pretraganaslovnaIstaknuto13. januar 2026.(VIDEO) REKLI SU MU: „NIKAD NEĆEŠ USPETI“ – Danas Muzafer Čepeljac stoji na pobedničkom postoljuMuzafer Čepeljac, vlasnik BBK Warrior Gym-a iz Novog Pazara i sportista koji se oprobao u zahtevnim OCR (Obstacle Course Racing) trkama, bio je gost Marka Nikolića u podkastu „After with Nikolic Marko“. Iako je razgovor snimljen prošle godine, epizoda je objavljena tek pre nekoliko dana ove godine.
FOTO: YouTube/After with Nikolic Marko Čepeljac je u emisiji govorio o porodičnom životu, sportskim usponima, trenerskom radu, prvoj „traumi“ na OCR stazi, humanitarnim ciljevima, ali i o tome kako ne odustaje od snova.
Porodica kao „istinska sreća“ Na početku razgovora Čepeljac je predstavio svoj privatni život: rođen je u Novom Pazaru 2. septembra 1989. godine, a istakao je da je otac petoro dece – dve ćerke iz prvog braka i troje dece iz sadašnje porodice.
Govoreći o porodici i natalitetu, naglasio je da želi da ličnim primerom ohrabri mlađe generacije.
– Želeo da promenim, da podstaknem mlade i nove generacije da se ne boje da u ovom ludom vremenu osnuju porodicu… istinska sreća je tu u porodici, rekao je Čepeljac.
Istakao je i koliko je važna podrška partnera kada su u pitanju sport i brojna putovanja.
„Spreman sam sve da rizikujem“ – snovi kao životni motor Kroz čitavu epizodu Čepeljac se vraćao na ideju da čovek mora da živi ono što voli.
– Ja sam osoba koja živi svoj san. Mislim da sam bio spreman sve da rizikujem. Baš sve zbog svog sna… ali nisam spreman da odustanem od svojih snova, rekao je.
Na pitanje šta je njegov san, odgovorio je da želi da ga živi do poslednjeg dana.
– Molim Boga da kad dođe taj trenutak… da umrem u svom snu. Znači da umrem u tom što sam ceo život radio, rekao je Čepeljac, dodajući: Ne želim da stanem… svaka trka je meni kao jedan novi list u mom životu.
Detinjstvo bez oca, rana motivacija i prva vizija uspeha Čepeljac je ispričao da mu je detinjstvo bilo obeleženo odsustvom oca, koji je godinama radio u Nemačkoj, kao i razvodom roditelja nakon povratka.
– Od svoje četvrte godine do petog razreda… moj otac nije bio tu… 9 godina nisam video svog oca, rekao je.
Ipak, tvrdi da je još kao dete maštao o velikoj sportskoj priči.
– Učio sam kako se daje intervju… i išao sam ulicom i govorio sebi: ‘Muzafer Čepeljac, poznati šampion’. Maštao sam o tome kako ću ja dati intervju na nekoj televiziji, prisetio se.
Istovremeno je govorio i o rečima koje su ga, kako kaže, povredile.
– Čak mi je rekao: ‘Čemu težiš to, nikad nećeš ništa postati’. Te reči su mi baš ranile detinjstvo, naveo je.
Bodibilding: Od prve medalje do svetskog pehara U razgovoru je detaljno opisao svoj ulazak u bodybuilding. Ispričao je da je obilazio takmičenja i da je bio poznat kao veliki zaljubljenik u taj sport, a potom se, na nagovor prijatelja, i sam oprobao.
Prvu medalju osvojio je na takmičenju u Ćupriji, a ubrzo je usledila velika prekretnica – odlazak na svetsko prvenstvo u Koperu.
– To je bio moj svet. Znači, prva medalja, rekao je, opisujući kako je, uz pomoć kolega iz reprezentacije, prošao pripreme i poziranje.
Vrhunac je, prema njegovim rečima, došao kada je proglašen šampionom.
– I onaj… prozove: ‘…svetski šampion, Muzafer Čepeljac’. I taj trenutak… sve je zastalo, ispričao je.
Dodao je da mu je tada kroz glavu prošlo detinjstvo, „nepravde“ i snovi koje je nosio, a da je pehar postao simbol svega što je preživeo.
– Tada sam se zakleo… da ću uvek da budem na strani slabijih… i da ću da pomažem ostalima, rekao je.
Nakon četiri godine takmičarske karijere, povukao se 2018. godine, posvetio klubu i trenerskom poslu.
Trener koji „ne računa interes“ Čepeljac je u podkastu posebno govorio o trenerskom radu i projektu sa mladim takmičarem kog je pripremao pet godina.
– Kad sam mu rekao da ću da te spremam… nisam mu rekao da te spremim za takmičenje. Nego: ‘Spremiću te da postaneš svetski šampion’, ispričao je.
Naveo je da na tome „nikad nije zaradio ništa“, već da su ulagali, jer je to bio rad „iz srca“.
– To su stvari koje kada kreneš da radiš iz srca bez jedne trunke interesa… ja nikad nisam zaradio ništa na tome, rekao je.
Ćerka sa 136 sklekova i sportska porodica Kao još jedan primer sportskog duha u porodici, Čepeljac je naveo priču o ćerki.
– Sa sedam godina… uradila je 136 muških sklekova u jednoj seriji, rekao je, dodajući da su o tome izveštavali brojni mediji.
OCR kao povratak iz „penzije“: Prva trka – „moja trauma“ Čepeljac je priznao da se posle povlačenja iz bodybuildinga nekoliko godina nije takmičio, već je trenirao rekreativno, dok ga OCR nije vratio takmičarskom adrenalinom.
