NOVI PAZAR – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave Novi Pazar, odeljenja Upreve kriminalističke policije, izveli su akciju u ranim jutarnjim časovima na više lokacija, saznaje indeksonline.rs
Tom prilikom, privedeno je više lica, a prema nepotvrđenim informacijama, jedno lice je sprovedeno u specijalni sud zbog sumnje na krivično delo falsifikovanje.
Uskoro opširnije…
Muftija sandžački Senad ef. Halitović i zamjenik muftije Muhamed ef. Demirović prisustvovali su večeras događaju koji je organizovan u Beogradu povodom 99 godina od osnivanja Republike Turske.
Delegacija Mešihata događaju je prisustvovala na poziv ambasadora Republike Turske NJ.E. Hami Aksoya i uputila čestitke povodom ovog značajnog dana.
Na događaju je, ambasador Aksoy, pročitao i pismo predsjednika Republike Turske Redzepa Tajjipa Erdoana, nakon čega je nastavljen kulturno umjetnički program.
Nakon događaja delegacija se srela i sa brojnim prijateljima iz diplomatskog kora i političkog života iz Beograda.
BEOGRAD – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije UKP, uhapsili su O.K. (1964) odgovorno lice PD „Oki NP gradnja“ iz Novog Pazara zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela poreska utaja i pranje novca u podstrekavanju.
U akciji koja je izvedena po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu i u saradnji sa inspektorima poreske policije u Kragujevcu policija je uhapsila i B. R. (1982), odgovorno lice PR „Dušan Kop“ i PD „Dušan kop gradnja“ koji se tereti za krivično delo pranje novca, kao i A. S. (1989) zbog krivičnog dela pranje novca u pomaganju, dok će za isto delo protiv četrdesetpetogodišnjeg muškarca podneta krivična prijava u redovnom postupku.
Kako se sumnja, O. K. je od 2017. do 2021. godine u nameri da delimično izbegne obračun i plaćanje poreza na dobit pravnih lica za pet godina nadležnom poreskom organu podneo poreske prijave i bilanse neistinite sadržine u kojima je iskazao manju dobit iz poslovanja.
Na taj način O.K. je kako se sumnja izbegao plaćanje poreza na dobit u iznosu od 125.446.698 dinara i izbegao obračun i plaćanje poreza na prihod od kapitala za isti period na iznos novca za koji je izvršio uzimanje iz imovine svog privrednog društva za svoje privatne potrebe i ličnu potrošnju u ukupnom iznosu od 767.331.334 dinara, a čime je izbegao obračun i plaćanje poreza na prihod od kapitala u ukupnom iznosu od 135.411.407 dinara, oštetivši budžet Srbije za oko 260.000.000 dinara.
Postoje osnovi sumnje da je O.K. izvršio krivično delo pranje novca u podstrekivanju na taj način što je uticao na B.R. da donese odluku, a kasnije mu dao jasne smernica i uputstva kako da 767.331.334 dinara, koje je na osnovu lažnih faktura prenet sa računa „Oki NP gradnja“ na račun PD „Dušan kop“ i isti dalje transferiše na veći broj preduzetničkih radnji i fizičkih lica, a između ostalih na račune osumnjičenih A.S. i četrdesetpetogodišnjaka, koji su potom, navedeni novac podizali sa saznanjem da potiče iz kriminalne delatnosti i vraćali B.R. a on potom O.K.
Osumnjičenom O. K. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu, dok su B. R. i A. S., uz krivičnu prijavu, privedeni nadležnom tužilaštvu, a protiv četrdesetpetogodišnjeg muškarca biće podneta krivična prijava u redovnom postupku.
indeksonline.rs/Tanjug
Politika Region Vesti Obilježena 31. godišnjica osnivanja SDA Makedonije 29/10/202264 Views Stranka demokratske akcije Makedonije, povodom obilježavanja 31. godišnjice osnivanja, organizovala je niz aktivnosti.
Delegacija SDA Makedonije realizovala je radne sastanke s predsjednikom Sjeverne Makedonije Stevom Pendarovski, premijerom Vlade Sjeverne Makedonije Dimitrom Kovačevski, s prvim zamjenikom premjera Vlade Sjeverne Makedonije Artanom Grubijem i predsjednikom političke stranke Alternativa Afrimom Gašijem.
Delegaciju SDA Makedonije predvodio je predsjednik Dželal Hodžić, član predsjedništva SDA BiH Admir Mulaosmanović, savjetnik u SDA Makedoniji Avdija Pepić, član glavnog odbora SDA Makedonije Senad Daca i bh. novinar Sanadin Voloder.
U četvrtak, 27. oktobra u sklopu obilježavanja 31. godišnjice od osnovnija SDA Makedonije organizovana je promocija Edicije “Bošnjaci” u Općini Čair.
