Raspisan je javni poziv za dodelu sredstava za sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite. Sredstva će biti korištena za plaćanje kamata koje dospevaju na naplatu u tekućoj godini, po osnovu svih vrsta poljoprivrednih kedita odobrenih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima od strane poslovnih banaka. Rok za prijavu je 9. decembar.
Budžetom Grada Novog Pazar obezbeđena su novčana sredstva za sufinansiranje kamate na poljoprivredne kredite u iznosu od 300.000 dinara. Na zvaničnoj gradskoj prezentaciji objavljen je javni poziv koji sadrži sve informacije i svi uslovi potrebni za konkurisanje, na linku: https://www.novipazar.rs/oglasi-i-konkursi
Pojorivrednici se mogu javiti nadležnia u gradskoj upravi, Odeljenju za privredu, na drugom spratu, kancelarija 209.
Jedan od bitnih uslova, prema rečima rukovodioca Odeljenja za privredu Miloša Janića, jeste da je sedište poljoprivrednog gazdinstva u Noovm Pazaru, a novčana sredtsva su objašnjava, ograničena pa je jedan od kriterijuma i vreme prispeća prijava koje podnose poljoprivrednici.
Delegacija predvođena glavnim nadzornim organom Dijaneta Republike Turske Saffettinom Akcan i savjetnikom za vjerska i socijalna pitanja R. Turske Ertugrulom Coškunom, posjetila je sjedište Mešihata IZ Sandžaka, gdje ih je, u svojstvu domaćina, zajedno sa saradnicima, ugostio muftija sandžački, mr. Senad-ef. Halitović.
U srdačnom razgovoru, muftija je upoznao goste s radom i aktivnostima Mešihata IZ Sandžaka, i izrazio zadovoljstvo na plodotvornoj saradnji između Diyaneta R. Turske i Mešihata IZ, posebno po pitanju hafiza poslanih da obavljaju vjerske dužnosti u koordinaciji sa Mešihatom IZ Sandžaka.
MUP BEOGRAD – Policija je uhapsili osam pripadnika organizovane kriminalne grupe koji se terete da su od februara do septembra ove godine organizovali nedozvoljen tranzit za 138 migranata preko Srbije, kao i nedozvoljen prelaz granice sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom i dalji transport do drugih zemalja Evropske unije.
Kako je danas saopštio MUP, zbog postojanja osnova sumnje da su organizovano izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, policija je na području Beograda, Novog Sada, Beške, Kule i Vrbasa uhapsila K. M. (33) i P. P. (58), osumnjičene da su suorganizatori ove kriminalne grupe, kao i R. D. (59), S. P. (28), M. B. (32), P. J. (39), R. Ž. (40) i G. K. (24), dok će krivična prijava za isto delo biti podneta nadležnom tužilaštvu i protiv trojice muškaraca starosti 33, 38 i 26 godina.
Pripadnici organizovane kriminalne grupe koju su predvodili K. M. i P. P. vršili su krivična dela tako što su, kako se sumnja, organizovali krijumčarenje iregularnih migranata na teritoriji Republike Srbije i dalje ka zemljama Evropske unije. za protivpravnu imovinsku korist između 1.000 i 6.000 evra po migrantu.
Kako se sumnja, oni su na teritoriji Srbije organizovali nabavku i prepravku putničkih i teretnih motornih vozila kojima je vršeno krijumčarenje iregularnih migranata i u kojima je izrađivan poseban prostor namenjen za skrivanje iregularnih migranata, nakon čega su organizovali prihvat iregularnih migranata i njihovo sakrivanje u prepravljen prostor u putničkim ili teretnim motornim vozilima.
Potom su, kako se sumnja, organizovali i nedozvoljen tranzit preko teritorije Srbije i nedozvoljen prelaz državne granice Srbije sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, a u cilju krijumčarenja ka drugim zemljama Evropske unije, dok su ostvarenu finansijsku korist delili u zavisnosti od zadatka prilikom krijumčarenja.
