Košarkaše Novog Pazara u nastavku sezone predvodiće dosadašnji prvi asistent u stručnom štabu Ivica Vukotić, koji je zamenio bivšeg trenera tog kluba Vasilija Budimića.
“Tu sam od početka sezone i ne moram da se uklapam u sistem. Nisam mnogo razmišljao jer se ni kao igrač nisam plašio izazova. Uz dva do tri pojačanja, opstanak u elitnom rangu najmanje je što može ovaj tim”, rekao je Vukotić, koji je u Košarkaškoj ligi Srbije (KLS) ranije trenirao ekipu Radničkog iz Kragujevca.
Četrdesetpetogodišnji Kragujevčanin nasledio je Budimića, s kojim je sporazumno raskinut ugovor.
Osim sa Budimićem, Novopazarci su na isti način prekinuli saradnju i sa bekom Tanasijem Simovićem.
“U Pazaru bi svi trebalo da prepoznaju ovaj trenutak. Klub je u teškoj situaciji. Navijači su nam i do sad davali vetar u leđa, iako nekim igrama to nismo opravdali. Sad nam trebaju još više. Zamolio bih da podrže klub, kako bismo zajedno izborili opstanak. Grad i klub sa fenomenalnim uslovima to zaslužuju”, ocenio je Vukotić.
On na treninzima trenutno nema krilne košarkaše Tarika Brunčevića i Vladimira Radomirovića, koji su trenutno van trenažnog procesa zbog povreda.
Novi Pazar je 12. u KLS sa odnosom pobeda i poraza 2/7.
Pazar ulazi u seriju teških utakmica, a zbog obaveza narednog rivala Zlatibora u regionalnoj ABA 2 ligi za sredinu naredne sedmice pomeren je meč 10. kola sa Čajetincima u Dvorani Sportske akademije Douš.
“Ne možemo da biramo raspored. Tako je kako jeste. Što se odlaganja tiče, leglo nam je kao melem na ranu. Imamo vremena da se osvežimo i malo pojačamo, a već se pregovara sa nekim igračima. Takođe, roviti momci imaće više vremena za oporavak. Cilj je da finiš prvog dela sezone dočekamo kompletni”, naveo je Vukotić.
,Kancelarija za mlade Grada Novog Pazara u partnerstvu sa Centrom za omladinski rad, kao i sa partnerima iz Crne Gore, Forumom MNE i Građanskom inicijativom mladih Rožaje, organizovala je Konferenciju “Elevator Pitch“ – predstavljanje poslovnih ideja mladih“, u okviru projekata „Sve na jednom mestu za socijalnu inkluziju i zapošljivost mladih“.
“Sve na jednom mestu” je program obuke namenjen mladim ljudima koji žele da unaprede svoje znanje i veštine i u potrazi su za poslom. Bez obzira kojom profesijom planiraju mladi da se bave, korišćenje savremenih digitalnih alata, preduzetničke i meke veštine su sastavni deo svakog posla, te je u skladu sa tim i kreiran „Sve na jednom mestu“ model koji obuhvata sve što je potrebno mladima kako bi brzo i lako došli do posla.
“Projekat je u završnoj fazi, u okviru koje je samo danas prezentovano 20 biznis planova, koje su sačinili mladi polaznici različitih obuka, što u Srbiji, što u Crnoj Gori. Od 20 ideja, po tri najbolje iz obe zemlje dobiće mentorstvo i zajednički sa svima nama pripremiće se za apliciranje, u cilju sopstvenog biznisa. Više od 50 odsto mladih našlo je posao upravo na osnovu ovuh naših obuka a veliki je broj onih koji žele da pokrenu svoj biznis” kazao je Džemaludim Paučinac, direktor Kancelarije za mlade Novi Pazar.
