Teniser Srbije Hamad Međedović plasirao se danas u finale ATP čelendžera u austrijskom Mauthauzenu, pošto je pobedio domaćeg igrača Dominika Tima sa 2:0 u setovima (7:6(3), 6:2).
Međedović, koji je 214. na ATP listi, dobio je polufinale protiv šampiona Otvorenog prvenstva SAD pre tri godine i trenutno 96. tenisera sveta za sat i 48 minuta.
U prvom setu viđena su četiri brejka, a Novopazarac je u taj-brejku bio mnogo bolji od prvog nosioca i nekadašnjeg svetskog broja tri.
Međedović je u drugom setu oduzeo servis Timu u trećem i sedmom gemu, pa je rutinski stigao do najvećeg trijumfa u karijeri.
Drugi finalista je peti nosilac i 129. sa ATP liste Filip Mišolić iz Austrije.
On je za sat i 34 minuta u dva seta (7:6(1), 6:4) savladao sunarodnika i šestog favorita Sebastijana Ofnera, koji je 122. na svetu.
Turnir na šljaci u Mauthauzenu ima nagradni fond od 118.000 evra.
M. Minić
The post Najveća pobeda Hamada Međedovića: Pao Dominik Tim! appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
MUP NEGOTIN – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Negotinu uhapsili su S.Ž. (1983) iz okoline Negotina, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređeno u saobraćajnoj nezgodi, saopšteno je danas iz MUP-a.
Osumnjičeni se tereti da je u ranim jutarnjim satima, upravlјajući vozilom „folksvagen golf“, na izlazu iz jednog sela u okolini Negotina, udario pedesetšestogodišnjeg pešaka, koji je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta.
Osumnjičeni je vozilom pobegao sa mesta događaja, nakon čega je sleteo sa puta u blizini jednog sela u okolini Zaječara, gde ga je zaječarska policija i pronašla.
Tom prilikom on je alkotestiran i utvrđeno je da ima 1,54 promila alkohola u organizmu.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Negotinu, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.
Foto:Tanjug PRIŠTINA – Na auto putu Priština-Peć, u blizini mesta Vragolija, dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je povređeno 30 ljudi, potvrđeno je za Tanjug u kosovskoj policiji.
Mediji prenose da je u udesu učestvovao autobus koji je prevozio đake s ekskurzije u Albaniji.
U saopštenju tzv. Policije Kosova navodi se da je u udesu učestvovao autobus stranih registarskih oznaka, kao i kamion i automobil sa oznakama “RKS”.
„Na lice mesta izašle su nadležne policijske jedinice. U nesreći je povređeno oko 30 ljudi“, navode iz Policije Kosova.
ŠTRPCE – Dvadesetdevetogodišnji G.K. iz Gornje Bitinje, u opštini Štrpce, nestao je juče u blizini svog sela i za njim je u toku potraga, izjavio je danas Tanjugu direktor za vanredne situacije u ovoj lokalnoj samoupravi Siniša Budurić.
Slučaj nestanka G.K. prijavila je porodica sinoć oko 21 čas.
„Potraga je u toku. Policija, vatrogasne jedinice, Gorska služba za spasavanje i građani opštine Štrpce i dalje tragaju za mladićem“, rekao je Budurić.
Pretpostavlja se da je mladić nestao u brdsko-planinskom predelu u blizini svog sela kada je išao da sakuplja lekovito bilje.
BEOGRAD – Rezultati opštih izbora 14. maja u Turskoj odrediće ne samo pravac budućeg razvoja Turske, već direktno uticati na situaciju u regionu, stoga glasanje s velikom pažnjom prate u Rusiji koja brine o sudbini svog strateškog partnera, aktuelnog šefa države Redžepa Tajipa Erdogana, kao i na Zapadu sa kojim poboljšanje odnosa najavljuje glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu, ocenio je novinar Dragan Bisenić.
Dok jasne prednosti tursko-američkog saveza i dalje nadmašuju sve njegove nedostatke, o konačnom razdoru Ankare i Vašingtona, u slučaju pobede Erdogana, ne treba ni razmišljati, uprkos onome šta govore turski predsednik i predstavnici njegove stranke, smatra Bisenić i dodaje da kao što Erdogan ne može da okrene leđe Zapadu, tako ni Kiličdaroglu, kome ispitivanja javnog mnjenja daju blagu prednost, ne može da se liši Rusije.
U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:
Ruski analitičari tvrde da se u Kremlju s podjednako napetom pažnjom prate događaji u Bahmutu i na Bosforu gde je u pitanju sudbina ruskog strateškog partnera. Rezultati opštih izbora 14. maja odrediće ne samo pravac razvoja Turske u narednim godinama, već će direktno uticati na situaciju u regionu. Aktivna i rastuća uloga zemlje u međunarodnim poslovima, kao i burna unutrašnja politička konfrontacija, primoravaju celu Evroaziju, zajedno sa SAD, da pomno prate predstojeće izbore i njihove moguće posledice.
