Mokronozi / Priboj – Jedan trenutak neopreznog slavlja zauvek je promenio život Nikole Perišića, mladića iz sela Mokronozi kod Priboja. Dok je sa ocem i komšijama kopao kanal za vodu, metak ispaljen iz pravca nepoznatog veselja pogodio ga je u vrat. Od tog dana, Nikola je vezan za invalidska kolica, a njegova životna borba, osim fizičke, postala je i pravna – i to gotovo apsurdna.
Bilo je to 26. marta 2022. godine. Sunce je zasijalo jače, Nikola je ustao da potraži hladovinu, a zatim osetio snažan udarac u vrat. U deliću sekunde, pao je na zemlju – pogođen zalutalim metkom. Prevezen je najpre u Priboj, potom u Užice, gde mu je dijagnostikovana povreda kičme izazvana stranim projektilom. Operaciju su lekari iz Srbije izbegli zbog rizika od infekcije, ali je zahvat ipak uspešno izveden na jednoj klinici u Švajcarskoj.
Međutim, uprkos operaciji, Nikola i dalje ne može da hoda, a zavisi od svakodnevne pomoći porodice. Kako kaže njegova majka Ljiljana, najviše mu prijaju banje i rehabilitacije koje mu pružaju nadu u poboljšanje.
- Pravno čudo: Gde je ispaljen metak?
Ono što Nikolu posebno boli jeste pravna trakavica koja prati ovaj slučaj. Iako je sve ukazivalo da je metak ispaljen na teritoriji opštine Priboj, Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju, odeljenje u Priboju, proglasilo se nenadležnim, jer je – prema njihovoj interpretaciji – posledica povrede nastupila u Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da selo Mokronozi pripada opštini Rudo u BiH.
Više javno tužilaštvo u Užicu stalo je iza ove odluke, ali je Ustavni sud Srbije poništio njihovu odluku i naredio novo razmatranje. U obrazloženju se navodi da država ima pozitivnu obavezu da sprovede delotvornu istragu i da učini sve kako bi se otkrio počinilac, posebno kada postoje jasne indicije da je izvršeno krivično delo.
Nikolin advokat, Snežana Selaković iz Beograda, najavljuje podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, zahtevajući pravdu i naknadu štete.
Mokronozi – selo na administrativnoj granici, ali životno vezano za Srbiju
Selo Mokronozi, iako formalno pripada BiH, udaljeno je svega kilometar od Priboja i gotovo potpuno zavisi od njega. Meštani imaju srpsko državljanstvo, otvorene zdravstvene kartone u Srbiji, tamo primaju penzije, leče se, rade i školuju decu.
- – Za vreme pandemije korone bili smo potpuno izgubljeni. Niti pripadamo Srbiji, niti BiH na način da možemo normalno funkcionisati. Živimo između dve države, a obe nas gledaju kao tuđe – rekao je jedan od meštana, Radoje Bogdanović.
Nikolin slučaj je tako postao simbol ne samo lične tragedije i pravne konfuzije, već i šireg problema ljudi koji žive na granici, a u sistemima ni jedne države nisu do kraja prepoznati.
Izvor RIna
