Foto:MUP BEOGRAD – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su osam osoba zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, saopštio je jutros MUP.
Uhapšeni su D. J. (58), odgovorno lice jednog autoprevozničkog preduzeća iz Niša, kao i zaposleni u toj firmi D. S. (45), D. M. (28), E. T. (34), S. S. (38), S. S. (50), S. K. (52) i S. Z. (46), dok se za jednom osobom intenzivno traga.
Sumnja se da su članovi ove kriminalne grupe, od oktobra do decembra 2022. godine, uz novčanu naknadu, prevozili iregularne migrante od Dimitrovgrada do Pirota i Niša.
Policija je pretresom stanova i drugih prostorija koje su osumnjičeni koristili, kao i autoprevozničkog preduzeća, oduzela tri autobusa korišćena za izvršenje krivičnog dela, 9.600 evra i 132.210 dinara, kao i 11 mobilnih telefona.
Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, privedeni Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu.
Akciju su sproveli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pirotu, zajedno sa Upravom kriminalističke policije i Upravom granične policije, a po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal.
ANKARA – Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su ovog meseca pogodili Tursku porastao je na 43.556, izjavio je turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.
Sojlu je sinoć za televiziju TRT Haber rekao da je nakon prvog zemljotresa 6. februara usledilo još 7.930 naknadnih potresa.
On je naveo da je više od 600.000 stanova i 150.000 poslovnih prostora pretrpelo bar umerenu štetu.
Snažni zemljotresi, jačine 7,7 i 7,6 stepeni Rihterove skale pogodili su 6. februara Tursku, kao i u Siriji, gde je, takođe, više hiljada ljudi poginulo.
Tursku pokrajinu Hataj 20. februara pogodila su još dva snažna zemljotresa, jačine 6,4 i 5,8 stepeni Rihterove skale.
Tanjug Kosovska policija saopštila je večeras da je sprečen pokušaj krijumčarenja životinja na Severu Kosova. Slučaj je registrovan u selu Banje u opštini Zubin Potok.
Pripadnici pogranične policije navodno su danas u popodnevnim satima u ovom području uočili dve osobe osumnjičene da su iz centralne Srbije preneli ovce na teritoriju Kosova.
„Jedinice granične policije preduzele su hitne mere za rešavanje ovog slučaja sumnjivog krijumčarenja“, navodi se u saopštenju policije bez drugih detalja o tome koje su to hitne mere.
Poručuju i da su locirali krijumčarene životinje, ali i da su osumnjičene osobe, koristeći planinski teren u ovom kraju, pobegle na teritoriju Srbije.
O slučaju su obavešteni carinski i drugi organi. Pokrenut je slučaj „sverc robe“.
U saobraćajnoj nesreći koja se večeras dogodila na putu Uroševac-Štimlje, poginule su četiri osobe, javljaju prištinski mediji pozivajući se na potvrdu Kosovske policije.
Portparol KP u Uroševcu, Kanun Veselji (Veseli), rekao je za prištinsku Kohu da su u nesreći učestvovala tri vozila.
„Regionalna policija Uroševca dobila je oko 19.15 časova informaciju da se na putu Uroševac-Štimlje, na ulazu u Štimlje, dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala tri putnička vozila – automobili sa lokalnim registarskim oznakama. Usled ovog udesa život su izgubile četiri osobe, čiju su smrt konstatovali lekari na licu mesta“, kazao je Veselji.
Potvrdio je da su ekipe Hitne pomoći na licu mesta, te da saobraćajna jedinica sprovodi uviđaj.
Novi Pazar je pristupio izradi Strategije razvoja urbanog područja grada Novog Pazara i tim povodom organozovan je okrugli sto. Strategija je značajna sa više aspekata, a prema rečima članice radne grupe, Ajše Zatrić, dokument je naročito važan iz ugla izrade novog Urbanističkog plana.
„Strategija će biti suštinska, polazna osnova za izradu novog Plana. Radni tim i svi saradnici, bilo da pripadaju lokalnom ili republičkom javnom sektoru ili privatnoj sferi daju svoj doprinos sa ciljem određivanja primarnog pravca u kom grad treba da rešava određene probleme. Dokument bi trebalo da dobije konačnu verziju do kraja juna, kako bi od oktobra meseca krenula implementacija“, rekla je Zatrić.
Izrada Strategije deo je programa EU Pro plus koji finsira Evropska unija a koji se realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom za evropske integracije, kroz Kancelariju UN za projektne usluge (UNOPS).
„Reč je o najvećem donatorskom programu u Srbiji, koji je vredan 40 miliona eura. Cilj je kreiranje nacionalnog modela za teritorijalni razvoj, u skladu sa direktivama EU. Strategija je deo politike priključivanja Uniji i namera je da se instrumenti balansiranog teritorijalnog razvoja testiraju na terenu“, rekao je Viktor Veljović, menadžer Sektora za razvijanje kapaciteta u programu.