Tu postoji jedna velika i važna linija rascepa. Dok Kiličdaroglu najavljuje vezivanje za Zapad, Rusija je svoje pozicije uglavnom gradila na Erdoganu.
Rusija, naravno, ne skriva mnogo kakav bi ishod želela na izborima koji će imati reperkusije za Moskvu, Kijev, Vašington, Brisel i ceo Mediteran.
Na svečanosti u nuklearnoj elektrani Akuja koju gradi Rusija, Putin je poručio Erdoganu da je samo on u stanju da „postavi ambiciozne ciljeve i samouvereno ide ka njihovoj realizaciji.”
Ruske nade u Erdogana mogle bi da propadnu ako Kemal Kiličdaroglu (74), bivši birokrata koji je vodio državnu agenciju za socijalno osiguranje, dobije najviše glasova na izborima. Istraživanja javnog mnjenja daju blagu prednost Kiličdarogluu, koji ima podršku raznolikog saveza šest partija. Ako nijedan od tri kandidata ne dobije više od 50 odsto glasova, drugi krug glasanja, koga do sada u Turskoj nije nikada bilo, biće održan 28. maja.
U poslednjim trenucima pred izbore, Rusija je postala glavna tema. Erdogan i Putin razgovarali su u četvrtak, 9. maja. Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin opisao je ruskog predsednika Vladimira Putina kao dalekovidog lidera koji ne želi da svom turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu nametne izbor u ukrajinskom pitanju, a da dvojica nacionalnih lidera “imaju veoma dobar i snažan odnos koji je zasnovan na poverenju i obostranom uvažavanju, rekao je Erdoganov portparol, Ibrahim Kalin.
Zaplet je usledio kada je Erdogan na svom mitingu prikazao snimak svog glavnog protivkandidata Kemala Kiličdaroglua u društvu kurdskih lidera koji su oduđeni kao teroristi u zemlji. Ispostavilo se da je u pitanju montaža.
Ovaj spot je lažan, a kako je utvrđeno, za njega nije ni korišćena neka sofisticirana tehnologija, nego su jednostavno dva sadržaja slepljena jedan s drugim. Kiličdaroglu je za ovo direktno optužio Rusiju.
Erdogan je odgovorio da njegovog glavnog rivala Kemala Kiličdaroglua treba da bude sramota nakon tvrdnji o mešanju Rusije u predstojeće izbore u republici, uz to teško optužujući sve zapadne zemlje.
“Sada se gospodin Kemal uhvatio za Rusiju. Kaže da ona navodno diriguje izborima u Turskoj. Kako te nije sramota? Stidi se. Šta ćeš odgovoriti ako mi kažemo da se u izbore u Turskoj mešaju SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, rekao je Erdogan na mitingu u Istanbulu.
Istovremeno, turski lider je zapadne države nazvao „lažovima“. “Sastajao sam se sa njima 20 godina, ti ne možeš da ih znaš bolje od mene. Sedeo sam sa njima za istim stolom. Oni su lažovi”, rekao je Erdogan.
Erdogan je nedavno dao svoj možda najviše antizapadniji komentar u kampanji, rekavši da bi predstojeći izbori trebalo da budu “lekcija” za Sjedinjene Države. Tako je kritikovao sastanak američkog ambasadora Džefa Flejka i Kemala Kiličdaroglua, dodajući da su sada njegova vrata zatvorena za američkog ambasadora.
Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu zatražio je da se iz Turske uklone “prljave ruke” Sjedinjenih Država, dodajući da “svi mrze Ameriku” i da su izbori 14. maja pokušaj državnog udara, ali će Erdigan ipak pobediti i to u prvom krugu.
Kiličdaroglu je najavio da će nastojati da obnovi odnose s Evropom i SAD koje je Erdoan narušio svojim intervencijama u inostranstvu, poput Sirije i Nagorno-Karabaha.
Njegova pobeda bi, između ostalog, mogla da otvori vrata brzom uključivanju Švedske u NATO, čemu se Rusija oštro protivi.
Koalicije i politički savezi u Turskoj formirani su kao rezultat često zakulisnih igara i pregovora u najboljim tradicijama suptilne istočne diplomatije.
Tako su rezultati ambicioznog plana vlasti da Tursku do 2023. godine pretvore u naprednu zemlju bili daleko od uspeha.
Takođe je vredno napomenuti da su planovi vezani za socio-ekonomsku sferu zvučali više kao populistički slogani za internu publiku.
Katastrofalni zemljotres u kojem je poginulo skoro 60 000 ljudi, veoma ozbiljno potkopao je Erdoganove pozicije i možda otvorio vrata pobede opoziciji, isto tako kao što je zemljotres 1999. otvorio puta ka Erdoganovom usponu na vlast.
