Geopolitička slika na Bliskom istoku ulazi u novu, neizvesnu fazu, a sve više pokazatelja upućuje na duboke promene unutar zapadnog savezništva. Posebno se postavlja pitanje koliko Sjedinjene Američke Države i dalje čvrsto stoje uz Izrael, što analitičari i povjesničari ocenjuju kao proces sa mogućim dugoročnim posledicama po globalni poredak.
Primirje najavljeno, napadi nastavljeni
Iako je najavljeno dvonedeljno primirje između Irana i međunarodnih aktera, situacija na terenu pokazuje drugačiju realnost. Izraelske snage nastavile su intenzivne napade na Liban, uključujući i Bejrut, gde su zabeleženi veliki ljudski gubici. Takav razvoj dodatno dovodi u pitanje stabilnost dogovora koji je trebalo da smiri tenzije.
Poruke iz Jerusalima i Vašingtona ostaju u raskoraku
Premijer Benjamin Netanjahu poručio je da izraelska vojna kampanja nije završena, dok je iz Bele kuće stigla poruka da predsednik Donald Tramp neće pristati na iranske uslove. Uprkos tome, pregovori Vašingtona i Teherana nastavljaju se u složenim i često kontradiktornim okolnostima, a Trampove izjave su kod mnogih protumačene kao ozbiljna pretnja globalnoj bezbednosti.
Pukotine u NATO logici i sporovi oko Hormuškog moreuza
Istovremeno, unutar Zapada se sve jasnije vide razlike. Zahtevi iz Vašingtona da evropske zemlje vojno angažuju u Hormuškom moreuzu izazivaju podeljene reakcije. Među kritičarima američke politike navode se lideri poput Pedra Sančesa i Đorđe Meloni, što dodatno govori o slabljenju jedinstva unutar NATO saveza.
Najveći preokret dolazi iz američkog društva
Najznačajniji pomak, međutim, analitičari povezuju sa promenom raspoloženja u samim Sjedinjenim Američkim Državama. Prema dostupnim istraživanjima, više od polovine republikanaca mlađih od 50 godina više ne smatra Izrael ključnim saveznikom. Jakovina upozorava da bi taj trend mogao postati najteži udarac za izraelsku strategiju, jer „Izrael može opstati uz snažan Iran, ali bez podrške SAD-a to je potpuno drugačija situacija“.
Ko je „pobednik“ i dalje nije jasno
Na terenu, sukob i dalje ne daje jasan odgovor o tome ko će izvući odlučujuću korist. Iako pojedine procene sugerišu da je Iran uspeo da promeni strateški balans, konačan ishod ostaje neizvestan. Analitičari podsećaju da taktičke pobede ne moraju automatski značiti i trajnu dominaciju, posebno u svetu koji se brzo menja i u kome Bliski istok sve češće postaje ključna tačka globalnog preslagivanja moći.
U kontekstu tih kretanja, dodatnu pažnju privlače i komentari regionalnih aktera o politici prema Izraelu, kao i rasprave o tome dokle će trajati otpor i kakve će posledice imati na bezbednosne odnose. Više o tome: Erdogan napao Izrael i Qassem iz Hezbollaha o otporu.
Istovremeno, promena dinamike na moru dodatno komplikuje sliku, pa se beleži i nastavak kretanja američkih ratnih brodova kroz Hormuški moreuz: američki brodovi ponovo kroz Hormuški moreuz.
Najcesca pitanja
Najavljeno je dvonedeljno primirje, ali se na terenu beleže nastavak napada, posebno u Libanu, što dovodi u pitanje njegovu stabilnost.
Ukazuju na trend slabljenja podrške u američkom društvu, naročito među mlađim republikancima, koji sve manje Izrael smatraju ključnim saveznikom.
Pojavljuju se podeljene reakcije oko američkih zahteva za vojno angažovanje evropskih zemalja u Hormuškom moreuzu, što produbljuje razlike unutar NATO logike.
