Iz Ministarstva odbrane Crne Gore poručili su Aleksandru Vulinu da je autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva istorijska činjenica i podsjetili ga na sentencu da neznanje škodi.
Na upit Antene M za komentar jučerašnje izjave srpskog ministra odbrane, PR služba crnogorskog Ministarstva odgovorila je ovako:
“Ministar Vulin bi morao da da zna da i nepoznavanje istorije, kao i nepoznavanje prava, škodi.
Da zna istoriju Crne Gore, znao bi da je Crnogorska autokefalna crkva istorijska činjenica.
U Sintagmi iz 1855. pod rednim brojem 9 na popisu autokefalnih crkava. U Ustavu knjaževine Crne Gore, takođe, definisana kao autokefalna. Za ovu priliku dovoljno, jer bi navođenje još hiljada dokumenata koji to potvrđuju, kolegu Vulina moglo odvojiti od redovnih aktivnosti.”
Milijunska materijalna šteta nastala je zbog velikog požara u tvornici izolacijskog materijala u Sloveniji koji je ugašen u jutarnjim satima, a stanovnike zabrinute zbog mogućih ekoloških posljedica posjetio je premijer Marjan Šarec.
Najvažnije je da su svi stanovnici na sigurnom, kazao je Šarec, nakon što je razgledao ugašeno požarište “Fragmata”, pogona za proizvodnju izolacijskog materijala i stiropora za građevinarstvo u mjestu Podskrajnik blizu Cerknice, te zahvalio interventnim službama koje su radile na gašenju požara i sudjeluju u sanaciji posljedica.
Materijalna šteta koju tek treba procijeniti je velika jer je najveći dio tvornice u koju je 2012. investirano 20 milijuna eura izgorio, kao i repromaterijal vrijedan oko 5 milijuna eura. Za vlasnika je to tragedija jer je to bila najsuvremenija tvornica izolacijskog materijala, kazao je Šarec.
Uzroci požara u čijem je gašenju sudjelovalo 300 vatrogasaca tek će se utvrditi, a prema prvim informacijama vlasnika, najprije se zapalio glavni stroj za proizvodnju tzv. stirodur ploča, stroja u kojem se melje potreban repromaterijal za izolacijske proizvode, prenosi Hina.
Budući da je tijekom noći gusti dim dosezao do sedam kilometara visine i širio se u širu okolicu preventivno je obustavljen rad triju škola i dva dječja vrtića, ispituje se stanje voda, a stanovništvu je preporučeno da ne koristi povrće iz svojih vrtova ili ga barem dobro opere prije konzumacije.
Zemljoradnička zadruga Tutin i dalje je u potrazi za novim vlasnikom, pošto je stečajni upravnik oglasio drugu prodaju ovog stečajnog dužnika. Kako se navodi u tenderu, najvažniju imovinu zadruge čine objekti, poljoprivredno zemljište i voćnjaci u KO Delimeđe, objekti u Tutinu, kao i dve livade u Leskovu i jedna u Veljem Polju.Početna cena Zemljoradničke zadruge Tutin iznosi 18 miliona dinara i umanjena je u odnosu na prethodnu prodaju, kada je iznosila 22,7 miliona dinara. Imovina koja se prodaje može se i razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije, i to radnim danima od 11 do 16 časova, a najkasnije do 9. jula 2019. godine.Javno nadmetanje održaće se 16. jula 2019. u 12 časova u Kraljevu.izvor: eKapija
Turska agencija za razvoj TIKA donirala je kompletan nameštaj za potrebe muzeja “Ras” u Novom Pazaru. Donacija će itekako koristiti boljoj prezentaciji arhivske i zavičajne građe, ali i bibliotečkog fonda muzeja.
Nakon renoviranja, uređenjanja i krečenja prostorija, u novopazarskom muzeju u toku je postavljanje novog nameštaja koji je donairala Turska razvojna agencija Tika. Ova ustanova za očuvanje kulturnog blaga dobila je nove vitrine, stolove, stolice, police, ormare, postamente za izlaganje rukopisa, police za izlaganje građe ali police za biblioteku novopazarskog muzeja. Takođe Muzej je dobio i računare, laptopove, vrijedan foto-aparat, televizore sa led ekranima, sve što će poslužiti u boljoj prezentaciji kulturne baštine.
