Poseta premijera Srbije, Đura Macuta, Novom Pazaru unela je dašak konkretnosti i vizije u grad koji ubrzano razvija svoju infrastrukturu. Na sastancima sa ministrom turizma i omladine, kao i predstavnicima gradske uprave, govorilo se o kapitalnim projektima koji imaju realnu težinu – poput korićenja reka, izgradnje obilaznice i brze saobraćajnice do Kraljeva. Uz to, pažnja je posvećena kulturno-istorijskim spomenicima, ne kao slikama na brošurama, već kao potencijalu za razvoj turizma i očuvanje identiteta ovog kraja.
I dok se na tim sastancima razgovaralo o metrima, milionima, rokovima i projektima, na drugoj strani grada odvijao se još jedan “sastanak” – ovaj put u režiji ministra bez portfelja, koji je, kao i obično, dočekao premijera praznih ruku i bez ideja, ali pun opštih mesta. Na dnevnom redu: sastanci ni o čemu, razgovori bez zapisa, rečenice bez značenja. U vazduhu, više dima nego ideja. I taman kad se pomisli da je sastanak gotov – pojavi se još jedna fotografija, još jedno rukovanje, još jedan status o “dobroj saradnji”.
Dok se na jednoj strani govorilo o planskim dokumentima, izvođačima radova i rokovima, na drugoj se raspravljalo o “važnosti saradnje” i “otvorenom dijalogu”, u prevodu – ni o čemu konkretno. Dok su neki merili napredak metrima novog puta i stotinama metara regulisanog korita, drugi su merili uspeh brojem lajkova na Fejsbuku. Uz osmeh i čestu upotrebu izraza “značajno za zajednicu”, bez ijedne konkretne reči o tome šta je značajno – i za koju zajednicu.
Konačno, razlika između ove dve posete je razlika između politike koja hoće nešto da uradi i one koja želi da se samo slika dok ne uradi ništa. Premijerova poseta Gradskoj upravi i sastanak sa ministrom turizma i omladine bila je susret sa stvarnošću, izazovima i rešenjima, dok je sastanak sa ministrom bez portfelja ostao u domenu protokolarne gimnastike i ispraznog protoka vremena. Građani Novog Pazara umeju da prepoznaju razliku – između rada i glume, između konkretnih obećanja i političkog folklora.
Na kraju, moramo se i osvrnuti na “posete ministra bez portfelja” različitim evropskim destinacijama. Ministar bez portfelja, poznat po učestalim putovanjima širom zemlje — naravno, o trošku poreskih obveznika — postao je gotovo stalni putnik u službi protokola, ako ne već u službi naroda. Njegove posete su toliko česte da bi prosečan građanin pomislio da se nešto važno zaista dešava, naravno dok ne shvati da efekti tih poseta traju koliko i snimci na Instagram storiju. Možda bi bilo korisno da ministar, budući da već obilazi gradove kao na turističkoj turi, razmotri mogućnost da aplicira za licencu turističkog vodiča – ionako je to u nadležnosti Ministarstva turizma i omladine, pa bi makar iz tih silnih šetnji napokon bilo nekog hajra. Ovako, ostaje samo utisak da mu je jedina ozbiljna investicija – dnevnice.
