Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta danas je u Briselu usvojio nacrt rezolucije o Kosovu u kojem se pozdravlja potpisivanje sporazuma o pridruživanju Kosova s Evropskom unijom, dogovora u dijalogu o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, a posebno sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština.
Iz kompromisnih amandmana koji su ugrađeni u konačni nacrt rezolucije, Evropski parlament je bitno uvažio oštre zamerke koje je vlada u Beogradu stavila na prvu verziju tog dokumenta koji je pripremila izvestilac EP za Kosovo, austrijska poslanica i potpredsednik Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček, predočivši da su “neuravnoteženi i nedosledni” delovi nacrta rezolucije, naročito kad je reč o dijalogu Beograd-Priština.
U nacrtu rezolucije, koji je usvojen sa 37 glasova “za”, 12 “protiv” i devet uzdržanih, pozdravlja se potpisivanje sporazuma o pridruživanju Kosova s Evropskom unijom kao moćan podstrek sprovođenju reformi.
Ponovo se, međutim, naglašava zabrinutost zbog “izostanka bilo kakvog napretka u borbi protiv korupcije na visokoj ravni i organizovanog kriminala, kao i nepostojanja rezultata u istragama i presudama”.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta traži od vlasti u Prištini “sveobuhvatan i strategijski pristup suzbijanju opšterasprostranjene korupcije koja je i dalje bitna prepreka na putu Kosova ka demokratskom, socijalnom ekonomskom razvoju”.
Takođe je zatraženo da opozicija i vlasti rešavaju problem dijalogom i osuđena je svaka vrsta nasilja, “uključujući korišćenje suzavca i jaja u parlamentu”.
U dokumentu se ponovo “podstiče” pet članica EU koje ne priznaju Kosovo da to učine, što su osporili i u amandmanima odbacili neki poslanici.
Navodi se da je “izvestan napredak učinjen u pravosuđu usvajanjem važnih zakona”, mada se zamera što nema uvida u delovanje pravosuđa i kaže da je “moguće da ima političkog upliva na sudstvo”.
Lunaček je u nacrt stavila formulaciju da “Evropski parlament prima na znanje odluku Ustavnog suda Kosova o privremenim koracima koji odlažu primenu bilo kojeg legalnog akta za Asocijaciju srpskih opština”.
U više kompromisnih amandmana je zahtevano da se takav stav uravnoteži i prilagodi konačnoj oceni Ustavnog suda Kosova i navede da to ne može da utiče na sprovođenje sporazuma Beograd-Priština.
U usvojenim kompromisnim amandmanima se traži da vlasti u Prištini “nastave da obnavljaju srpsko versko i kulturno nasleđe” i da “kosovske vlasti sarađuju sa srpskom vladom i Srpskom pravoslavom crkvom u utvrđivanju sistema za unapređenje i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu, što se mora smatrati zajedničkom evropskom baštinom”.
U prethodnoj diplomatskoj poruci Srbije čelnicima i poslanicima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta je skrenuta pažnja da se u nacrtu rezolucije uopšte ne spominje sudbina, niti od vlasti u Prištini traži da obezbede povratak više od 200.000 s Kosova izbeglih, privremeno raseljenih Srba, što je u amandmanima donekle uvaženo naglašavanjem potrebe da se stvore uslovi za povratak raseljenih i izbeglih Srba.
Lunaček je u nacrtu rezolucije predložila, mada nije spomenula izričitio ni Srbe na Kosovu, niti srpske izbeglice, da “Evropski parlament prima na znanje da su nužni dalji napori za zaštitu prava svih manjina na Kosovu, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane”.
Kompromisnim amandmanom je izbačena i formulacija Ulrike Lunaček da “Evropski parlament žali zbog toga što je načelnik generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, optužen za ratne zločine, pozvan od Kfora u Prištinu”.
Novi stav u nacrtu rezolucije jeste da se “ističe značaj poštovanja osetljivosti svih zajednica kad je reč o pozivima, kao u slučaju generala Dikovića, a Kfor se poziva da u saradnji s kosovskim vlastima deluje da se izbegnu potezi koji bi vređali sećanja na žrtve i štetili dijalogu Beograda i Prištine”.
izvor: N1