Projekat „Sve na jednom mestu – Za socijalnu inkluziju i zapošljivost mladih“ je finansiran od strane Evropske Unije, kroz program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014-2020, u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II), i uz podršku Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija Republike Crne Gore, kao i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
“Jako bitan projekat za mlade ljude u vremenu kada je teško naći posao na duže staze. Prekogranična saradnja je izuzetno važan segment ovog projekta I jedan od pet najznačjnih stubova na kojima EU bazira politiku podrške. Često se svi važniji projekti usmeravaju ka glavnim I velikim gradovima, što ovoga puta nije slučaj”, kazao je Martin Klauke, šef operacije Sektora II Delegacije EU u Republici Srbiji.
Projekat je počeo sa realizacijom juna 2021. godine, u trajanju od 20 meseci i sa ukupnom vrednošću od 231.937,67 €, gde EU finansira sa iznosom od 197.147,02 €.
Prvi put je emitovan program na bosanskom jeziku 2002. godine. U Novom Pazaru,Tutinu, Sjenici i Prijepolju postoje televizije i portali koji informišu javnost na bosanskom jeziku. Galib Gicić jedan je od prvih voditelja informativnog programa na bosanskom jeziku. Kako je i sam rekao početak je bio težak.
“Ovo je jedino mjesto na svijetu gdje se kaže mesec i zvijezda. To najbolje pokazuje miješani ijekavsko-ekavski refleks jata u bijelopoljsko-novopazarskoj zoni (tip mlijèko, vetar). Tako da je bosanski jezik nama od pamtivjeka bio jezik kojim, u 90 posto slučajeva, komuniciramo. 2002 godine udružile su se dvije velike televizije, televizija Ekran i televizija Centar. Tada je Novi Pazar dobio Regionalnu radio televiziju, u sklopu koje je postojao, i dalje postoji, Radio Novi Pazar. Iste godine, emitovan je prvi Dnevnik na Bosanskom jeziku. Koleginica Emina Memić, tada moja mentorka, i ja, radili smo Dnevnik u paru. Bilo je treme, jer je to bilo nešto novo, s obzirom da se tada zvanično u medijima koristio samo srpski jezik. U to vrijeme tek sam se vratio iz Bosne i Hercegovine. Tamo sam već imao iskustva u radu na televiziji. Bosna i Hercegovina tada je tehnički i tehnološki, kada su mediji u pitanju, bila mnogo iznad Novog Pazara. Vijesti i najave čitali smo sa promptera. Ovdje je tada bio papir. Preko puta mene, do kamere, se nalazilo svjetlo koje je bilo vrlo jako i bilo je dovoljno da dvije – tri sekunde gledate u pravcu kamere da nakon toga ne vidite dobro šta piše na tom papiru. Dešavale su se interesantne stvari, nekada smo slovo J stavljali na mjesta gdje ne pripada, ali to su sve početničke greške. Danas, koliko je godina prošlo, sve drugačije izgleda. Nekada Regionalna radio televizija, a danas Radio televizija Novi Pazar, 80% svog programa emituje upravo na jeziku Bošnjaka.Dakle bosanski jezik je prioritetan. Više spikera koristi bosanski jezik,dok novinari koriste i srpski i bosanski. Dakle, mi smo specifični I po tome što kod nas ne postoji limit do ovde je bosanski a odavde je srpski. Novinari bosanski jezik koriste prema svom nahođenju, ali u principu osamdeset prema dvadeset posto”, kaže Gicić.
Radio televizija Novi Pazar jedna je od prvih medijskih kuća koja je započela izveštavanje na bosanskom jeziku.Radio televizija Novi Pazar emituje svoj program na bosanskom jeziku I to u procentu šezdeset posto na bosanskom i četrdeset posto na srpskom jeziku.