Policija je pretresom stana i drugih prostorija osumnjičenih pronašla i dve kese sa praškastom materijom nalik na amfetamin i MDM, kutiju sa biljnom materijom nalik na marihuanu, vagicu za precizno merenje, dva putnička motorna vozila, 9.580 evra, 14 mobilnih telefona i 13 sim kartica, tri pištolja, tri vazdušne puške, 81 metak, dva okvira za pištolj i biber-sprej, zbog čega će protiv osumnjičenih biti podnete odgovarajuće krivične prijave nadležnom tužilaštvu.
Osumnjičenima K. M., P. P., R. D., S. P., M. B., P. J., R. Ž., i G. K. je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
Akciju hapšenja sproveli su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i Policijske uprave Novi Sad, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu.
Iako su fotografije Novog Pazara i meštana ovog grada obišle svet i pokupile veliki broj nagrada, autor istih, Irfan Ličina, prvi put ih u subotu izlaže upravo u ovom gradu.
Irfan Ličina, mladi fotograf iz Novog Pazara prvi put će u subotu, 3. decembra, svoje fotografije izložiti upravo u svom rodnom gradu.
Svoja najranija fotografska interesovanja posvetio je najpre portretnoj fotografiji i skejt fotografiji da bi kasnije otkrio veliku strast prema urbanim temama: dokumentarnoj i street fotografiji. Do sada je realizovao dve samostane izložbe: Nova stvarnost Galerija ARTGET KC Beograd 2016, MI Caffe Galerija Malabar Novi Beograd 2018. godine.
Učestvovao je na preko 40 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učesnik brojnih masterclass radionica.
Dobitnik je više nagrada iz oblasti fotografije: Nagrada za najbolju fotografiju Canonovog konkursa za Srbiju Beograd 2013: Nagrada za najbolju fotografiju po oceni publike magazina Refoto Beograd 2014: Finalist festivala Fotografija godine BiH 2015 Sarajevo 2015: Dobitnik prve nagrade u kategoriji ” mobilphone photograpy ” Balkan Photo Festivala Sarajevo 2017: Nagrada za najbolju fotografiju u kategoriji ” life photography ” Press Photo Serbia 2017 Beograd 2017. Finalist Street Photography Awards Lens Culture Magazine San Francisco 2017: Finalist National Geographic Srbija konkursa Beograd 2020 a 2021 Istorijski Muzej Srbije u Beogradu uvrstio je njegovu fotografiju u stalnu postavku ovog muzeja.
Izložba fotografija sačinjena od 25 odabranih fotografija iz serije ” MI ” nastala je kao produkt dugogodišnjeg rada, a govori o Novom Pazaru, životu i ljudima u njemu. Izložba je 2018. godine najpre izlagana u Caffe Galeriji ” Malabar ” na Novom Beogradu, a nakon 4 godine sa izm
enjenim fotografijama biće predstavljena ljubiteljima fotografije i umetnosti uopšte u Novom Pazaru.
Sve fotografije su urađene u crno beloj tehnici, a na izložbi će biti predstavljen 21 rad formata 29.7 x 42.0 i četiri fotografije velikog formata.
Izložba će biti postavljena u Alternativnom Kulturnom Centru ” Vrt 369 ” koji se nalazi u mestu Vojniće u blizini manastira Đurđevi Stupovi, u kojem je pre ličine samostalnu izložbu imao i akademski slikar Ervin Ćatović. Otvaranje izložbe je zakazano za subotu 15 sati.
http://indeksonline.rs/wp-content/uploads/2022/11/pazar-kojeg-vise-nema-radio-koji-su-slusali-svi-za-portal.mp3 Svakodnevni život stanovnika Novog Pazara, uz razvoj privrede i infrastrukture, obogatili su jednog februarskog jutra 1972. godine zvuci prvog lokalnog medija – radija, koji su slušali i stari i mladi.
Za mnoge je bilo gotovo nestvarno da iz male kutije slušaju svoje sugrađane, ljude koje sreću na ulici. Novinari su bili lokalne zvezde, koje je bilo prestiž poznavati.
Pre toga, najvažnije lokalne informacije objavljivane su u tadašnjim dnevnim beogradskim listovima sa po nekoliko dana zakašnjenja, koje su tadašnji dopisnici svojim redakcijama slali običnim pismom ili nešto kasnije telefaksom.
Dobri poznavaoci tadašnjih prilika tvrde “da nije bilo jedne vojne vežbe i za te potrebe već montiranog predajnika, pitanje je da li bi se ikada oglasio ovaj radio”.
