Nakon odluke Makedonije, Srbije, Hrvatske i Slovenije da zabrane ulazak ljudima koji smo do pre para dana nazivali izbeglicama, posledice su vidiljive. Oni koji sada zovu “ekonomski migranti” svoje nezadovoljstvo iskazuju protestima na granici.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava pitaju da li odluka o odvajanju ljudi po nacionalnosti predstavlja novu evropsku politiku?
Sa zašivenim usnama i domovinom na grudima jedan Kurd protestuje jer ne može, a želi dalje. Rođen u Iranu, iz kojeg Makedonija ne prima izbeglice, jer navodno ne beže od rata.
Granice su zatvorene za tzv. ekonomske migrante koji nisu dobrodošli ni u ostalim zemljama “balkanske rute” jer nisu ugroženi ratom. Počelo je od Slovenije, gotovo simultano su to uradile i Hrvatska i Srbija i Makedonija.
“Zapravo govorimo o etničkom profiliranju koje nikako nije i ne može biti prihvatljivo, naime pravo na pristup azilu mora biti omogućeno svakoj osobi nezavisno iz koje države dolazi i da li je ta država trenutno”, kaže Lora Vidović, hrvatska ombudsmanka.
Makedonija na svoju teritoriju ne propušta građane Maroka, Sudana, Liberije, Konga, Pakistana i Šri Lanke. Srbija pušta jedino građane Avganistana, Sirije i Iraka, kao i Hrvatska, s tim što je u toj državi omogućen prolaz i građanima iz Palestine.
Odlukom da po spisku ne pušta ljude, krše se zakon o azilu i krši povelja o ljudskim pravima, kažu u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
“Mi smo izenanađeni kada smo videli preko noći gotovo iznenada da se uvodi novi pojam ekonomski migranti, koji su do juče bili izbeglice. Brzo razvijanje stvari u regionu nakon terorističkih napada u Parizu i prvrženost zemalja u regionu na ovoj ruti da primeni iste principe ukazuje na neku vrstu dogovora”, kaže Radoš Đurović, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Nije jasno da li je bilo dogovora ili je odluku doneo neko drugi, kada su gotovo istog dana za zemlje “balkanske rute” izbeglice postale ekonomski migranti.
“Stav Srbije je veoma jasan – mi ćemo se ponašati kao i ostale zemlje. Kada su Slovenija i Hrvatska zabranile ulazak određenim kategorijama migranata i mi smo morali da uradimo jedinu moguću stvar i zaštitimo interese zemlje”, rekao je ministar Aleksandar Vulin.
Odluku nekih zemalja regiona da pušta samo ljude iz Sirije Iraka i Avganistana, osudile su i brojne nevladine organizacije, među njima Amnesti Internešnal. Ta organizacija smatra da je takav načinom “filtracije” krše osnovna ljudska prava.
izvor: N1