Erdogan je, veruje se, ojačao međunarodne pozicije zemlje.
Tokom proteklih 20 godina, Turska je postala znatno uticajnija u regionu i svetu. Od uobičajenog uporišta jugoistočnog krila NATO-a tokom Hladnog rata, zemlja gotovo da je postala nezavisna sila.
To se posebno odnosi od vremena pokušaja državnog udara 2015. za čije onemogućavanje Rusija ima posebne zasluge.
Erdogan je uzvratio odbijanjem da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, pa je Turska bila jedina NATO država koja to nije uradila.
Deo razloga je posrnula ekonomija i velika zavisnost Turske od ruskih energenata i investicija. Njena ekonomija opterećena je najvećom inflacijom u poslednjih nekoliko decenija, čime je postala veoma osetljiva na spoljne šokove, poput novog skoka cena energije.
Erdogan je pragmatično izjavio da se vlasti zemlje neće pridružiti antiruskim sankcijama jer ne mogu dozvoliti da se njihovi građani smrzavaju bez ruskog gasa
„Ne možemo ostaviti po strani naš odnos sa Rusijom. Otprilike polovinu prirodnog gasa koji potrošimo dobijamo iz Rusije. Osim toga, danas sa Rusijom gradimo našu nuklearnu elektranu Akuju. Ne možemo sve ovo ostaviti po strani“, dodao je Erdogan.
Ekspanzionističke ambicije i skupa spoljna politika ne nailaze na opšte odobravanje. Ujedinjena turska opozicija smatra da su mnogi glasači u zemlji više zainteresovani za socijalna i ekonomska pitanja i poboljšanje kvaliteta života običnih građana, nego za učešće Turske u još jednom međunarodnom sukobu, pa je stoga fokus čitavog opozicionog programa usmeren upravo ka unutrašnjoj politici.
Spoljna politika je ostala bez jasnih formulacija i svedena je na opštu ideju – „svi međunarodni sporazumi, najverovatnije, ostaju na snazi“.
Najavljeni su neki planovi o pojedinim važnim pitanjima. Tako je opozicija već obećala da će poslati svih 3,7 miliona sirijskih izbeglica nazad kući, poboljšati odnose sa predsednikom Bašarom el Asadom i prilagoditi svoju politiku u građanskom ratu.
Vredi uzeti u obzir da je zbog velikog broja različitih obaveza koje je Kemal Kiličdaroglu morao da preuzme da bi postao jedinstven kandidat, teško da je moguće od njega očekivati više konkretnih stvari, osim tako neutralnih formulacija kao što su “nemešanje u unutrašnje poslove suseda”, “nepristrasna spoljna politika” i “poštovanje međunarodnih standarda“.
Pri tome, naravno, ne treba zaboraviti da se kemalistička partija u spoljnoj politici tradicionalno orijentiše prema Zapadu.
Kiličdaroglu je već obećao da će ponovo oživeti odnose sa EU i NATO-om, kao i da će građanima Turske omogućiti da bez vize uđu u zemlje Šengena do tri meseca.
Stiče se utisak da bi pobeda aktuelnog predsednika mogla da učvrsti razilaženja u američko-turskim odnosima.
Ali, to je samo pitanje spoljnog dizajna. Razvijene vojno-tehničke veze, nedostatak stvarnih alternativa NATO-u, geopolitički položaj Turske, korišćenje teritorije zemlje za stacioniranje američkog kontingenta trupa, uloga SAD u regionu i svetu – drži i dalje obe zemlje „pod istim krovom“.
Dok jasne prednosti tursko-američkog saveza i dalje nadmašuju sve njegove nedostatke, o konačnom razdoru ne treba ni razmišljati, uprkos onome šta govore Erdogan i predstavnici njegove stranke.
Kao što Erdogan ne može da okrene leđe Zapadu, tako ni Kiličdaroglu ne može da se liši Rusije.
Čak i ako Kiličdaroglu pobedi, Turska će nastaviti da balansira između ukrajinskih i ruskih interesa, uključujući otpor zapadnim sankcijama Moskvi.
Čak šta više, Kiličdaroglu obećava izostanak kriza u odnosima Ankare i Moskve, koje nastaju zbog Erdogana, „koji se rukovodi ličnim interesima, ignorišući principe i institucije”.
BEOGRAD – Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za 13 pripadnika organizovane kriminalne grupe, takozvanog balkanskog kartela, koji se sumnjiče da su učestvovali u međunarodnoj trgovini više od sedam tona kokaina.
Pritvor im je određen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva i zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, navodi se u saopštenju ovog suda.