Mnogi naši sagovornici, različitog obrazovanja i zanimanja, tvrde da je Radio Novi Pazar bio njihov svakodnevni izvor informisanja, a ako o nekom događaju nije javila ta medijska kuća, onda se on nije ni dogodio.
Dnevnik u 16 časova bio je kultna informativna emisija i slušao se svuda, svi su hteli da čiju šta javlja Radio Novi Pazar.
Radio je imao značajno mesto u sistemu Udruženih radio stanica, emitovao je program od osam do 19 časova, a od 1977. do 1993. godine redakcija je izdavala nedjeljne novine „Bratstvo“, koje su na kioscima bile svakog petka.
Od 2008. godine ovaj radio je deo Javnog preduzeća za informisanje Novi Pazar, danas privatne Radio televizije Novi Pazar.
U malom radiju bili su veliki ljudi
Jedni od onih za čija imena i danas mnogi Novopazarci vežu ovu medijsku kuću su novinari Slađana Novosel i Ishak Slezović.
Oboje su u Radio Novi Pazar došli kao srednjoškolci, sa 17 godina, na praksu za učenike novinarskog smera, tadašnjeg usmerenog obrazovanja.
Novosel, danas novinarka dnevnog lista “Danas”, seća se da je njen prvi ulazak u zgradu radija pratio strah od nepoznatog, a da joj se ulazni hodnik činio kao prepreka koju nikada neće proći.
“Radoznalo sam gledala likove, čija imena sam svakodneno slušala u programu. Tada sam znala Izeta Brničanina, tonskog realizatora, zato što mi je bio komšija, spikera Muradina Muharemovića, koji mi je malo predavao muzičko u petom razredu osnovne škole, i profesorku Biseru Vukašinović. U malom radiju bili su veliki ljudi. U toj kući nije mogao svako da radi. Brižljivo su se birali kadrovi, a odlučujuću reč imao je Opštinski komitet Saveza komunista, ‘moralno politička podobnost’ bila je odlučujuća”, priča Novosel za portal Free media.
Posao ili zanat, učila je od velikih imena ovdašnjeg novinarstva Bisere Vukašinović, koja joj je predavala novinarstvo i Ramiza Etemovića, majstora reportaže.
“Njih dvoje su bili poznati u celoj Srbiji zbog saradnje sa Radio Beogradom. Učila sam dosta i od Slavke Bakračević. Sve što sam temeljno naučla u ovom poslu, naučila sam u toj redakciji. Tehnički deo (motaža priloga i realizacija programa) posao je kojem su me naučili Hranislav Komatina i pokojni Emin Mumdžić. Bogatu diskoteku, više od 10 hiljada ploča i traka, kasnije kaseta i CD, na početku sam savladavala sama, a onda uz pomoć tadašnje muzičke urednice Snežane Sekulić, koja, tokođe, odavno nije među nama”, ističe ona.
Tada se ta medijska kuća zvala Javno preduzeće za informisanje “Bratstvo”, koja je u svom sastavu imala Radio Novi Pazar i novine“Bratstvo”. Bila je to redakcija dva u jedan, isti ljudi pravili su radio program i pisali za taj list.
Slezović kaže da je tada veoma imponovalo raditi u ovom mediju, te da je upravo tih godina počelo prepakivanje radija i neka vrsta njegove modernizacije.
“Krenuli smo sa novim pristupom rešavanja problema građana, kroz živi program, uz podršku urednice Vukašinović. Emisija se zvala ‘Radijus’, po kojoj me i danas neki sugrađani pamte. Tu emisiju smo svakodnevno radili kolege Hamdo Škrijelj, Dragan Jovanović i ja, od osam do 12 časova, u okviru koje koje smo se bavili aktuelnim dnevnim temama. Radio je bio sastavni deo života građana, on je zapravio i bio glasilo građana”, priča Slezović za naš portal.
On pojašnjava da je to bilo drugačije vreme, a da se sa razvojem grada menjao i sam radio, te da su svi lokalni problemi bili vidljivi kroz program tog medija.
Novosel se nadovezuje da su radio i list bili preslikani život grada, da su se uredno pratile sve sfere života.