Projektom EU Pro Plus je obuhvaćeno sedam gradova i pet centralnig gradskih područja u Srbiji.
„Na osnovu iskustava na terenu imaćemo zaključke o modelima koji su odgovarajući lokalnom kontekstu, što iziskuje izradu modela teritorijanog razvoja neophodnog i za obezbeđivanje finansijskih instrumenata. Instrument Strategije je specifičan i inovativan i u tom smislu je za Novi Pazar, grad bogatog nasleđa i ljudskog kapitala, neophodan jer aktivira unutrašnje potencijale zajednice. Želimo transformaciju samog urbanog jezgra i osnaživanje kvaliteta koji zaslužuju veću pažnju“.
Građani Novog Pazara su kroz učešće u anketi EU Pro Plus artikulisali nekoliko ključnih pitanja kojima se u perspektivi treba baviti a u pravo je Strategija polazna osnova za transformaciju prostora i podizanje kvaliteta života, ne samo u gradskom jezgru već i u periferifernim delovima grada. Za Novi Pazar je, prema rečima organizatora, važno je napraviti sponu između privrede i nauke, kako bi mlado stanovništvo moglo da reaziluje svoje potencijalne.
Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su pogodili Tursku i Siriju, premašio je 50.000. Povređeno je preko 125.000 ljudi.
broj poginulih u dva snažna zemljotresa, koja su 6. februara pogodila jugoistok Turske, porastao je na 42.310, saopštila je turska Agencija za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama (AFAD).
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je tokom posete pogođenim provincijama da je oko 115.000 ljudi povređeno u zemljotresima, a da je 458.000 zgrada uništeno.
Prema turskoj Agenciji za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama (AFAD), registrovano je 7.184 naknadnih potresa od prvog snažnog zemljotresa 6. februara.
Broj poginulih u Siriji premašio 8.500
Broj poginulih u zemljotresu u Siriji premašio je 8.500, saopštio je direktor SZO za hitne slučajeve u regionu istočnog Mediterana Rik Brenan.
Prema zvaničnicima SZO, broj umrlih i dalje raste. Prema poslednjim izveštajima, na teritoriji pod kontrolom vlade život je izgubilo oko 4.000 ljudi, dok je oko 2.500 povređeno. Broj poginulih na severozapadu Sirije je oko 4.500, a povređeno je 7.500 ljudi.
Snažni zemljotresi, jačine 7,7 i 7,6 jedinica Rihterove skale pogodili su Tursku i Siriju 6. februara, poginulo je više od 42.000 ljudi. Samo dve nedelje kasnije dva snažna zemljotresa, jačine 6,4 i 5,8 jedinica po Rihteru pogodila su tursku pokrajinu Hataj, a kako su javili lokalni mediji, u tim zemljotresima je u Turskoj i Siriji poginulo najmanje 11 ljudi.
Potresi se osetili u Egiptu, Izraelu, Kipru, Libanu i Siriji.
Turska zabranjuje otpuštanja
Turska je u pokrenula privremenu šemu podrške zaradama i zabranila otpuštanja u 10 gradova kako bi zaštitila radnike i preduzeća od finansijskih posledica ogromnih zemljotresa koji su pogodili jug zemlje ranije ovog meseca.
Ovi potezi su deo koraka turske vlade da se minimizira ekonomski uticaj najgoreg zemljotresa u Turskoj u modernoj istoriji koji je ostavio desetine hiljada mrtvih.
Poslodavci čija su radna mesta bila “teško ili umereno oštećena” imali bi koristi od podrške da delimično pokriju plate radnika kojima je skraćeno radno vreme, objavio je Službeni glasnik zemlje u sredu.
Zabrana otpuštanja uvedena je i u 10 provincija pogođenih zemljotresom obuhvaćenih vanrednim stanjem.
Turski parlament uveo je vanredno stanje na tri meseca 7. februara, na zahtev predsednika Tajipa Erdogana.
Poslovne grupe i ekonomisti kažu da bi zemljotres mogao koštati Ankaru i do 100 milijardi dolara za obnovu stambenih objekata i infrastrukture, i smanjiti jedan do dva procentna poena ekonomskog rasta ove godine.
izvor: rts
foto: tanjug
The post Broj stradalih u Turskoj i Siriji premašio 50.000, Ankara zabranjuje otpuštanja appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Fudbaleri Novog Pazara pobedili su danas u Šutenovcu ekipu Jošanice sa 5:1, u memorijalnoj prijateljskoj utakmici odigranoj u čast Senada Ljajića.
U meču koji je trajao ukupno 60 minuta, lider Šumadijsko—raške zone poveo je preko Hidajeta Hamzića u 17. minutu.
Novi Pazar je do poluvremena izjednačio pogotkom Slobodana Stanojlovića, koji je bio precizan u 24. minutu.
Stanojlović je u 32. minutu najavio potpuni preokret, da bi već u narednom minutu Ibrahim Fijuljanin povisio na 3:1.