Naredbom o sprovođenju istrage Javnog tužilaštva za organizovani kriminal osumnjičenom Miroslavu Starčeviću je stavljeno na teret izvršenje tri krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Osumnjičenom Mladenu Lazareviću je stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela – neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, a osumnjičenima Milošu Jovanoviću, Draganu Đorđeviću, Milanu Mitiću, Draganu Nikoliću, Ivanu Cvetkoviću, Radisavu Radoviću, Gligoriju Peljeviću, Milošu Radosavljeviću, Mirku Pavloviću, Vladanu Saldu i Ljubiši Lindu stavljeno je na teret izvršenje po jednog krivičnog dela i to neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.
Kako je ranije saopštilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal naredbom o sprovođenju istrage, obuhvaćeno je još sedam osoba koje nisu lišene slobode.
Od toga dva lica se nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Peruu Zoran Jakšić, a Deniz Mihajlović nalazi u pritvoru po rešenju Kraljevine Holandije, dok se Aleksandar Ilić nalazi u pritvoru po drugom osnovu u Nišu.
Četiri lica nalaze se u besktvu.
Na saslušanju u tužilaštvu 11 osumnjičenih je iskoristilo zakonsko pravo i branilo se ćutanjem, a odbranu su izneli osumnjičeni Ljubiša Lindo i Radisav Radović koji su negirali krivicu.
Foto:Tanjug BEOGRAD – Putevi Srbije saopštili su da je zbog radova obustavljen saobraćaja na državnom putu IB reda broj 22 Kraljevo – državna granica sa Crnom Gorom, i to na deonica Mehov Krš- državna granica sa Crnom Gorom.
Obustava saobraćaja je samo danas i trajaće od 15.30 časova, navedeno je u saopštenju.
Kosovska Mitrovica, 13. maja 2023.-U severnom delu Kosovske Mitrovice, noæas je dolo do pucnjave, u kojoj je dvoje ljudi povreðeno, saznaje Tanjug. Pucnjava je bila u blizini Komercijalne banke, nedaleko od centra grada. FOTO TANJUG/ DOPISNIK KiM, fotografija niske rezolucije/ nr KOSOVSKA MITROVICA – U severnom delu Kosovske Mitrovice, noćas je došlo do pucnjave, u kojoj je dvoje ljudi povređeno, saznaje Tanjug.
Pucnjava je bila u blizini Komercijalne banke, nedaleko od centra grada.
„Noćas oko dva časa posle ponoći, desila se pucnjava u kojoj su povređena dvojica muškaraca. Policija za sada nema informacije zašto se incident dogodio, ali mislimo da smo identifikovali napadača, za kojim se traga“, rekao je za Tanjug zamenik komandira policijske uprave za Sever, Veton Eljšani.
Kako saznaje Tanjug iz Kliničko bolničkog centra, gde su prebačeni ranjeni, oni su van životne opasnosti.
Atletičar Novog Pazara Nikola Mijailović pobednik je Internacionalne trke Sveti Vasilije Ostroški u Leposaviću.
On je bio najbrži na uličnoj deonici od pet kilometara, a drugo i treće mesto osvojili su Miloš Krstić iz Leposavića i takmičar Crvene zvezde Filip Nedeljković.
Internacionalna trka Sveti Vasilije Ostroški održana je 18. put.
M. Minić
The post Mijailović pobedio u Leposaviću appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
ANKARA – Turska ima dobre odnose i sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Rusijom, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
“Turska je prijatelj sa SAD i Rusijom i sa onima koji su zlobni prema nama na Zapadu”, rekao je Erdogan tokom javnog obraćanja uoči sutrašnjih predsedničkih i parlamentarnih izbora u toj zemlji, preneo je “TRT”.
Erdoganove ocene došle su dan nakon što je Erdoganov rival na izborima Kemal Kiličdaroglu, zajednički kandidat šest opozicionih stranaka, u četvrtak optužio Rusiju da stoji iza video snimka na kojem se navodno diskredituju kandidati za predsednika na izborima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u petak je odbacio optužbe, rekavši da nema trunke dileme oko bilo kakvog mešanja Rusije u turske izbore, kao i da “oni koji šire takve glasine su obični lažovi”.
On je dodao da Rusija ceni veze koje ima sa Turskom jer Ankara preduzima vrlo odgovorne, suverene i promišljene poteze.
Upitan da odgovori o navodima da neće napustiti predsedničku funkciju ukoliko opozicija pobedi, Erdogan je rekao da će prihvatiti bilo kakav rezultat kao legitiman.
Erdogan je u petak kritikovao Kiličdaroglua zbog primedbi na račun Rusije.
“Kiličdaroglu napada Vladimira Putina i Rusiju. Kada napadnete Putina sada, žao mi je, neću to prihvatiti. Jer, naši odnosi sa Rusijom nisu ispod odnosa koje imamo sa SAD. Naša trgovinska razmena veća je sa Rusijom nego sa Amerikom”, rekao je Erdogan.