“U Bratstvu sam krenula od rubrike ‘Susreti’, koju su činile priče o znamenitim ljudima grada. Moj prvi tekst bio je razgovor sa pokojnom Dušankom Ličina, profesorkom ruskog jezika u novopazarskoj Gimnaziji, koja je počela da zagovara učenje esperanto jezika. Na Radiju sam počela od omladinske emisije, a onda su se ređale druge emisije sve do Dnevnika u 16 časova. Kada sam počela da radim u Dnevniku, koji se snimao, žurila sam kući da se čujem. Tako sam i ispravljala greške. U kući je, tada, morala da bude tišine ‘sve dok ne prođem ja’”, priseća se kroz osmeh Novosel.
Kaže da je redakcija za tadašnja shvatanja bila „nestašna“, pa je zbog toga, često, bila na dnevnom redu u komitetu, koji je formirao radne grupe da ispitaju šta se „dole događa“ i menjao direktore. Isključenje iz Savez kominista, za novinare je značilo i prestanak rada u toj kući.
Slezović dodaje da je bio jedini zaposleni u tom mediju koji nije bio član partije.
On tvrdi da je tada bila dozvoljena kritika i da su imali više slobode nego mnogi novinari u brojnim današnjim medijima.
“Ako govorimo o nezavisnosti sa današnje tačke gledišta, onda nije reč o tome, ali je bila dozvoljena kritika svega, osim Tita i partije. Nije bilo problema da kritikujemo lokalnu vlast zbog komunalnih ili bilo kojih drugih problema. Sećam se da je jednom prilikom neki direktor tražio od mog tadašnjeg direktora Vladete Palamarevića da mu sklonim neku izjavu, koju sam imao uredno snimljenu. Međutim, Palamarević mu je rekao da to više nikada ne sme da uradi i čovek je izašao potpuno posramljen”, kaže Slezović, koji je danas urednik radija “Sto plus”.
Koliko je ta medijska kuća bila važna, govori i činjenica, da se odmah posle izbora predsednika Skupštine opštine (ono što je sada predsednik opštine ili gradonačelnik) i drugih organa, na istoj sednici, birao i direktor Radio Novog Pazara.
“Radio Novi Pazar i list ‘Bratstvo’ svedočili su o vremenima razvoja grada, ali i svih vetrometina na kojima se našao kad su dunuli višestranački vetrovi, kada su poznanici postajali nepoznanici, a nepoznati postajali nacionalni dušebrižnici, neistomišljenici nepromišljeni neprijatelji i mrzitelji”, dodaje Novosel, koja je u ovoj medijskoj kući provela 25 godina, 15 kao stalna honorarka i 10 u statusu stalno zaposlene.
Rasadnik novinarskih kadrova
Novosel i Slezović ističu da je ta kuća bila „rasadnik“ novinarskih kadrova i da su njeni novinari, dugi niz godina, bili dopisinička mreža medija u zemlji i inostranstvu.
Profesionalni, tačni i sa jasnim potpisima ispod onog što su napisali i objavili.
Novinari Radio Novog Pazara postavili su dobru osnovu za taj posao u ovom gradu.
“Tada sam naučio da novinara kojeg uvode na crvenom tepihu, izbacuju nogom u zadnjicu. To sam čuo od starog novinara Jovana Šćekića na nekom treningu, a to pravilo važi i danas. Tvrdim da onaj ko nema kućno vaspitanje, ko ne drži do morala, poštenja, iskrenosti i časti, nema šta da traži u novinarstvu. Na žalost, u ovom poslu danas ima svega i svačega, kao i u obrazovanju, prosveti i zdravstvu”, smatra Slezović.
On kaže da ovaj posao nije lak, ali da je izazovan i nikada nije dosadan.
“U tom radiju se gajio zanat, novinarska pravila su bila alfa i omega, bez toga nije bilo priče. Kasnije, kada sam postao urednik radija ‘Sto plus’ pokušao sam, a verujem da sam i uspeo, da prenesem zanatski sve ono što sam u Radio Novom Pazaru naučio. Čak ‘Sto plus’ i smatram nekom vrstom i naslednika tog radija, po poimanju medija, a mnogi nas tako i definišu”, tvrdi Slezović.