Pazarski superligaš do kraja je još dva puta zatresao mrežu Jošanice, oba puta zahvaljujući raspoloženom Stanojloviću.
Dvadesetjednogodišnji napadač postigao je svoj treći i četvrti gol u 43. i 51. minutu za konačnih 5:1.
Memorijala utakmica na terenu sa veštačkom travom u Šutenovcu upriličena je povodom obeležavanja četvrte godišnjice smrti istaknutog sportskog radnika iz Novog Pazara Senada Ljajića, koji je iznenada umro 23. februara 2019. godine.
Ljajić je u tom trenutku predsedavao Fudbalskim savezom Novog Pazara, Raške i Tutina.
Istovremeno, Ljajić je obavljao i potpredsedničku funkciju u Fudbalskom savezu Raškog okruga.
On je bio i delegat Fudbalskog saveza Srbije na utakmicama Super lige, Prve lige i Kupa Srbije.
Iza Senada Ljajića je dugogodišnje članstvo u Upravnom odboru Novog Pazara, a nalazio se i na mestu potpredsednika Jošanice, odnosno predsednika Novog Pazara 1928.
M. Minić
Foto: A. Nićiforović
The post Četvrti Memorijal Senada Ljajića: Novi Pazar – Jošanica 5:1 appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Fudbaleri Novog Pazara pobedili su danas u Šutenovcu ekipu Jošanice sa 5:1, u memorijalnoj prijateljskoj utakmici odigranoj u čast Senada Ljajića.
U meču koji je trajao ukupno 60 minuta, lider Šumadijsko—raške zone poveo je preko Hidajeta Hamzića u 17. minutu.
Novi Pazar je do poluvremena izjednačio pogotkom Slobodana Stanojlovića, koji je bio precizan u 24. minutu.
Stanojlović je u 32. minutu najavio potpuni preokret, da bi već u narednom minutu Ibrahim Fijuljanin povisio na 3:1.
Pazarski superligaš do kraja je još dva puta zatresao mrežu Jošanice, oba puta zahvaljujući raspoloženom Stanojloviću.
Dvadesetjednogodišnji napadač postigao je svoj treći i četvrti gol u 43. i 51. minutu za konačnih 5:1.
Memorijala utakmica na terenu sa veštačkom travom u Šutenovcu upriličena je povodom obeležavanja četvrte godišnjice smrti istaknutog sportskog radnika iz Novog Pazara Senada Ljajića, koji je iznenada umro 23. februara 2019. godine.
Ljajić je u tom trenutku predsedavao Fudbalskim savezom Novog Pazara, Raške i Tutina.
Istovremeno, Ljajić je obavljao i potpredsedničku funkciju u Fudbalskom savezu Raškog okruga.
On je bio i delegat Fudbalskog saveza Srbije na utakmicama Super lige, Prve lige i Kupa Srbije.
Iza Senada Ljajića je dugogodišnje članstvo u Upravnom odboru Novog Pazara, a nalazio se i na mestu potpredsednika Jošanice, odnosno predsednika Novog Pazara 1928.
Na okruglom stolu u Novom Pazaru „Bošnjački preporod u Sandžaku 2004. – 2014.“ tutinski Centar za bošnjačke studije (CBS) obeležio je 21. februar – Međunarodni dan maternjeg jezika i Dan školstva na bosanskom jeziku u Sandžaku.
Direktor CBS i u nekoliko mandata predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća, Esad Džudžo, ocenio je da su u tom periodu „kroz mehanizam BNV i drugih važnih institucija zaokružena brojna identitetska pitanja“ Bošnjaka u ovom delu Srbije.
Naglasio je da je sve krenulo 20. oktobra 2004. godine kada je održan prvi javni čas na bosanskom jeziku u OŠ „Dr Ibrahim Bakić“, u tutinskom selu Leskova, do 2. sptembra 2013. godine, kada je u redovnu nastavu uvedeno obrazovanje na bosanskom jeziku.
U toj deceniji ozakonjeni su bošnjački grb i zastava, tradicionalne kulturne manifestacije, nacionalne nagrade i „sve ono što čini identitet jedne zajednice“, zatim, 2005. godine bosanski jezik je postao jedan od 10 manjinskih jezika u Srbiji, nabrojio je Džudžo i naglasio de je sve to ostvareno uz pomoć Vlade Srbije i međunarodne zajednice.
“Koristili smo BNV kao snažan mehanizam i postigli smo da ono postane međunarodni brend. Danas, 2023. godine, od BNV smo napravili udruženje za slikanje”, zaključio je Džudžo.
Ovaj političar je sve do 2019. godine, bio jedan od najbližih saradnika Sulejmana Ugljanina, tada je smenjen sa mesta predsednika BNV zbog ne slaganja sa svojom većničkom listom „Samoopredeljenje“.
Na prošlogodišnjim izborima za BNV njegova Bošnjačka lista nije prešla cenzus.
