Novi Pazar je izgubio još jednu utakmicu u gostima. I to više nije nikakva vest. Novost je da je odigrao do sada najgore, od početka sezone. Plavi ni na domaćem terenu ne pružaju igru u kojoj se umire od lepote, a tome svedoči i činjenica da su sve tri utakmice,pod vodjstvom Dodića,dobili sa mršavih 1:0.
Ali čim se predje Raska, i ta loša igra preraste u antipropagandu fudbala. Na najbolji naćin to se pokazalo na utakmici sa Voždovcem. Odmah nakon meča, bivši srpski reprezentativci,koji su bili na tribinama,razočaravajuće su konstatovali da “lošiju ekipu nisu gledali”. Sa takvom ocenom, svaki objektivni navijač pazarskog superligaša,morao bi se složiti.
Na spomenutoj utakmici, Pazar je prvi i jedini put uputio loptu prema protivničkom golu u 21.minutu, a u okvir gola bukvalno NIJEDNOM. To je slika i prilika Dodićevog Novog Pazara. Svako ko će tražiti ili iznositi bilo kakvo opravdanje za “igru bez igre”, čini samo medveđu uslugu čitavom klubu.
Da bi se bilo koja bolest lečila, mora se postaviti prava dijagnoza. A jedina dijagnoza za “Plave”,u ovom trenutku,je da NEMAJU KVALITETNE IGRAČE,DA IMAJU LOŠEG TRENERA,DA NEMAJU IGRU I DA IMAJU PROBLEM GOLOG OPSTANKA U SUPERLIGAŠKOM DRUŠTVU.
Ako to do sada nije bilo tako jasno,utakmica sa Voždovcem je razotkrila sve slabosti na koje je sve vreme ukazivao i “Sandžakhaber”. Inače,ovo je prva pobeda Voždovca,na domaćem terenu,od početka sezone.
Sa ovakvom postavkom igre, od strane Dodića, Pazar uskoro neće imati šta da traži ni na domaćem terenu,a na gostovanjima može samo da služi za popravljanje nečije gol razlike. U prvom poluvremenu, Vozdovčani su prolazili pazarsku odbranu kao da igraju amateri kojima je ovo debitantska utakmica. Vuković celo prvenstvo i igra kao početnik, teško da bi bio starter i u Jošanici,ali je zato kod Dodića standaran. A on je srandarno loš, na utakmici sa Vozdovčanima, dva puta se sam sapleo o loptu, kao da se igra utakmica neke seoske lige.
Drugi štoper, Trovac je takođe van forme. Videlo se i na ovom meču da mu nedostaje mirnoće u glavi,vazduha u plućima i utakmica u nogama.
U drugom poluvremenu je bio nešto bolji, ali to je daleko od onog nekadašnjeg Trtovca. Najbolji igrač odbrane,pa i čitavog tima,u ovom delu sezone, visoki Tintor ,i dalje greje klupu.
Tako će Dodić istovremeno upropastiti i Tintora koji ne igra, ali i Trtovca koji,iako nespreman igra, a mora da pokriva sve rupe koje pravi Vuković, koji uz to ima 4-5 kg viška. Zato nije ni čudo što je Voždovac u prvom poluvremenu stvorio 3-4 stopostotne šanse.
Posebna priča su izmene koje Dodić vrši, koje samo pokazuju da on ne oseća igru. Izvede najboljeg igrača Radivojevića, onda i Osmanagića, koji je bio neprimetan u prvom poluvremenu,ali taman kad je počeo da igra, Dodić ga je izveo iz igre.
Mogli bi do sutra da navodimo Dodićeve nelogičnosti, ali to ništa neće pomoći. Ni Dodiću,ni Pazaru. Pazaru moze pomoći samo Dodićev odlazak.
V.T.