“S obzirom da RTV Novi Pazar pokriva najveću teritoriju od svih regionalnih televizija mi smo se odlučili na takav procenat pokrivenosti sa jednim i drugim jezikom i za sad nam ide dobro. Mi smo prvi, na ovom prostoru, poči da emitujemo program na bosanskom jeziku i od 2008 godine imamo redakciju na bosanskom jeziku sa urednikom. Ta redakcija funkcioniše isto kao i sve druge redakcije i trudimo se da budemo što bolji. Iz godine u godinu imamo sve više programskih sadržaja na bosanskom jeziku, i nadamo se da ćemo taj kvalitet održati i dalje”, rekao je Gicić.
Direktor Radio televizije Novi Pazar Denis Mavrić kaže da redakcija na bosanskom jeziku funkcioniše dobro.
“U početku je bilo teško naći sve te ljude koji će razmišljati u tom pravcu ali smo vremenom oformili stabilnu redakciju na bosnaskom jeziku, koja se lako izražavaju na bosanskom jeziku. I pored svih početnih poteškoća, mi se snalazimo i uspevamo za sada”, rekao je Mavrić.
SNews portal koji je uređuje novinar Medin Halilović sve svoje sadržaje uređuje na bosanskom jeziku.
“SNews je pokrenut 2018 godine i njegov cilj je da osveži medijski prostor, pre svega u regiji Sandžak, a svakako i šire. Cilj SNewsa je da originalnim i autentičnim sadržajima, s posebnim osvrtom na dešavanja u Novom Pazaru i opštinama u okruženju doprinese demokratizaciji i razvoju društva, ravoju ekonomije, podsticaju slobode i demokratije. Uporedo sa tim SNews je pokrenut da izveštava na bosanskom jeziku. Do pojave SNewsa bilo je evidentno postojanje velikog broja divljih portal i neregistrovanih medija pa smo mi uspeli da budemo primer i matrica za sve ostale portale, to se vidi i iz toga što ti portali preuzimaju naše sadržaje. Emitovanje sadržaja na bosanskom jeziku je bio naš prioritet u tome smo uspeli bez obzira što veliki broj medija, koji pokušavaju izveštavanje na bosanskom jeziku. Bavimo se svim društvenim segmentima, kultura nam je posebno važna, bez obzira koji deo kulture, a kultura Bošnjaka Sandžaka zauzima posebno mesto. Dajemo na značaju književnosti, likovnoj umetnosti, nekim istraživanjima koja se tiču kulture, čak i nekih društvenih fenomena kulture, ne samo Bošnjaka već celog ovog područja. Bavimo se običajima koji su značajni, i trudimo se da ih oživimo i podsetimo na njih i da ukažemo koliko su oni značajni za društvo i zajednicu u kojoj živimo. SNews promocijom takvih događaja želi da da i daje doprinos razvoju opšte kulture i promocije jezika”, rekao je urednik ovog portal Medin Halilović..
Pored Radio televizije Novi Pazar,program na bosanskom jeziku emituje i Sandžak Televizija,koja posluje u okviru agencije Sana press.
“U Sandžak medija grupaciji postoje četiri medija i to: Sandžak televizija koja emituje program na bosanskom jeziku, radio REFREF koji takođe emituje program na bosanskom jeziku, Glas islama kao štampani medij i agencija Sana, koja je u funkciji od 2014.godine, kao portal koji informiše na bosanskom jeziku. Jako je teško inače naći novinarski kadar, pogotovo za program na bosanskom jeziku, iz razloga što su naše generacije pohađale nastavu na srpskom jeziku i to biva otežavajuća okolnost. Mi smo to shvatili na vrijeme i od 2014 godine, sa katedrom za bosanski jezik na Internacionalnom univerzitetu redovno organizujemo stručna usavršavanja naših kadrova. Mi to organizujemo prvenstveno za naše novinare, ali svakako otvaramo mogućnost i drugima da budu deo tog tečaja. U jednom periodu na tim tečajevima smo imali i ljude iz administracije raznih ustanova gde se traži da bosanski jezik bude zastupljen pogotovu u pisanim aktima. Tako da smo imali polaznike iz drugih institucija, ali glavna ideja tečaja je bila da naše novinare obučavamo da budu na visini zadatka kada je informisanje na bosanskom jezikom u pitanju, po standardima, normama itd”, rekao je direktor Sandžak televizije Salahudin Fetić
Fetić je dodao da je informisanje na bosanskom jeziku značajno za očuvanje nacionalnog identiteta Bošnjaka.
