Pavlović: U industriji vrednost zdravlja pada brže od radnog veka

Tiha propast: prašina je veći problem od povreda

Profesionalna oboljenja izazvana udisanjem industrijske prašine češće pogađaju radnike nego same povrede na radu, ali javnost to gotovo uopšte ne prati, upozoravaju stručnjaci.

Čestice ostaju u vazduhu i kad mašine stanu

Opasnost ne dolazi samo tokom rada: čestice manje od deset mikrometara lebde u halama satima nakon prestanka proizvodnje. Najsitnije frakcije prodiru kroz nos i traheju do alveola, a pojedina jedinjenja mogu da dospeju i u krvotok.

Posledice stižu godinama kasnije

Evropski inspektorati rada u godišnjim izveštajima navode isti obrazac: oboljenja se često otkriju 15 do 20 godina kasnije. U tom periodu radnik najčešće više nije u istom pogonu, pa dokazivanje i povezivanje uzroka postaje znatno teže.

Drvena prašina i kancerogeni rizik

Drvenu prašinu, posebno onu od tvrdih vrsta poput hrastovine i bukovine, Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) svrstava u kancerogene supstance prve grupe. Kod stolara i parketara godinama se beleži povećana pojava adenokarcinoma nosne šupljine i sinusa, sa stopama višestruko većim nego u opštoj populaciji.

Silikoza: hronična i nepovratna bolest

Beton, malter i kameni materijali oslobađaju kristalni silicijum dioksid. Udisanje tih čestica vodi do silikoze, fibroze pluća koja je hronična i nepovratna. Svetska zdravstvena organizacija ovaj kancerogen tretira kao pripadnik prve grupe još od 1997. godine.

Metalurgija donosi višestruke rizike

U metalurškoj obradi opasnosti se množe: heksavalentni hrom, mangan, kadmijum i olovo deluju na različite delove organizma, od oštećenja perifernih nerava do otkazivanja bubrega. Kada se u istoj hali brusi, vari i obrađuje na strugu, radnik u toku osmočasovne smene udiše mešavinu više jedinjenja istovremeno, pa se rizici sabiraju.

Azbest: i dalje prisutan u starim objektima

Azbest je odvojen slučaj. Srbija ga je zabranila 2011. godine, a Evropska unija šest godina ranije, ali ploče na krovovima, omotači cevi i podne obloge u zgradama starijim od 20 godina i dalje mogu da sadrže ovaj materijal. Vlakna se oslobađaju pri renoviranju, rušenjima i popravkama, a udisanje se povezuje sa mezoteliomom, retkim rakom pleure čiji se simptomi mogu javiti 30 ili više godina nakon prve izloženosti.

Kako čestice “rade” u telu

Prašina se klasifikuje prema prečniku: PM10 se uglavnom zadržava u nosnoj šupljini, dušniku i krupnijim bronhijama, dok PM2.5 prolazi dublje i taloži se u plućnim alveolama, odakle se ne uklanja. Zato naslage koje vremenom nastaju nisu samo estetski problem, već signal da se opasne frakcije zadržavaju u radnom prostoru.

Novi bolnički kompleks u Novom Pazaru i zdravstvene statistike u Novom Pazaru podsećaju koliko je prevencija presudna kada se posledice mere tek godinama kasnije.