U prvom djelu promocije u ime SDA Makedonije obraćanje imao je predsjednik Dželal Hodžić.
Čestitke povodom 31. godišnjice sa govornice uputili su gosti: sekretar Općine Čair Faruk Nevzati, predsjednik Stranke za turski pokret Enes Ibrahim, predsjednik stranke Vlaha u Makedoniji Nikola Babovski, organizacioni sekretar SDSM-а Vangel Andreski, potpredsjednik zajednice Hrvata u Sjevernoj Makedoniji Nenad Živković…
Promotor I kola Edicije “Bošnjaci” bio je Admir Mulaosmanović, član predsjedništva SDA BiH, a moderator Sanadin Voloder.
Kroz navedene aktivnosti dvije sestrinske stranke su učvrstile svoju saradnju te unaprijedile odnose između dvije prijateljske države i naroda.
Bošnjaci u Sjevernoj Makedoniji su prvi Bošnjaci na Balkanu koji su se tako izjasnili na popisu 1994. godine što je bio preduslov za ulazak u preambulu Ustava te ostvarivanja prava na informisanje i obrazovanje na bosanskom jeziku.
Anadolu Agency
U Novom Pazaru i još šest gradova Srbije popis stanovništva domaćinstava i stanova 2022 trajaće do 7. novembra ove godine.
Predsednik Gradske popisne komisije Džemil Divanefendić ističe da će popis u narednih sedam dana biti vršen na nešto drugačiji način nego u prethodnom periodu.
“U većim gradovima popis se nastavlja u izmenjenom formatu. U narednih sedam dana popis će vršiti četiri dežurna popisivača, u dve smene. Svi koji se iz nekog razloga do sada nisu popisali, treba da dođu u u prostorije Gradske uprave (kancelarija Udruženja boraca, u prizemlju) u vremenu od 8 do 20 sati. Dežurstvo će trajati od 1. novembra u 8 sati i biće zaključeno 7. novembra u 20 časova. Građani koji nisu u prilici da dođu, o svemu što se tiče popisa mogu da se informišu preko Call centra, na broj telefona 064/8627414”, kazao je Divanefendić.
On je podsetio da je učešće u popisu zakonska obaveza i pozvao još jednom sve koji se iz nekog razloga nisu popisali da to učine najkasnije do 7. novembra.
Zbog radova na vodovodnoj mreži u Ulici Stefana Nemanje bez vode će u utorak 1. novembra, u periodu od 8 do 15h, ostati sledeće ulice:
Stefana Nemanje,
Manja Ćorovića,
deo Ulice 8.marta,
Ljubljanska,
Omladinska,
Stane Bačanin,
Moskovska,
Miodraga Komatine,
Njegoševa, Jalija,
naselje Šestovo.
Na juče održanom 2. Pazarskom polumaratonu, pored klubova iz Beograda, Čačka i Novog Pazara, učestvovao je i klub “Griffin” iz Jagodine, a cilj im je bio da trče za osobe sa posebnim potrebama, gurajući kolica.
Osnivač kluba iz Novog Pazara BBK Warrior Gym, svetski šampion u bodibildingu iz 2015. godine Muzafer Čepeljac (32), imao je tu čast da istrči 2. Pazaraki polumaraton gurajući kolica u kojem se nalazio Aleksa Petrović iz Jagodine.
Aleksi je cerebralna paraliza dijagnostifikovana sa šest meseci. Od svih vrsta, njegova je najgora, jer sam ne može baš ništa da uradi. Zahvaljujući svojim drugarima, Aleksa je kolicima završio mnogo trke, poput Beogradakog polumaratona i druge.
Tako je Aleksa Petrović učestvovao i na 2. Pazarskom polumaratonu, ali ovaj put je imao pojačanje, Muzafera Čepeljca.
– Ponosan sam što sam svoj prvi polumaraton trčao u svom gradu sa svojim timom i timom iz Jagodine, na čelu sa Markom Gajićem. Poseban osećaj je voziti ceo polumaraton Aleksu u kolicima i mnogo emocija je bilo kako se naše strane, tako i sa druge strane. Želim da se zahvalim Gradu Novom Pazaru, Sportskom savezu Novog Pazara i Ustanovi za sport Novi Pazar na sjajnoj organizaciji 2. Pazarskog polumaratona – rekao je Muzafer Čepeljac za “Indeksonline”
indeksonline.rs/Foto:I.Ličina
NOVI PAZAR – Dve kuće u Novom Pazaru dobiće novac za sufinansiranje ugradnje solarnih panela kroz projekat Nemačke agencije za međunarodnu saradnju GIZ.