” Ovo je veliki projekat za naš muzej, a počeo je sa formiranjem muzejske biblioteke, koju ćemo nakon što se sve ovo uredi, za mjesec dana, zajedno sa predstavnicima TIKE otvoriti. ” najavio je direktor Muzeja “Ras”, Fuad Baćićanin i istakavši da je vrijednost ove donacije negdje ok tri i po miliona dinara.
Opštinski odbor Sandžačke demokratske partije Prijepolje oglasio se saopšenjem za javnost, a kako se navodi, povodom nagomilanih problema koje opštinska vlast u toj sandžačkoj opštini ne rešava.
”Kao odgovorni ljudi jedne ozbiljne političke partije, prinuđeni smo da ukažemo na velike probleme sa kojima se suočavaju građani naše opštine.
Deponija na ulazu u grad nije samo ruglo koje “krasi” našu opštinu, već je ozbiljan izvor zaraze i smrada koji se širi i ugrožava zdravlje stanovništva u okolnim naseljima. Poznato je da je jedan od glavnih uzroka raka pluća upravo zagađen vazduh. Da li ste svesni tog problema, gospodo iz vlasti, vi koji ste obećavali njegovo rešavanje i gradili političku priču na tome? Da li ste svesni odgovornosti funkcija koje trenutno imate?
Kolaps u saobraćaju izazvan zatvaranjem Šarampovskog mosta dodatno je pojačan postavljanjem novih semafora koji su koštali građane oko 3 miliona dinara. Koliko su bili potrebni govori činjenica da kad ne rade, saobraćajna gužva je znatno manja. Pitamo se čija je to bila ”genijalna” ideja i da li je bilo jedino važno proćardati milione, a pritom napraviti gore.
Do sada je potrošeno 40 miliona dinara budžetskih para za razne tužbe, a najviše za plaćanje odštete zbog ujeda pasa lutalica. Oni su raspoređeni i organizovani u čoporima po svim kvartovima, a trenutno su najopasniji i najkrvoločniji psi lutalice u naselju Vakuf. Međutim, nije dovoljno što napadaju decu i odrasle da bi opštinska vlast nešto preduzela. Građani treba da znaju da se ovaj problem može rešavati angažovanjem specijalizovane firme koja za dva, tri dolaska može uhvatiti 90% lutalica i smestiti ih u azil za pse. Ali, da bi se to radilo, potrebno je da neko donese odluku, pokrene sve mehanizme, naredi… Pitamo se, ima li ko?
Kada će biti završena sanacija zgrade Opštinske uprave, pa da se, konačno, smeste sve službe u jednu zgradu i da građani mogu bez lutanja servisirati svoje potrebe. Da li će se obelodaniti koliko je u tom poslu tačno dato novca, kome i za šta? Podsetimo, transparentnost u radu je nešto u šta su se opštinski funkcioneri zaklinjali, ali dok nisu došli na vlast.
Šta se dešava sa sportom, sportskim klubovima i finansiranjem sporta iz budžetske kase? Iz medija saznajemo, a niko iz vlasti to ne demantuje, da se finansije usmeravaju na klubove koji nemaju sportiste i koji se nigde ne takmiče, da se finansiraju nekakvi savezi koji se posle toga brišu iz registra. Zašto je opštinska vlast dozvolila da se Omladinske sportske igre presele u Priboj? Pitamo članove Opstinskog veća da li su baš svi uključeni u rešavanje pitanja sporta i da li su bar upoznati kako i na koji način se troše pare građana Prijepolja.
Šta se dešava sa izgradnjom infrastrukture tj. popravkom i asfaltiranjem puteva koji su u katastrofalnom stanju? Da li je jedini cilj i interes da se asfaltiraju putevi koji vode do imanja i vikendica opštinskih funkcionera, a da se nakon toga gotovo sav novac usmeri za put ka Seljašnici i nekakvom Slanom Blatu? Da li su svesni oni koji odlučuju kako će se trošiti opštinski novac da postoje sela i naselja kojima se više ne može prići ni vojnim vozilima?
Šta je sa investicijama najavljenim sa republičkog nivoa? Čak su trebali i Arapi da pohrle u našu opštinu kako bi izgradili prizvodne pogone i zaposlili radnike koji su, u međuvremenu, našli posao u Nemačkoj, i svakim danom odlaze iz ovog grada. Gospodo iz vlasti, možete li građanima objasniti zašto susedne opštine imaju priliv prihoda za 20 -30 % više u odnosu na osnovni budžet, a kod nas je do 1%. To su sredstva domaćih i stranih fondova do kojih se dolazi sa mnogo truda, angažovanja i znanja.