Kako je radio “medij bez slike”’, ljudi su ih na ulici, trgovinama i na drugim mestima, uglavnom, prepoznavali po glasu.
“Slušaoci i čitaoci su nam revnosno dojavljivali šta se negde događa: da li je nevreme pogodilo udaljena sela, zvali su telefonima iz mesnih kancelarija, nekada su to bili šefovi tih administartivnih lokalnih jedinica ili su slali dopisnice, da li su stegle jake pešterske zime, a dolazili su i lično to da saopšte. Tako smo mi upoznali mnogo ljudi, a i oni upoznali i ‘uživo“ videli nas’”, priseća se Novosel.
I Slezović ima brojne anegdote i uspomene na susrete sa sugrađanima.
“Oni su nas prepoznavali po glasu, u prodavnici, na nekom javnom mestu. I danas se nasmejem kada se setim onih koji bi se razočarali kada me upoznaju, jer su me zbog dubokog glasa obično zamišljali kao nekog krupnog čoveka, a ja sam uvek bio mršav. Ostale su lepe uspomene na ta vremena, kada su ljudi iz naše branše zaista bili poštovani i cenjeni”, kaže Slezović.
Novosel dodaje da je, kada bi radila u jutarnjem programu, gde su glavne bile servisne informacije, do posla koristila autobuski prevoz, najčešće Tekstilnog kombinata „Raška“.
“Baš dobro neprobuđena, žurila sam da probudim one koji još spavaju (e, to je umetnost, polubudan budiš druge) i kad me ugledaju radnici iz autobusa poviču ‘Stani majstore, ide ima vode, nema vode, ima struje nema struje’. Autobus me primao van stajališta, tako je i stajao da izađem. Dok nisam počela da radim, novokomponovanu narodnu muziku nisam slušala baš mnogo, niti je poznavala. Desilo mi se da, u popodnevni komeracijalni program, dođe poznati pevač, pred koncert. Njega sam pitala da li mu je to prvi album. On se nasmejao i klimnuo glavom. Sreća što se taj razgovor vodio pre ulaska u studio, pa se nisam pred slušaocima obrukala”, priseća se ona.
Sećanje na noćnog čuvara Faruka Ćosovića- Ćosa
Novosel kaže da kada krenu sećanja, na površinu izlazi samo ono što je bilo lepo, ali da je bilo i teških vremena, koja su ostajala za nama, uz podsećanje da je „samo u bajci idealno“.
“Koliko se moglo bili smo tolerantni i solidarni. Bili smo dobre kolege, drugovi i prijatelji. Doživljaja je bilo nebrojano, u redakciji i na terenu. Držali smo informativni monopol”, ističe Novosel.
Kao neizostavni deo sećanja na rad u radiju je i na njenog kolegu Ćosa, koji bi, kako kaže, sastavio tvrde i teške stolice u jednom od studija i odspavao malo noću.
“Jednog jutra naš urednik Ismet Rebronja mu kaže ‘Ti si Ćoso kao Mahatma Gandi. I on je spavao na tvrdom’. Posle nekoliko dana, u radio dolazi sinčić našeg kolege i Ćoso ga uzima u krilo da mu priča priču. ‘Bio jedan čovek i zvao se Mahatma Gandi…’, počinje Ćoso, a dečak ga upita ‘Čika Ćoso, je li i on bio noćni čuvar?’”, priseća se sa setom u očima Novosel.
Ona je iz radija otišla jednog novembra 2006. godine u dnevni list “Danas”, uz kontataciju da je uvek “pripadala najviše štampanom novinarstvu”.
“Izašla sam sa šoljom za kafu i pikslom, koja je nasleđivana od onog ko je odlazio iz Radija. Tog dana bila sam mnogo tužna. Za mnom su ostajale godine mog novinarskog učenja i sazrevanja, kolege i prijatelji. Rekla sam tada, da su se kao pobednici vraćali svi koje su proterivali. Vratila sam se, dve godine kasnije kada sam dobila priznanje ‘Ličnost godine u medijima 2008’, koje mi je dodelila Misija OEBS u Srbiji. Uživo sam učestvovala u televizijskom Dnevniku. Iako, privatizovana, ta kuća je moja emocija”, zaključuje Novosel.
