Viši sud u Beogradu rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine.
Predsednik tročlanog sudskog veća sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.
Na ovu odluku, shodno Zakonu o rehabilitaciji ne postoji pravo žalbe, tako da je ona konačna.
Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu.
“Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim”, rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.
Detaljno obrazlažući odluku o rehabilitaciji sudija Trešnjev je istakao da je sud utvrdio da postupak protiv Mihailovića nije bio fer i korektrno sproveden uz poštovanje prava okrviljenih, kako po standardima današnjih prava, tako i ondašnjih.
“Pored toga što nije imao fer postupak, protiv Mihailovića je postupak bio politički obojen što jasno proizlazi iz činejnice da su se predstavnici izvršne vlasti mešali ne samo u sam tok postupka već učestovali u donošenju ključnih odluka i meritorno odlučivanje”, rekao je sudija.
Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga, naveo je sudija i podsetio na prepisku visokih kominističkih funkcionera Đilasa i Rankovića o tome kako će se postupak voditi, da li je suđenje treba da bude javno ili tajno, kako će izgledati optužnica…
Prema rečima sudije, utvrđeno je i da su branioci tokom celog suđenja uspeli smao pet puta da kontaktiraju Mihailovića i to “u prisustvu organa vlasti što govori o tome koliko je sud ometao postupak”.
Sudija Trešnjev je istakao da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica i izvođenjem zaključaka da li je Dragoljub Mihailović ratni zločinac ili ne.
To, kako je ukazao, posle ovoliko vremena i nije bilo moguće učiniti.
“Nadležnost ovog veća iscrpljuje se u tome da li je Dragoljub Mihailović imao fer i pravično suđenje, odnosno da li je sudska odluka doneta i iz političkih i ideoloških razloga”, naglasio je sudija.
On je napomenuo da i predmet ovog postupak nije bila rehabilitacija Ravnogorskog pokreta ili Oslobodilačke vojske u otadžbini, jer je to je već delimično učinjeno Zakonom i Uredbom, već zakonitost sprovedenog postupak protiv Mihailovića.
Objavljivanje presude pratio je veliki broj medija i publike, tako da je velika sudnica Palate pravde bila ispunjena do poslednjeg mesta, a oni koji nisu uspeli da uđu ispred Palate pravde pevali su ravnogorske pesme, noseći zastave i druga obeležja.
U publici su, između ostalih, bili princ Aleksandar Karađorđević, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, pripadnici ravnogorskog pokreta, Obraza, Žene u crnom, i drugi zainteresovani, među kojima je bilo i onih u narodnim nošnjama, kao i sa četničkim obeležjima.
Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.
Predlogu za rehabilitaciju pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Odlukom suda potvrđene su tvrdnje predlagača rehabilitacije da Mihailoviću tokom procesa nije bilo omogućeno pravo na odbranu, da nije video svog advokata do početka suđenja, da nije imao ni pravo na nepristrasan sud, dok mu je optužnica uručena sedam dana pred suđenje.
Na presudu, nije imao ni pravo da uloži žalbu, već je dva dana od izricanja streljan u tajnosti.
Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović inače nema grobno mesto.
U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
Mihailovićevi naslednici mogu da traze konfiskovanu imovinu
Odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Draže Mihailovića znači da se on više ne smatra osuđenim i da mu se vraćaju sva građanska prava koja su mu bula oduzeta poništenom presudom Vrhovnog suda FNRJ ukazao je jedan od punomoćnika predlagača rehabilitacije advokat Zoran Živanovic. On je u izjavi novinarima rekao da se to odnosi i na konfiskovanu imovinu, tako da sada Mihailovićevi naslednici mogu da traže povraćaj imovine koja mu je oduzeta. Živanovic je istakao da je zadovoljan odlukom suda, kojom je usvojen zahtev predlagača, napominjući da je jedino takva odluka i mogla da bude doneta, s obzirom na sve ukazane činjenice i dokaze.
Šešelj: Rehabilitacija jedina moguća odluka
Lider SRS Vojislav Šešelj smatra da je odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića jedina koju je sud mogao da donese, a ovaj dan, kaže, zaslužuje da zbog toga bude proglašen “danom sveopšteg srpskog pomirenja”.
Istoriju Drugog svetskog rata treba prepustiti istoričarima, a da mi potomci četnika, partizana… gradimo zajedno srpsku budućnost, rekao je Šešelj novinarima ispred Palate pravde navodeći da je Mihailović je srpski junak koji se hrabro borio u Drugom svetskom ratu a zatim bio nevina žrtva komunističkog režima.
On je dodao da takva odluka suda ne treba da označi prestanak kritike komunističkog režima posle Drugog svetskog rata.
izvor: Tanjug