“Informisanje je elementarna stvar za identitet jednog naroda, tako i nas Bošnjaka. Pored kulture, obrazovanja, informisanje na svom jeziku je elementarna potreba koju Bošnjaci treba da imaju gde god se nalazili. U Republici Srbiji te zakonske regulative su solidno uređene, međutim, uvijek je implementacija mnogo slabija”, dodao je Fetić.
U Prijepolju portal PP Media jednim delom informiše javnost na bosanskom jeziku, dok u Priboju ne postoji redakcija na bosanskom jeziku.
“U Prijepolju postoje mediji koji su registrovani za informisanje na bosanskom jeziku, međutim redakcije na bosanskom jeziku u okviru tih medija ne postoje. Mislim da je razlog za to finansijske prirode sa obzirom da se mediji u Prijepolju grčevito bore za opstanak , tako da angažovanje dodatnog broja ljudi bi predstavljao neku vrstu troška. U suštini se vesti uglavnom plasiraju na srpskom koji razumeju i Bošnjaci”, rekao je urednik portal PP Media Alem Rovčanin.
Novinar I aktivista civilnog sektora iz Priboja Goran Reković podseća da zbog popisa iz 2011.godine u Priboju bosanski jezik nije uveden u službenu upotrebu.
“Sećamo se pre nekih više od deset godin, svih situacija i medijskih pritisaka koji su se dešavali, ali tadašnja lokalna samouprava je odlučila da iskoristi tadašnju manjkavost zakona koji kaže da broj žitelja Priboja koji su se izjasnili kao Bošnjaci nije dovoljan za zakonsku obavezu, pa su odlučili da po stavu 5. Statuta opštine Priboj nisu obavezni da uvedu bosanski jezik. Samim tim mi nemamo u službenoj upotrebi u školama, opštini i medijima bosanski jezik. Nemamo redakciju ,imamo dopisništvo Radio televizije Novi Pazar koje uglavnom Bošnjaci i muslimani Priboja prate i kroz kablobsko – distributivni sistem po neki medij iz Bosne i Sarajeva, što je uglavnom model informisanja. Ono što verovatno predstavlja problem kod nepostojanja kohezije kod Bošnjačkog nacionalnog tela u Srbiji, je da su se na primer kod poslednjeg popisa stanovništva u Priboju 1980 ljudi izjasnilo kao muslimani, a oko 2700 – 2800 kao Bošnjaci. Situacija se može promeniti na popisu. Na nacionalnim medijima nema informisanja na bosanskom jeziku, ali primećujem da sve više mladi Bošnjaci, naučna javnost, sociolozi, politikolozi, ugledne ličnosti u Bosni, Srbiji ,Crnoj Gori, na području celog Balkana govore o revidiranju Bošnjačkog pitanja, odnosno ono što mora biti sveobuhvatna strategija Bošnjaka”, rekao je Reković.
Projekat “Perspektive informisanja na bosanskom jeziku”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Carinici su 23. novembra 2022. godine na kontrolnom punktu Merdare zaplenili više od 530 kilograma goveđeg sudžuka i pečenice, kojima su bili napunjeni koferi u prtljažnom prostoru jednog autobusa.
Prekršaj je otkriven kada je na red za kontrolu iz pravca APKiM pristigao autobus, koji se sa oko dvadesetak putnika, uputio iz Prizrena ka Nemačkoj.
I vozači i putnici su prilikom susreta sa carinicima rekli da sem ličnog prtljaga nemaju ništa za prijavljivanje.