A.Bajrović
Fotografije: Free media, Pixabay, Facebook
Tekst je nastao u okviru projekta “Pazar kojeg više nema“, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2022. godinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Košarkaši Zlatibora pobedili su domaći tim Novog Pazara sa 79:69 (18:15, 23:20, 12:18, 26:16), u zaostaloj utakmici 10. kola Košarkaške lige Srbije.
Ekipu iz Čajetine do trijumfa je predvodio Tadija Tadić sa 24 poena i osam skokova, a sledili su ga Nemanja Protić sa 18, Sandi Grubelič sa 13 i Filip Đuran sa 12 poena.
Bogdan Mikavica bio je najbolji kod Pazaraca sa 19 koševa i sedam skokova, dok su Marko Gutalj i Vladimir Radomirović postigli 13, odnosno devet koševa, uz Radomirovićevih 12 skokova.
Meč u Dvorani Sportske akademije Douš pratilo je oko 250 gledalaca.
Zlatibor je drugi na tabeli i ima devet pobeda i poraza, a Novi Pazar je na 14. mestu sa skorom 2/8.
Novi Pazar u 11. kolu gostuje kraljevačkoj Slogi, dok Zlatibor dočekuje tim Spartaka iz Subotice.
M. Minić
The post Dobar otpor favoritu KLS: Zlatibor u finišu srušio Pazarce appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Košarkaši Zlatibora pobedili su domaći tim Novog Pazara sa 79:69 (18:15, 23:20, 12:18, 26:16), u zaostaloj utakmici 10. kola Košarkaške lige Srbije.
Ekipu iz Čajetine do trijumfa je predvodio Tadija Tadić sa 24 poena i osam skokova, a sledili su ga Nemanja Protić sa 18, Sandi Grubelič sa 13 i Filip Đuran sa 12 poena.
Bogdan Mikavica bio je najbolji kod Pazaraca sa 19 koševa i sedam skokova, dok su Marko Gutalj i Vladimir Radomirović postigli 13, odnosno devet koševa, uz Radomirovićevih 12 skokova.
Meč u Dvorani Sportske akademije Douš pratilo je oko 250 gledalaca.
Zlatibor je drugi na tabeli i ima devet pobeda i poraz, a Novi Pazar je na 14. mestu sa skorom 2/8.
Novi Pazar u 11. kolu gostuje kraljevačkoj Slogi, dok Zlatibor dočekuje tim Spartaka iz Subotice.
Još dva dana ostala su do početka bokserske 65. po redu međunarodne Zlatne rukavice, čiji je domaćin Novi Pazar od 2. do 4. decembra.
Borac pazarskog Dandija Džejlan Toskić i Prijepoljac Almir Memić, koji u Regionalnoj ligi ove sezone brane boje Novog Pazara, očekuju dobre rezultate.
Dvojica reprezentativaca Srbije sa poslednjeg Prvenstva sveta u Beogradu veruju da će u Sportskoj dvorani Pendik na najbolji način staviti tačku na 2022.
“U dobroj sam formi. Vezao sam desetak pobeda. Spreman sam i želim da Zlatna rukavica ostane u Novom Pazaru. Koliko znam, biće nas šestorica u kategoriji. Očekujem veliku posetu. Mnogo bolje boksujem kad su tu moja porodica, prijatelji i sugrađani”, rekao je 21-godišnji Toskić.
On je u prethodnom periodu išao između veltera i polusrednje, ali se odlučio za težu od te dve kategorije, dok Memić ostaje među sradnjašima.
“U mojoj kategoriji, do 75 kilograma, udarci su veoma snažni. Spreman sam za takmičenje, iako sam imao povredu šake i moraću na operaciju. U pitanju je tetiva. Nadam se velikoj podršci Pazaraca, kao i mojih Prijepoljaca. Verujem da vredim za zlato u mojoj kategoriji, ali želim i Zlatnu rukavicu”, naveo je 20-godišnji Memić.
64. Zlatna rukavica krajem prošle godine održana je u Loznici, a trofej u muškoj konkurenciji pripao je Nenadu Jovanoviću.
Ovogodišnji turnir startuje u petak u 17.00, dok su polufinala i finala predviđena za subotu i nedelju od 19.00.