Zašto uporno dajete novac medijima koji nisu iz Prijepolja i koji nas ne obaveštavaju o aktivnostima izvršne vlasti? Građani bi trebalo da znaju mnogo više o projektima, planovima, ulaganjima, manifestacijama, sportskim dešavanjima u svom gradu. Ovako, samo nam ostaje da sumnjamo, ili se nešto “mulja”, ili se ama baš ništa ne radi. Sigurni smo da ste i vi svesni da je ovo utisak velikog broja građana.
Kako je moguće da nikom od članova Opštinskog veća nije palo na pamet (ili ih niko nije ni pitao) da se podrži projekat Izviđačkog odreda ” Boško Buha”? Zar oni ne zaslužuju bar minimalnu podršku? Očigledno, za ovu opštinsku vlast je važnije da se nekava udruženja sa jednim ili dva člana njihovih pajtaša počaste novcem za izmišljene projekte. Da li je provereno ko stoji iza pomenutih udruženja? Da li su to iste osobe koje su i prošle godine dobile novac, samo pod drugim nazivom udruženja?
Imali bismo još mnogo pitanja, a najviše onih koja se tiču sumnji na nezakonito trošenje narodnog novca. No, to ćemo predstavnike vlasti pitati na skupštinskoj sednici kada budu imali priliku da odgovore i nama, i građanima.
Do tada, gospodo iz vlasti, preduzmite nešto da zaštitite decu i odrasle od pasa lutalica, pripremite grad za priliv većeg broja turista i naših sugrađana koji dolaze na odmore.
Popravite rasvetu, češće praznite kontejnere, ugasite kolaps semafore, makar poravnjajte put pored Lima prema Autobuskoj stanici kako bi se smanjio saobraćajni kolaps, obnovite letnje manifestacije i zabavne sadržaje (Limske darove, Zetovijadu, koncerte za mlade…). Ugledajte se na Novu Varoš i Priboj kojima smo mi do skoro bili primer.
Probudite se i učinite nešto! Nije dovoljno samo da napunite autobuse akrivistima kako biste dali podršku raznim političkim skupovima od kojih građani Prijepolja nemaju ama baš nikakvu korist” navodi se u saopštenju za javnost OO SDP Prijepolje.
„Iako često govorimo o regionalnoj saradnji na ovakvim skupovima, nje je u praksi sve manje što zbog globalnih dešavanja i trgovinskih ratova među velikima, što zbog toga što se u regionu Zapadnog Balkana više ponašamo kao konkurenti nego kao partneri, a u prilog tome govore necarinske barijere i uvođenje taksi koje obesmišljavaju svaki vid regionalne saradnje“, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
Ministar je na otvaranju 15. Međunarodnog sajma privrede u Tešnju ukazao na primer saradnje nordijskih zemalja koje su posle Drugog svetskog rata shvatile da pojedinačno ne mogu da naprave neki ozbiljniji rezultat, nakon čega je usledila dublja ekonomska integracija, da bi danas sve te zemlje koje skupa imaju oko 25 miliona ljudi bile među prvih 10 u svetu po kvalitetu života i životnom standardu.
Ministar je rekao da brojni loši ekonomski parametri upućuju na nužnost regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu. Po stanju infrastrukture region je, kako je rekao Ljajić, 50 odsto ispod proseka EU i istakao da će nam biti potrebne 33 godine da sa ovim nivoom ulaganja stignemo prosečan nivo kapitalnih objekata EU.
Ministar je podsetio i da je udeo izvoza u BDP-u zemalja Zapadnog Balkana 28 odsto, dok, poređenja radi, jedna Slovačka ima udeo od 88 odsto, Slovenija i Mađarska 81 odsto, dok je u Bugarskoj taj procenat 51 odsto i dodao da je za svaku zemlju manju od 10 miliona ljudi neophodno da učešće izvoza u BDP-u bude iznad 50 odsto da bi došlo do osetnijeg rasta životnog standarda stanovništva.
Značajno su manja izdvajanja regiona za istraživanje i razvoj, od 6 do 48 evra po glavi stanovnika u odnosu na EU koja za ovu svrhu, kako je naveo, opredeljuje 618 evra. On je skrenuo pažnju i na vrlo niska unutarregionalna ulaganja na Zapadnom Balkanu koja su pet posto od svih ukupnih stranih investicija.