Ubrzo ih je demantovala detaljna kontrola koja je usledila, kada je u prtljažnom delu autobusa pronađeno šest velikih kofera, do vrha napunjenih suvomesnatim proizvodima u rinfuzu.
Utvrđeno je da se radi o preko 347 kilograma goveđe kobasice-sudžuka i više od 186 kilograma suve goveđe pečenice.
Tek kada je prekršaj otkriven, kao vlasnik ”suvomesnatih kofera” se prijavio suvozač u autobusu, koji je rekao, da je sudžuk i pečenicu kupio za sopstvene potrebe u jednoj mesari u Peći.
Kako je krijumčarena roba bila nedekvatno upakovana, bez deklaracije i uverenja o zdravstvenoj ispravnosti, sud je u hitnom postupku naložio njeno oduzimanje i uništenje od strane nadlžene veterinarske inspekcije.
Podsećamo da se u putničkom prometu može nositi fabrički upakovana hrana sa deklaracijom proizvođača, u količini koja je namenjena sopstvenim potrebama, odnosno potrebama domaćinstva, a ne daljoj preprodaji.
BEOGRAD – Drugi osnovni sud u Beogradu produžio je za još 30 dana pritvor Slavici Ð. (27) , osumnjičenoj da je prošlog meseca u Grockoj tukla svoju trogodišnju ćerku, potvrđeno je Tanjugu u tom sudu.
Slavica Ð. se sumnjiči za krivično delo nasilje u porodici.
Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je 23. novembra sudu da osumnjičenoj produži pritvor kako ne bi uticala na svedoka L.Ð. koji nije ispitan u istrazi, da ne bi ponovila krivično delo i zbog uznemirenja javnosti.
Kako je juče tužilaštvo saopštilo, svedok L.Ð, inače detetova baba, nije dostupna državnim organima, a poslednji put je viđena prilikom učešća uživo u TV emisiji, 29. oktobra.
Zbog toga je za njom raspisana potraga.
Slavica Ð, je uhapšena zbog sumnje da je tukla svoju trogodišnju ćerku, što je snimljeno telefonom i objavljeno na društvenim mrežama.
Na snimku se vidi i čuje kako jedna žena šamara, vuče i tuče malu devojčicu, nakon čega je bacila na pod i nastavila da je šamara.
Srbija je odbila zamolnicu Crne Gore da joj izruči Pazarca, koji je bio osumnjičen za pokušaj ubistva policajca Novaka Mugoše (23), sina sudije Suzane Mugoše o kojem slučaju je ranije pisao Sandžakhaber.
Policajac Mugoša je crnogorskoj javnosti poznat po kontroverznom snimku na kojem se vidi kako pendrekom udara jastuk, a državljanina Srbije Aldina Hudovića (25) iz Novog Pazara optužio je za pokušaj ubistva!
Hudović je bio osumnjičen da je u noći između 16. i 17. jula 2022. nožem teško povredio policajca Mugošu u tuči koja je izbila u diskoteci „Habana“ u Sutomoru, tokom nastupa Teodore Džehverović. Njegove kolege Saša Sekulić i Veselin Milošević prošli su sa lakšim povredama, a ranu od noža je zadobio i Aldinov drug Edis Biberović iz Novog Pazara. Međutim, za razliku od Mugoše, Miloševića i Sekulovića, koji su državljani Crne Gore, Biberović u ovom slučaju nije dobio status oštećenog!
Izručenje Hudovića je traženo po zamolnici Crne Gore, ali je on odlukom Višeg suda u Novom Pazaru pušten na slobodu, a postupak je obustavljen jer crnogorsko tužilaštvo nije Srbiji dostavilo dopunske podatke i dokumentaciju koja bi potvrdila sumnje da je bio umešan u tuču u diskoteci.
