoru pružanja usluga. U okviru strategije i politike, određene od strane Ministarstva kulture i turizma Republike Turske, agencija vrši aktivnosti promocije, razvoja, otkrivanja novih turističkih atrakcija.
GG
© Sandzakhaber.Net