M. Minić
The post Toskić u odličnoj formi, Memić želi Zlatnu rukavicu appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Šahovski klub Novi Pazar Ina dizajn i inženjering impresivno je stigao do šampionske titule u Ligi Rasinskog i Raškog okruga u Lipovi kod Vrnjačke Banje. Sa maksimalnih 15 bodova iz pet kola, uz 28 i po osvojenih od mogućih 30 meč bodova, Novopazarci su izborili plasman u Ligu centralne Srbije – grupa Zapad.
“Od ponovnog pokretanja, naš klub je sebi postavio cilj koji nekima zvuči neskromno, a to je ulazak u Prvu ligu Srbije. Urađeno je dosta dobrih stvari. Formirana je dobra ekipa i rukovodstvo. U saradnji sa gradskom upravom, ovih dana trebalo bi da krene detaljno sređivanje klupskih prostorija u Novoj lučnoj zgradi”, rekao je predsednik Šahovskog kluba Novi Pazar Ina dizjan i inženjering Halit Husović.
Kapiten Pazaraca je iskusni šahista Alija Ikić, koji je decenijama okrenut drevnoj igri na 64 polja.
“Šah u Novom Pazaru ima svetlu budućnost. Podržavaju nas gradska uprava, sportske institucije i dijaspora, a tu je i naš generalni sponzor ‘Ina dizajn i inženjering’. Pohvalio bih igre velemajstora Alije Muratovića, FIDE majstora Efima Muratovića i Sulejmana Suljovića, Andreja Šekularaca i Huseina Mehmedovića, a posebno raduje učinak mlađih Emira Turkovića, Mervana Dazdarevića i Faruka Šerifovića”, naveo je Ikić.
Na prvoj tabli igra prvi i jedini novopazarski velemajstor Alija Muratović. On je ocenio da je najbitnije što je klub ponovo egzistira.
“Ako ne pokrenemo omladinu i ne formiramo školu šaha, onda nismo ništa uradili. Prioritet su škole. Da tamo uvedemo šah i omasovimo ga, a da se potom mi iz kluba uključimo u rad sa najtalentovanjima. Vidim da omladina igra šah putem telefona ili kompjutera. Takve bi trebalo da pronađemo i da radimo s njima”, zaključio je Muratović.
M. Minić
The post ŠK Novi Pazar Ina dizajn i inženjering: Titula u okružnoj ligi korak ka Prvoj ligi Srbije appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Još dva dana ostala su do početka bokserske 65. po redu međunarodne Zlatne rukavice, čiji je domaćin Novi Pazar od 2. do 4. decembra.
Borac pazarskog Dandija Džejlan Toskić i Prijepoljac Almir Memić, koji u Regionalnoj ligi ove sezone brane boje Novog Pazara, očekuju dobre rezultate.
Dvojica reprezentativaca Srbije sa poslednjeg Prvenstva sveta u Beogradu veruju da će u Sportskoj dvorani Pendik na najbolji način staviti tačku na 2022.
“U dobroj sam formi. Vezao sam desetak pobeda. Spreman sam i želim da Zlatna rukavica ostane u Novom Pazaru. Koliko znam, biće nas šestorica u kategoriji. Očekujem veliku posetu. Mnogo bolje boksujem kad su tu moja porodica, prijatelji i sugrađani”, rekao je 21-godišnji Toskić.
On je u prethodnom periodu išao između veltera i polusrednje, ali se odlučio za težu od te dve kategorije, dok Memić ostaje među sradnjašima.
“U mojoj kategoriji, do 75 kilograma, udarci su veoma snažni. Spreman sam za takmičenje, iako sam imao povredu šake i moraću na operaciju. U pitanju je tetiva. Nadam se velikoj podršci Pazaraca, kao i mojih Prijepoljaca. Verujem da vredim za zlato u mojoj kategoriji, ali želim i Zlatnu rukavicu”, naveo je 20-godišnji Memić.
64. Zlatna rukavica krajem prošle godine održana je u Loznici, a trofej u muškoj konkurenciji pripao je Nenadu Jovanoviću.
Ovogodišnji turnir startuje u petak u 17.00, dok su polufinala i finala predviđena za subotu i nedelju od 19.00.