Advokat Stanislav Dukić, branilac našeg državljanina Hudovića kaže da kopija pasoša njegovog branjenika, bez navođenja okolnosti kako je Crna Gora došla do nje, navodi na zaključak da je on nekada bio u Crnoj Gori i da je tamo ostavio kopiju dokumenta, ali da ga ništa ne povezuje sa konkretnim događajem.
– Nije dovoljno priložiti fotografiju iz putne isprave Aldina Hudovića kojom se dokazuje da je on na slici, već bi trebalo pružiti dokaze da je reč o mladiću koji se sumnjiči za tuču. Kao dokaz trebalo je priložiti fotografiju Hudovića skinutu sa snimka kamera za video-nadzor diskoteke „Habana“, njegove otiske prstiju sa mesta tuče, zapisnike o prepoznavanju ili bar iskaze svedoka sa njegovim opisom – kaže Dukić i ističe da je uz molbu za izručenje dostavljena naredba Višeg suda u Podgorici o raspisivanju poternice, kao i Naredba o sprovođenju istrage Višeg državnog tužilaštva u Podgorici, ali bez određivanja pritvora.
– Odluka o određivanju pritvora je jedan od tri akta koji je potrebno dostaviti uz molbu za izručenje po Ugovoru između Srbije i Crne Gore o izručenju. Nije jasno zašto Srbija nije dobila odluku o pritvoru ili bar obaveštenje zašto pritvor nije određen, a jedini razlog koji meni pada na pamet jeste da Hudović ne bi dobio branioca, kojeg mora da ima ako mu se određuje pritvor. Očigledno je postojala namera da se sprovedu neke dokazne radnje u vreme dok advokata što navodi na zaključak da u Crnoj Gori ne bi imao fer suđenje. Ako se tome doda opšte poznata činjenica da je general Bratislav Dikić preživeo neviđenu torturu u pritvoru u Spužu jasno je da opasnost od zlostavljanja Hudovića u tom zatvoru nije samo predrasuda već realnost – objašnjava advokat Dukić i ističe da je obaveza tužilaštva u Srbiji da po službenoj dužnosti pokrene postupak.
– Tako bi se zaštitili interesi državljana Srbije, jer je iz naredbe o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Podgorici jasno da im Crna Gora neće pružiti zaštitu! S obzirom na to da je obustavljen postupak izručenja, a da je tužilaštvo u Novom Pazaru upoznato da postoji osnovana sumnja da je naš državljanin u inostranstvu počinio krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti očekujem da naš tužilac pokrene istragu i ispita sve okolnosti slučaja. Sada za to ne postoje zakonske smetnje, jer Hudović nije pravosnažno osuđen za to delo niti se protiv njega vodi drugi postupak za isto delo, dok je postupak izručenja pravosnažno obustavljen – naglašava Dukić.
Podsetimo, incident u sutomorskoj diskoteci dogodio se između 16. i 17. jula 2022. tri sata iza ponoći. Iz Uprave crnogorske policije su naveli da Mugoša, Sekulić i Milošević nisu bili na dužnosti. Oni su navodno reagovali i umešali se u incident kada su se Hudović, Edis Biberović i još trojica njihovih poznanika posvađali sa devojkama koje su bile gosti diskoteke. Svedoci nemilog događaja tvrde da su se devojke obratile obezbeđenju i tražile zaštitu od mladića. Ubrzo nakon toga, Pazarac je ranio policajce i pobegao. Prema jednoj verziji, tri policajaca su bila gosti, a prema drugoj su angažovani kao obezbeđenje. Informacija da su u „Habani“ radili kao obezbeđenje nije zvanično potvrđena.
Novi Pazar će 26. i 27. novembra biti domaćin Dana atletike, koje prošle godine nisu održane zbog pandemije koronavirusa, a prvi put se sele iz Kragujevca.
“To je dokaz da naš klub i Grad Novi Pazar imaju integritet i autoritet da okupe sve najbolje kada je u pitanju srpska atletika”, rekao je savezni selektor Edin Zuković.
