Faruk Hadžibegić od danas je novi selektor fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine odlučio je Izvršni odbor Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine: On će na klupi reprezentacije BiH da zameni bugarskog trenera Ivajla Peteva.
Hadžibegić (65) je u karijeri, između ostalih, trenirao Sošo, Betis, Troa, Gacijantep, Denizli, Dižon, Bastiju, Valensijen. On je već trenirao selekciju BiH od marta do oktobra 1999. godine, a bio je i selektor Crne Gore.
Iskusni trener je poslednji angažman imao u alžirskom Aldžirsu. Hadžibegić će voditi reprezentaciju BiH u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2024. godine. BiH se nalazi u grupi sa Portugalijom, Slovačkom, Islandom, Lihtenštajnom i Luksemburgom.
The post Hadžibegić novi selektor fudbalske reprezentacije BiH appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Novopazarski teniser Hamad Međedović izgubio je danas od Rumuna Filipa Žjanua sa 0:2 u setovima (2:6, 3:6), u osmini finala čelendžera u portugalskom Oejrašu.
Međedović je kao 255. na ATP listi bio postavljen za četvrtog nosioca, a od 304. na svetu Žjanua poražen je posle jednog časa i 22 minuta igre.
Pazarac je prethodno na startu takmičenja za sat i 15 minuta savladao 283. sa ATP liste Lukasa Gerča iz Nemačke sa 2:0 u setovima (6:4, 6:3).
Žjanu će u četvrtfinalu igrati protiv šestog favorita i 274. tenisera sveta Maksimilijana Nojhrista iz Austrije.
Nojhrist je u drugom kolu za sat i 32 minuta u dva seta (6:3, 7:6 (7)) dobio za 13 mesta lošije rangiranog Portugalca Žoaa Domingeša.
ATP čelendžer u Oejrašu igra se na tvrdoj podlozi, a nagradni fond iznosi 36 hiljada evra.
M. Minić
The post Hamad bez četvrtfinala u Oejrašu appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
ANKARA – Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin saopštio je da će u slučaju da Grčka proširi svoje teritorijalne vode na 12 nautičkih milja, doći do ozbiljnih posledica.
“Nedavno je ministar spoljnih poslova rekao da će se svako produženje teritorijalnih voda na više od 6 milja, a ne 12 milja, odmah suočiti sa prigovorom, protivljenjem i žestokim otporom Turske. Žestoko ćemo se odupreti, nećemo to prihvatiti“, odgovorio je Kalin na pitanje novinara televizije NTV kakav bi bio odgovor Turske ako Grčka proširi svoje teritorijalne vode na Kritu, prenosi Katimerini.
Kalin je naveo da bi u slučaju proširenje teritorijalnih voda na Kritu, turski brodovi “krenuti iz Istanbula i zatvoriti izlazne prolaze ka Mediteranu” i naglasio da Ankara neće prihvatiti takav korak Atine.
Nakon što je grčki parlament usvojio Povelju UN o moru 1995. godine, Turska je uzvratila ovlašćujući svoju vladu da preduzme neophodne korake, uključujući vojnu akciju, ako Grčka proširi svoje teritorijalne vode na 12 nautičkih milja.
Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS), svako grčko ostrvo u Egejskom moru stvara sopstvenu epikontinentalnu granu, što bi značilo da se grčki kontinentalni prag proteže do istočnih grčkih ostrva u blizini turske obale.
U međuvremenu, Ankara tvrdi da je granica epikontinentalnog pojasa u Egejskom moru srednja linija između obala dve zemlje i da treba da bude određena na jednakim osnovama.
NOVI PAZAR – Ministar turizma i omladine Husein Memić potvrdio je da je danas na šalterima pošta počela podela 100.000 turističkih vaučera pojedinačne vrednosti 5.000 dinara.
“Interesovanje za vaučere je zaista veliko i koristim priliku da pozovem sve zaniteresovane da se prijave. S obzirom na potražnju, siguran sam da će vaučeri biti podeljeni u rekordnom roku. Prijavljeno je oko 3.000 ugostitelja koji nude smeštaj, pa i njih pozivam da ih se što više prijavi”, rekao je Memić za Tanjug.