– Sve dok se nije pojavio taj OCR koji me je vratio iz neke penzije… moja prva trka… to je bilo strašno, rekao je.
Prvu OCR trku nazvao je „traumom“.
– Tara… moja prva trka i moja trauma, rekao je.
Opisao je da je ušao u elitnu grupu iako nije imao dovoljno trkačkog iskustva, a da su ga na osmom kilometru „paralisali grčevi“. Ipak, odustajanje nije bila opcija zbog obećanja sinu.
– Obećao sam medalju… kako ću da stanem ispred njega i da mu kažem da sam odustao? Kakav sam ja uzor?, rekao je.
Trku je završio za 49 minuta, uprkos bolovima.
– Jedna noga krvava, obe u grču… ali niko nije bio srećniji od mene kad sam ušao, ispričao je.
Jedna od centralnih tema razgovora bila je humanitarna sportska priča koju gradi sa prijateljima Markom i Aleksom iz Jagodine – Aleksom, osobom sa invaliditetom. Čepeljac je ispričao da zajedno trče polumaratone gurajući Aleksa u kolicima, što je postalo tradicija.
Opisao je i atmosferu na trkama, navodeći da publika aplaudira, podržava i simbolično pomaže donacijama, što njima daje dodatnu energiju. Govorio je o osećaju zajedništva i poruci koju žele da pošalju: da ljudi, bez obzira na razlike, mogu da funkcionišu „kao jedna duša“.
Novi Pazar: „multietnički grad“ i kritika stereotipa U razgovoru se osvrnuo i na Novi Pazar, predstavljajući ga kao multietničku sredinu u kojoj Bošnjaci muslimani i pravoslavci žive zajedno bez incidenata. Govorio je o istorijskim znamenitostima grada (Petrova crkva, Đurđevi stupovi, Altun-alem džamija) i ukazao na to da se o Pazaru često malo govori u javnosti, a da su pojedini stereotipi posledica političkih i medijskih narativa.
– Multietnički grad… Bošnjaci muslimani i pravoslavci žive zajedno bez ikakvog incidenta, rekao je.
U tom kontekstu naveo je i primer iz svog kluba.
– Moj klub je 60-40… pravoslavaca i muslimana… i mi smo kao jedna duša, rekao je.
Klijent kao priča koja menja pogled na život Na pitanje o omiljenim klijentima, Čepeljac je izdvojio Almiru, navodeći da je reč o osobi sa fizičkim poteškoćama koja je imala značajan zdravstveni i težinski problem. Prema njegovim rečima, zajedno su za godinu dana postigli transformaciju od minus 60 kilograma. Kao emotivan detalj, ispričao je da su, uz zajedničku podršku, organizovali putovanje u Istanbul – jer joj je bila životna želja da popije kafu na Bosforu.
– Smršali smo minus 60 kg… moja najveća transformacija je 60 kg, rekao je, dodajući da su joj ispunili želju da ode u Istanbul.
– Imala je veliku želju… da popije kafu na Bosforu… skupili smo sredstva i poslali smo je… četiri dana u Istanbulu, sa svim troškovima, ispričao je.
Pored toga, spomenuo je i dugogodišnju klijentkinju Ljubicu Simović, sa kojom radi devet godina i sa kojom je razvio odnos porodičnih prijatelja.
Organizacija sportskih događaja Čepeljac je rekao da je kao organizator do sada priredio osam seminara na teme iz bodybuildinga, fitnesa, nutricionizma i OCR-a, kao i da je učestvovao u organizaciji i osnivanju sportskih takmičenja. Najavio je i plan da u Novi Pazar dovede predavača Jovicu Spajića, koga opisuje kao veliku inspiraciju.
Gostovanje Muzafera Čepeljca u podkastu „After with Nikolić Marko“ predstavilo je priču o čoveku koji sport ne vidi samo kao takmičenje, već kao sistem vrednosti: disciplinu, zajedništvo, pomaganje drugima i stalno pomeranje sopstvenih granica.
O snovima Čepeljac je više puta ponovio da „živi svoj san“ i da nije spreman da odustane od onoga što ga ispunjava, čak ni uz rizik i bol. Svoj san opisao je kao život u kome radi ono što voli – trenira, uči druge, takmiči se, putuje na trke i upoznaje ljude koji dele slične vrednosti.
U jednoj od najličnijih poruka epizode, poručio je da niko nema pravo da ruši tuđe snove i da je najveći neprijatelj na tom putu strah od prvog koraka.
– Verujte u vaše snove. I nema niko pravo da ruši vaše snove… Najveći neprijatelj je vaš strah da krenete prvi korak, poručio je.
I dok planira nove trke, humanitarne ciljeve i jubilej kluba, Čepeljac je, kao završnu misao, ponovio ono što je provlačio kroz čitav razgovor – da ne želi da „stane“.
– Ne želim da budem negde radnik i da radim ono što ne volim… čemu je svrha onda mog života?… nije mi teško, zato što živim svoj san, rekao je.
FOTO: YouTube/After with Nikolic Marko Čepeljac je u podkastu pokazao da iza sportskih priča stoji mnogo više od treninga: upornost, porodica i potreba da se živi punim plućima. „Ja sam osoba koja živi svoj san“, kaže, i baš zato ne bira lakši put. Jer, kako je poručio, „verujte u vaše snove“ – i ne dozvolite da vam ih iko ruši.
– Molim Boga… da umrem u svom snu, zaključio je Čepeljac.
indeksonline.rs/I.Dreković
13. januar 2026.
