Ako i dalje verujete da jaja i punomasne namirnice narušavaju zdravlje, nastavite da čitate…
Kada nešto dovoljno često ponovimo, to vremenom postaje istina, a zapravo je daleko od toga. Tako je nastalo i nekoliko ‘prećutnih’ mitova o hrani, poput onog da su jaja loša ili da je dobro jesti više obroka na dan, koje je nauka naknadno razotkrila. Evo osam ‘razotkrivenih’ mitova:
Mit: Namirnice s malim procentom masti su dobre za organizam
Cela industrija namirnica s niskim procentom masnoće sagrađena je na ovom mitu. Nedostatak masti mora se nekako nadoknaditi, pa se hrani najčešće dodaju različite vrste šećera i veštačkih zaslađivača, a njihov rezultat je predvidiv – iako ste se odrekli masti, i dalje se gojite.
Dodavanje šećera povezano je s gojaznošću, nastankom dijabetesa i drugim stvarima koje skraćuju život, dok su veštački zaslađivači povezani s nekim drugim lošim stvarima poput metaboličkog sindroma, depresije, preranog porođaja i bolesti srca.
Mit: Zasićene masti su loše
Puter, sir, meso i kokosovo ulje izbegavali su se još od istraživanja iz 1958. godine, koje je sprovedeno u sedam država u kojima su se proučavale navike stanovnika povezane s konzumiranjem hrane i stopom srčanih bolesti.Otkriveno je da je bilo više slučajeva srčanih oboljenja u onim mestima gde je procenat konzumacije masnoća bio visok. Takvi rezultati bili su osnova za stvaranje većine drugih pretpostavki.
Ali pokazalo se da je studija bila oskudna jer su naučnici ignorisali zemlje poput Norveške, u kojoj je konzumacija masnih namirnica visoka, a pojava srčanih bolesti niska.
Novo istraživanje sprovedeno je pre pet godina u 21 državi, a u njemu je učestvovalo 350.000 ljudi. Ovaj put došlo se do novog zaključka – nije pronađena nikakva veza između zasićenih masnoća i bolesti srca. Štaviše, otkriveno je da zasićene masti povećavaju nivo ‘dobrog’ holestora u krvi i menjaju ‘loš’ holesterol u benigni krvni faktor.
Mit: Jaja su loša
Decenijama su jaja nosila stigmu ‘loše hrane’ zbog velike količine masnoća i holesterola. Ali,istraživanje je pokazalo da holesterol u jajima zapravo podiže dobar holesterol u krvi, a nekima su ona čak pomogla u mršavljenju jer sadrže visok procenat proteina, koji nas duže vreme ‘drži’ sitim.
Mit: Treba jesti više ugljenih hidrata nego proteina i masti
Mršavi će i dalje ostati mršavi ako jedu žitarice, testeninu i krompire, dok će ostalima takva ishrana škoditi, a naročito onima s prekomernom težinom, dijabeteseom ili metaboličkim sindromom.
Ako u sebe unesemo manje ugljenih hidrata, ‘topiće’ se kilogrami, ali će se smanjiti i rizik od srčanih bolesti, kao i dijabetesa tipa II.
Mit: Treba jesti mnogo manjih obroka tokom dana
Nekoliko studija ‘razotkrilo’ je ovaj mit jer se metabolizam zasniva na ukupnoj konzumaciji hrane, a ne na broju obroka. Praistorijski ljudi često su bili gladni, a povremeno održavanje posta zapravo se pokazalo zdravim.
Druge studije su pokazale da je broj obroka koji se konzumira tokom dana povezan s rizikom raka debelog creva, pa tako četiri ili više obroka dnevno povećava kod muškaraca rizik za 90 odsto.
Mit: Sve biljne masnoće su dobre za nas
Istraživanja su pokazala da polinezasićena biljna ulja sadrže omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje mogu da budu važan činilac u snižavanju rizika od srčanih bolesti. Ali pokazalo se da omega-3 masne kiseline utiču na smanjenje rizika od srčanih bolesti, dok omega-6, s druge strane, povećavaju rizik od koronarnih bolesti srca.
Masne kiseline u nekim od najpopularnijih biljnih ulja poput soje, kukuruza i suncokreta su omega-6, dok ulje lana i uljane repice sadrži pretežno omega-3 masne kiseline.
Mit: Previše mesa i sira je loše za kosti i bubrege.
Istraživanja su pokazala da proteinska jela kratkoročno povećavaju gubitak kalcijuma, ali je stvar potpuno suprotna kada je u pitanju konzumiranje na duže staze. Visokoproteinska dijeta povezuje se s dobrim zdravljem kostiju i manjim rizikom preloma, a s druge strane naučnici nisu pronašli vezu između ove dijete i zdravlja bubrega kod osoba koje s tim nisu imale problema.
Mit: Hleb od integralnih žitarica dobar je za svakoga
Ljudi se nisu uvek hranili žitaricama jer je poljoprivredna revolucija počela tek 10.000 godina pre nove ere. Žitarice zapravo imaju vrlo nisku nutritivnu vrednost u poređenju s povrćem, voćem i mesom, i sadrže puno fitinske kiseline koja uzrokuje vezivanje nekih minerala u crevima i tako sprečava da ih telo pravilno iskoristi, piše Salon.
izvor: B92