Naveo je da će vaučeri moći da se iskoriste do 28. novembra i najavio jednu novinu u ovoj vrsti pomoći države nastarijim građanima.
“Uslovi za prijavljjivanje za vaučere su isti kao i prošle godine, ali je novina to što ove godine i stariji od 65 godina koji nisu penzioneri mogu da učestvuju u dodeli vaučera. Hteli smo na taj način da proširimo mogućnost da i oni koji nisu korisnici panzije mogu da učestvuju u podeli vaučera”, rekao je Memić.
Osim građana koji nemaju ostvareno pravo na penziju, za vaučere će moći da se prijave penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, zaposleni sa primanjima koja ne prelaze 70.000 dinara mesečno, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva i studenti.
Memić je rekao da će vlada u toku godine odlučiti da li će povećati broj vaučera, kao što je to bio slučaj 2022. kada je izdato ukupno 350.000 vaučera.
On je naglasio da je podela vaučera veliki stimulans razvoju domaćeg turizma i dodao kako je prošla turistička godina nadmašila rekordnu 2019. po deviznom prilivu, broju noćenja i broju domaćih i stranih turista.
“Tako da vlada nastavlja sa podelom vaučera, jer je ona donela višestruke koristi domaćem turizmu. Zahvaljujući tome, otkrili smo neke nove turističke destinacije u Srbiji, a ljudi koji su radili u sivoj zoni prelaze u legalne tokove”, objasnio je ministar Memić.
Naveo je da je prošle godine od stranih turista najviše bilo Rusa, zatim Turaka, građana BiH i Nemačke.
“Zahvljajujući vaučerima, Sokobanja je izrasla u novu turističku destinaciju, a najviše je turista dolazilo u Beograd, Sokobanju, Kopaonik, Zlatibor. Zapravo, dolazi se u sve krajeve Srbije”, rekao je Memić.
Ministar je dodao da je tokom tri dana za doček Nove godine popunjenost turističkih kapaciteta u Srbiji bila oko 95 odsto.
“Beograd je bio na 95 odsto, Zlatibor je imao 50.000 gostiju, svi smeštajni kapaciteti su bili popunjeni. Kopaonik je bio na 80 odsto, jer je bilo značajnijeg broja otkazivanja, zato što su ljudi mislili da će pasti sneg. Ali poredeći 2022. sa onom prepademijskom 2019. bilo je više turista”, naglasio je Memić.
Ministar je istakao da su budžetom planirana 822 miliona dinara za turističku infrstarukturu, što je 20 odsto više nego prošle godine.
“Imamo dva kapitalna projekta. Jedan koji ćemo zasigurno moći da završimo je akva i spa centar na Paliću i pre nekoliko dana smo potpisali ugovor na 480 miliona dinara za taj projekata. To će biti najveći akva i spa centar od Beograda do Segedina i to je najveće ulaganje u turističku infrastrukturu Vojvodine u poslednjih 30 godina”, rekao je Memić.
Dodao je da se drugi projekat, vredan 224 miliona dinara, odnosi na izgradnju marine na Srebrnom jezeru kod Velikog Gradišta.
“Kada smo govorili o izgradnji marine, jedan investitor se javio sa željom da izgradi hotel preko puta marine. Zapravo, to i jeste naša želja, da ulažemo tamo gde vidimo da postoji potencijal i siguran sam da će ovi projekti u značajnoj meri podstaći privatne investitore”, ocenio je Memić.
Muškarac A.D. je u teškom stanju primljen na Urgentni centar. Lekari su mu konstatovali ubodnu ranu leđima.
Policija u Beogradu uhapsila je M.E. (43) iz Novog Pazara zbog sumnje da je juče na Glavnoj autobuskoj stanici nožem izbo A.D. (42) , saznaje “Telegarf.rs”.
Njemu je po nalogu Višeg javnog tužilaštva određen pritvor do 48 sati.
Muškarac A.D. je u teškom stanju primljen na Urgentni centar. Lekari su mu konstatovali ubodnu ranu leđima, saznaje Telegraf.rs
Prema našim informacijama, pre napada M.E. i A.D. su se posvađali.
Osumnjičeni za pokušaj ubistva je, navodno, vozač iz Novog Pazara.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović obišao je danas deo snaga Vojske Srbije angažovanih na zadacima u garnizonu Raška i garnizonskom mestu Novi Pazar.