„Mi pričamo o regionalnoj saradnji, a osim trgovine ta saradnja se zapravo na drugim osnovama i ne odvija, a i trgovinu prati pregršt problema“, rekao je Ljajić. On je ukazao na tri praktične stvari koje treba uraditi da bi se regionalna saradnja pospešila. Prva je, kako je objasnio, postojanje političke volje za uklanjanje svih barijera i stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora.
Drugo, Ljajić je istakao da je neophodno unaprediti infrastrukturu na graničnim prelazima, kao i uskladiti radno vreme inspekcijskih službi na graničnim prelazima i dodao da za otklanjanje nekih od ovih problema nisu potrebna velika finansijska sredstva.
„ Do pre godinu dana smo sa Bosnom imali 13 vancarinskih barijera. Za dva meseca smo sa Šarovićem rešili devet barijera da nismo morali da menjamo ni jedan propis, ni dinar da uložimo“, rekao je on. Treći najveći izazov će, kako je naglasio, biti hvatanje koraka sa četvrtom industrijskom revolucijom, što podrazumeva izgradnju širokopojasne infrastrukture u regionu kako bi se stvorilo zajedničko digitalno tržište.
„Bez toga, jaz sa razvijenim zemljama Evrope biće još i veći nego što je trenutno“, zaključio je Ljajić.
Otvaranju sajma je prisustvovao i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i ministar u Vladi Severne Makedonije Zoran Šapurić.
Međunarodni sajam privrede u Tešnju je ove godine okupio 300 izlagača iz regiona i zemalja EU.
Pored rekonstrukcije kompletne kanalizacione mreže, grejne instalacije, elektro instalacije, plafona, kompletne stolarije, podova i sanacije krova u atrumu škole, planirano je da se nakon završetka tih radova uradi i fasada na kompletnoj školi koja će, kako ističe direktor ove obrazovne ustanove, u septembru izgledati kako novi objekat.
“ Iako se radovi izvode u vreme kada traje nastava, preduzete su sve mere za bezbednost učenika koja je meni I svim zaposlenima uvek na prvom mestu”, naglasio je direktor Gimnazije, Nermin Dražanin.
Dražanin je kazao da se iz godine u godinu povećava broj učenika koji pohađa Gimnaziju a da je prostora, odnosno učionica manjka, i da je u planu da se u narednom periodu, u delu škole koji se nalazi ka Državnom univerzitetu urade tri nove učionice.
Da podsetimo, ukupan iznos radova je preko 85 miliona dinara.
Akademija Dositej je otvorila izdvojeno odeljenje Srednje medicinske škole u Novom Pazaru. Tim povodom održana je prezentacija ove obrazovne institucije , a upriličena je i izložba pod nazivom “Umetnost na otvorenom”.
U narodnoj biblioteci Dositej Obradović u Novom Pazaru održana je prezentacija akademije Dositej, koja je u ovom gradu otvorila odeljenje srednje medicinske škole. Kako ističe pomoćnica direktora Marija Kalinić svi programi škole su akreditovani.
“ Pod okriljem akademije”Dositej” jeste visoka škola akademskih studija, osnovnih i master studija, ekonomija i informatika, srednja škola “Dositej”, Tehnička škola, Beogradska umetnička škola za dizajn i srednja medicinska škola sa izdvojenim odeljenjima u Pirotu, Boru i Novom Pazaru. Računamo da smo još uvek mladi, ali iz godine u godinu sve više napedujemo. Posebno smo zadovoljni zbog toga što činimo dobru i korisnu stvar, kako za pojedinca, tako i za društvo, time što upošljavamo pre svega mlad kadar, čime dopirnosimo rešavanju globalnog problema nezaposlenosti. U našim ustanovama se spaja bogato iskustvo renomiranih profesora i energija mladog kadra, koja donosu odličan rezultat u vaspitno-obrazovnom procesu našim učenicima i studentima”, rekla Kalinić.
Upis je u toku i svi zainteresovani mogu se informisati putem sajta akademije “Dositej” ili u školi u Novom Pazaru, koja se nalazi u zgradi Jezero.
Predsednik SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin potvrdio je danas da ta stranka podržava inicijativu Bošnjačkog nacionalnog vijeća za uspostavljanje specijalnog statusa za Sandžak. Potpredsednik vijeća i nosilac Liste ”Vakat je” prof. dr Sait Kačapor poručujue da inicijativa nije doneta u ime tog organa. Predsednik BNV-a Esad Džudžo, koji je spreman da ponudi rešenje, kaže da se mora voditi računa da ono bude prihvatljivo za obe liste.