Zuković, koji je ujedno i sportski direktor Atletskog kluba Novi Pazar najavio da će biti govora o strategiji razvoja atletike u sledeće četiri godine, kao i o novitetima u Svetskoj (WA) i Evropskoj atletici (EA).
“Takođe, tu je plan i program saveznog selektora za 2023, a biće održana i Skupština Srpskog atletskog saveza (SAS). Skupštinu će imati i trenerska zajednica SAS”, najavio je Zuković.
On je otkrio da je jedna od tema i kandidatura Novog Pazar za organizaciju narednih atletskih takmičenja.
“Sigurno je da imamo kapacitete za velika takmičenja u 2023. Inače, SAS čvrsto stoji uz svoje najbolje sportiste i trenere, kojima će biti uručena priznanja po starosnim kategorijama, ali i za postignute rekorde u poslednje dve godine”, dodao je Zuković.
Dani atletike počinju u subotu u 14 časova u Hotelu Vrbak, a uvodnu reč imaće direktor Srpskog atletskog saveza Slobodan Branković.
Fudbaleri Japana fantastičnim preokretom savladali su selekciju Njemačke rezultatom 2:1 u prvom kolu grupe E na Svjetskom prvenstvu u Kataru, javlja Anadolu Agency (AA).
Nijemci su došli u vodstvo golom kojeg je u 33. minuti iz penala postigao Ilkay Gundogan i do kraja poluvremena su imali još nekoliko izglednih prilika, uključujući i onu iz sudijske nadoknade u kojoj je Kai Havertz postigao gol koji je naknadno poništen zbog ofsajda.
I prva polovica drugog poluvremena je protekla u dominaciji Njemačke, ali junak Japanaca bio je golman Shuichi Gonda koji se tako iskupio zbog skrivljenog jedanaesterca u prvom poluvremenu.
U završnici utakmice Japanci su krenuli odlučnije u napad i do izjednačenja došli u 75. minuti golom Ritsua Doana.
Fudbaleri Japana nastavili su s napadima protiv favorizirane Njemačke i do preokreta i velike pobjede rezultatom 2:1 došli su u 83. minuti golom Takuma Asanoa.
S tri boda iz ove utakmice Japan je zasjeo na prvo mjestu u grupi E u kojoj su još Španija i Kostarika koje svoj duel igraju danas s početkom u 17 sati.
U narednom kolu 27. novembra Njemačka i Španija će igrati derbi ove grupe, a Japan će igrati protiv Kostarike.
Novi Pazar će 26. i 27. novembra biti domaćin Dana atletike, koje prošle godine nisu održane zbog pandemije koronavirusa, a prvi put se sele iz Kragujevca.
“To je dokaz da naš klub i Grad Novi Pazar imaju integritet i autoritet da okupe sve najbolje kada je u pitanju srpska atletika”, rekao je savezni selektor Edin Zuković.
Zuković, koji je ujedno i sportski direktor Atletskog kluba Novi Pazar najavio da će biti govora o strategiji razvoja atletike u sledeće četiri godine, kao i o novitetima u Svetskoj (WA) i Evropskoj atletici (EA).
“Takođe, tu je plan i program saveznog selektora za 2023, a biće održana i Skupština Srpskog atletskog saveza (SAS). Skupštinu će imati i trenerska zajednica SAS”, najavio je Zuković.
On je otkrio da je jedna od tema i kandidatura Novog Pazar za organizaciju narednih atletskih takmičenja.
“Sigurno je da imamo kapacitete za velika takmičenja u 2023. Inače, SAS čvrsto stoji uz svoje najbolje sportiste i trenere, kojima će biti uručena priznanja po starosnim kategorijama, ali i za postignute rekorde u poslednje dve godine”, dodao je Zuković.
Dani atletike počinju u subotu u 14 časova u Hotelu Vrbak, a uvodnu reč imaće direktor Srpskog atletskog saveza Slobodan Branković.