General Mojsilović se tom prilikom uverio da je stanje na zahtevanom nivou i da su pripadnici Vojske Srbije spremni, motivisani i potpuno obučeni da izvrše sve zadatke i sačuvaju mir i stabilnost u ovom delu Republike Srbije.
Ističući da je ponosan na njihovo hrabro držanje, ispoljene sposobnosti i profesionalan odnos prema dodeljenim zadacima u teškim trenucima za našu zemlju, načelnik Generalštaba je angažovanim vojnicima i starešinama čestitao novogodišnje i predstojeće božićne praznike, uz želje za mir, dobro zdravlje i sreću u Novoj godini.
SOFIJA – Državljanin Srbije (55) pronađen je mrtav na planini Pirin na jugozapadu Bugarske, saopštila je danas uprava policije u Blagoevgradu.
Bugarska agencija BTA navodi da je telo srpskog državljanina pronađeno dok su spasioci tragali za 69-ogodišnjim državljaninom Bugarske u blizini vrha Vihren.
Operacija potrage i spasavanja započela je 28. decembra nakon dojave o nestanku bugarskog turiste u blizini vrha Vihren, kojeg su spasioci pokušavali da pronađu oko nedelju dana.
Telo turiste pronađeno je uz pomoć drona, a pored njega spasioci su pronašli i telo muškarca, čiji nestanak nije prijavljen, prenosi BTA.
Tela su sinoć spuštena niz planinu, a policija je danas identifikovala drugo telo kao 55-ogodišnjeg državljanina Srbija.
Pokrenut je pretkrivični postupak.
RTS prenosi, pozivajući se na nezvanične informacije, da je stradao planinar D.G. iz Trstenika, koji je živeo u Beču.
BEOGRAD – Tri osobe su uhapšene, a mednju njima i jedan grčki državljanin, zbog incidenta koji se dogodio u novogodišnjoj noći na splavu “Fristajler” kada je taj objekat potonuo u reku.
U akciji su učestvovali policija i Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu, potvrđeno je Tanjugu.
Pripadnici Petog odeljenja beogradske kriminalističke policije, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu uhapsili su menadžera splava Fristajler D.V. (44), direktora M. R. (41) i vlasnika splava koji je državljanin Grčke M. Lj. (51).
Oni su uhapšeni zbog sumnje da su učinili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti sa umišljajem za izazivanje opšte opasnosti.
Splav Fristajler je tokom novogodišnje noći počeo da tone, a na njemu je bilo znatno više ljudi od predviđenog kapaciteta.
MUP BEOGRAD – Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova sinoć su presretačima zaustavili i isključili iz saobraćaja dvojicu vozača koji su na auto-putu vozili brzinom od 252,3 kilometara na sat i 188,3 kilometara na sat.
Kod Kragujevca je zaustavljen dvadesetšestogodišnji vozač “audija”, koji je na mestu gde je ograničenje brzine 100, vozio 252,3 kilometara na sat, saopšteno je iz MUP-a.
Na teritoriji opštine Palilula u Beogradu, četrdesetosmogodišnji vozač “pasata” zaustavljen je u trenutku kada je vozio 188,3 kilometara na sat na delu puta gde je brzina ograničena na 80 kilometara na sat.
Protiv vozača su podnete prekršajne prijave zbog nasilničke vožnje.
Politika Vesti Brnabić: Prioriteti su natalitet i rast plata i penzija 02/01/202302/01/202316 ViewsAna Brnabić, prioriteti, Vlada Srbije Vlada Srbije za 2023. godinu ima ambiciozne planove, a kako kaže premijerka Srbije Ana Brnabić, prvi i najvažniji cilj biće pokušaj da se preokrene trend u natalitetu, dok će drugi prirotet ostati dalji rast životnog standarda građana. Brnabić, u novogodišnjem intervjuu za Tanjug, kaže da su planovi uglavnom slični onima koji su bili i ranije, a koje je postavio Aleksandar Vučić kao premijer 2014. godine jer, kako dodaje, sve vlade od tada do danas su vlade kontinuiteta.