Ugljanin je danas još jednom insistirao na podrši inicijative Bošnjačkog nacionalnog vijeća o specijalnom statusu Sandžaka, koja je, podsetimo, potekla na Izvršnom odboru Bošnjačkog nacionalnog vijeća od strane većnika Liste Samoopredeljenje,a bez prisustva vijećnika Liste ’’Vakat je’’.
Inicijativu je na posebnoj sednici prihvatio i Glavni odbor Stranke demokratske akcije Sandžaka čiji je Ugljanin predsednik.
Ističući da se ovime vrši politizacija BNV-a, vijećnici Liste’’ Vakat je prof.dr Sait Kačapor’’ protive se inicijativi, te podsećaju da je ona doneta bez njihove saglasnosti i učešća.
Prof. dr Sait Kačapor kaže da većnici Liste “Vakat je” ne prihvataju da je inicijativa doneta u ime Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
“Mi smo dobili poziv za sednicu Izvršnog odbora i pre utvrđivanja dnevnog reda, pred delegatima se se pojavili dokumenti o kojima niko sa liste “Vakat je”nije imao pojma. Nismo bili u situaciji ni da pročitamo a kamo li da pomognemo da s etaj dokument donese na kvalitetan način. Izvršni odbor sa pet kandidata sa liste “Samoopredeljenje” bez obzira što naši kandidati nisu prihvatili da učestvuju u sednici, smatrao je da je legitimno doneo inicijativu o specijalnom statusu Sandžaka. Želim da kažem da mi ne prihvatamo da je to doneto u ime BNV-a” – zaključio je Kačapor.
Kačapor smatra da se nastala situacija može rešiti razgovorima na koje je pozvao Ugljanina ali da još nije dobio potvrdan odgovor.
Predsednik BNV-a Esad Džudžo u izjavi sa bosanski magazin Stav podseća da je za predsednika BNV-a izabran glasovima obe liste te da se o tome mora voditi računa. Džudžo je spreman da ponudi svoje viđenje rešenja statusa Sandžaka na način koji bi prema njegovim rečima bio prihvatljiv i pomirujući za obe liste.
U organizaciji Istraživačko-dokumentacionog centra i Foruma ZFD u Novom Pazaru predstavljen je Bosanski atlas ratnih zločina od 92. do 95. godine, autora Mirsada Tokače. Riječ je o digitalnom izvoru podataka, materijala i dokumenata koji na jednom mjestu obrađuje činjenice o ratnim zločinima i žrtvama.
Bosanski atlas ratnih zločina jedna je vrsta digitalnog memorijala koji ogoljava činjenice koje se odnose na ratna dešavanja u Bosni. On sadrži podatke o događajima i svim žrtvama rata u BiH devedesetih godina prošlog vijeka i proizvod je projekta “Ljudski gubici u Bosni i Hercegovini 1991.-1995.”
Ovim digitalnim atlasom na karti Bosne mapirana su mjesta ratnih zločina, masovne grobnice, popis žrtava i opis događaja, a sve je to rezultat je dugogodišnjeg rada Istraživačko-dokumentacionog centra i od sada na internetu predstavlja dobar elektronski izvor podataka za akademsku zajednicu, za novinare, ljude u dijaspori o činjenicama koje su vezane za zločine.
” Mi svoj rad na ovaj način otvaramo najširoj publici. Želimo povratnu informaciju, činimo i bosansku knjigu dostupnom. Morate znati da ogromna bosanska dijaspora traži informacije o tome šta se desilo. Da one budu autentične, da one budu dobro dokumentovane, da istina o zločinu protiv Bosne bude zasnovana na činjenicama, a ne na nekim nepouzdanim interpretacijama. Vidite, u zadnje vrijeme pokušava se revidirati historija. Neki pokušavaju da negiraju genocid i ratne zločine. Ova dva projekta su praktično jedinstvo našeg dugogodišnjeg rada i mislimo da ćemo pomoću njega napraviti jednu vrstu interakcije”, kaže autor knjige i direktor Istraživačko-dokumentacionog centra, Mirsad Tokača.
Sve informacije na ovom portalu biće propraćene fotografijama, video zapisima, svjedočenjima, dokumentima i sudskim presudama. Atlas će tako pružiti mogućnost potpune rekonstrukcije onoga što se tokom rata događalo u BiH.