“Na prvom mestu je dalji rast životnog standarda naših ljudi, kontinuirani rast plata i penzija”, kaže premijerka.
Navodi da je posebno ponosna na to što je Srbija uspela da uprkos teškim vremenima koje su prouzrokovale pandemija korona virusa 2020. i 2021. i rat na istoku Evrope 2022, da kao jedna od retkih zemalja na evropskom kontinentu ima održiv i kontinuirani rast plata i penzija.
“I to ostaje prioritet. Želimo da i u 2023. imamo i dalje rast plata i penzija, da idemo ka onome što smo postavili kao cilj, da do 2026. godine imamo prosečnu platu od 1.000 evra i prosečnu penziju od 500 evra”, kaže Branabićeva.
Za 2023. godinu, prema premijerkinim rečima, prvi i najvažniji cilj je da pokušaju još više da preokrenu trend u natalitetu i da ulože ne samo više novca, već da se više i govori o tome, da se utroši više vremena i energije u pronatalitetnu politiku.
“Ta dva cilja su ono za šta se borimo, ta dva cilja će u budućnosti značiti jaču Srbiju”, istakla je ona.
Brzim vozom do Budimpešte 2025. Premijerka kaže da se nastavlja sa velikim kapitalnim infrastrukturalnim projektima i u tom smislu navodi da do 2024. godine treba da se završi brza pruga do granice sa Mađarskom.
Nakon što partneri iz Mađarske završe svoj deo, ističe, do 2025. godine trebalo bi da budemo u mogućnosti da idemo brzim vozom između Beograda i Budimpešte.
“To je drugačija perspektiva za sve nas, ali i drugačiji način na koji se povezujemo sa našim prijateljima i partnerima u Mađarskoj”, navela je premijerka.
Dodaje da bi do kraja 2023. godine trebalo da budu završeni i projekti kao što je auto-put do Požege, zatim auto-put do Kruševca i obilaznica oko Beograda.
Premijerka se izuzetno raduje početku izgradnje kapitalnog projekta u nauci, a to je BIO4 kampus.
“To je ono što će označiti Srbiju kao centar ovog dela Evrope u naukama budućnosti – biotehnologija, biomedicina, bioinformatika i biodiverzitet, i do septembra to treba da počnemo da gradimo, kao i da nastavimo sa ulaganjima u naučno – tehnološke parkove”, kaže Brnabićeva.
Ukazuje da je upravo to ono što omogućava da mladi ljudi ostaju u Srbiji, da se mnogi mladi ljudi iz inostranstva i dijaspore vrate u Srbiju. Kako kaže, gradi se i novi naučno – tehnološki park u Kruševcu.
“Kruševac je to zaslužio, imaju ogromne potencijale, pokazali su da vrede da uložimo u naučno – tehnološki park. Vreme je da krenemo i u fazu 2 – dalje proširenje naučno – tehnoloških parkova u Beogradu, Čačku i Nišu. Ti parkovi su nam već puni i ranije nego što je iko od nas mogao da zamisli i vreme je da krenemo da gradimo nove. To je neka nova perspektiva, nova drugačija Srbija i to je nešto čime se svi ponosimo”, navela je premijerka.
Očekujem dodatni oprez investitora Kada je reč o izazovima sa kojima će se Vlada Srbije suočavati u 2023. godine, osim nestabilnosti na Kosovu i Metohiji, premijerka kaže da će se preliti iz 2022. u ovu godinu, što znači da će samim tim što duže traju biti sve teži.
“Očekujem da se nastavi rat u Ukrajini, što će značiti dalje izazove u svakom smislu, pre svega energetskom i još težu zimu u 2023. godini za koju se mi već spremamo, za koju smo započeli pripreme, ali takođe velike izazove za našu ekonomiju zbog recesije u nekim evropskim ekonomijama za koje smo mi direktno vezani. Tako da će dalje slabljenje nekih evropskih ekonomija ili zemalja EU u tom ekonomskom smislu značiti mnogo izazova za nas”, navela je premijerka.
Navodeći da očekuje i dodatan oprez kod investitora, Brnabićeva kaže da je 2022. godina bila apsolutno rekordna po prilivu stranih direktnih investicija, te da je sve više energije potrebno da bi se taj trend i nastavio.