Projekat “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji” obezbediće 50 odsto potrebnih sredstava za ugradnju solarnih fotonaponskih panela za dva domaćinstva u Novom Pazaru koja, iako ispunjavaju uslove, nisu dobila subvenciju Ministarstva rudarstva i energetike i lokalne samouprave, navodi se u saopštenju GIZ-a.
Memorandum o saradnji potpisali su predstavnici GIZ-a, građani korisnici opreme za solarne panalene i kompanije dobavljači opreme, koje će sprovesti i instalaterske radove.
“Cilj nam je da pomognemo građanima s kojima potpisujemo memorandum, ali i svim drugim koji žele da postanu kupci-proizvođači solarne energije”, rekao je Aleksandar Popović iz GIZ-a.
Saradnja sa građanima sa kojima je potpisan sporazum u Novom Pazaru, kao i nedavno u Kragujevcu gde su korisnici tri domaćinstva, poslužiće kao iskustvo u izradi realnih finansijskih procena, odnosno troškova i odnosa ulaganja, uštede i povrata ulaganja u solarne panele u Srbiji.
U tehničkom smislu, kaže Popović, saradnja će biti izvor informacija za “vodiče” koji će budućim kupcima-proizvođačima olakšati da postanu proizvođači i korisnici solarne energije na što jednostaniji, lakši i praktičniji način.
Prvi “vodič” za domaćinstva se očekuje do kraja godine.
indeksonline.rs/Tanjug
Carinici su krajem oktobra u nekoliko prekršaja otkrili preko tri kilograma srebra, skrivenih na neobičnim mestima: u konzervi nudli, u jastuku za putovanje i među garderobom putnika.
Najneobičniji takav pokušaj otkriven je 29. oktobra 2022. godine na prelazu Preševo, u saradnji sa policijom, kada je na ulazu u zemlju za detaljan pregled izdvojen kamper stranih registarskih oznaka, kojim je sam putovao 52-godišnji strani državljanin.
Tokom detaljne kontrole u kuhinjskom delu kampera carinik je pronašao naizgled neotvorenu konzervu nudli, čija je neuobičajena težina ukazivala da je u njoj nešto sakriveno.
Da je takva pretpostavka bila opravdana, pokazalo se kada je sa konzerve skinut poklopac, a u njoj umesto testenine pronađeno 37 srebrnih kovanica „Suid Afrika“, „Ellizabeth II“ i „Republic of Armenia“, kao i dve zlatne pločice „Hereeus“.
Kako je reč o stranom državljaninu sud je u hitnom postupku doneo odluku o oduzimanju krijumčarenog srebra i zlata, a putnik je i novčano kažnjen zbog učinjenog prekršaja.
Dva slična slučaja zabeležena su i tokom protekle nedelje i na prelazu Gradina kada je zaplenjeno oko dva kilograma srebrnog nakita.
Neobičan pokušaj krijumčarenja preko 600 grama srebrnog prstenja, narukvica i lančića u jastuku za putovanje sprečen je na ovom prelazu 27. oktobra 2022. godine.
Prekršaj je otkriven kada je na ulaznoj strani za detaljan pregled izdvojen autobus strane registracije koji je saobraćao na relaciji Istanbul-Sarajevo.
Kada su svi putnici preuzeli prtljag, tokom kontrole unutrašnjosti autobusa, na mestu gde je prethodno sedela jedna putnica pronađen je neobično težak jastuk za putovanje.
Kada su carinici pogledali njegovu unutrašnjost ispostavilo se da su u sunđerastom punjenju sakrivene kesice sa srebrnim nakitom.
Oko 1,3 kilograma različitog srebrnog nakita zaplenjeno je i nekoliko dana ranije na ovom istom prelazu.
Pokušala je da ga prokrijumčari putnica autobusa koji je saobraćao na liniji Istanbul-Novi Pazar, tako što ga je sakrila u torbu sa garderobom.
http://indeksonline.rs/wp-content/uploads/2022/10/pazar-kojeg-vise-nema-audio-deskripcija-teksta.mp3 Žila kucavica razvoja Novog Pazara posle Drugog svetskog rata do početka devedesetih godina bila je industrija tekstila, odeće i obuće, koja je prema dostupnim podacima zapošljavala preko 10.000 stanovnika.
Tada je bilo malo školovanih ljudi, a oni su uglavnom bili nosioci svih značajnih funkcija u gradu. Najveće fabrike bile su Tekstilni kombinat „Raška“, Fabrika obuće „Ras“, Fabrika nameštaja „Deževa“, Razvitak, Rezni alat i druge.
Živi svedoci tog vremena kažu da je u gradu vladala posebna euforija oko prvog u mesecu, kada su se obično primale plate. Plata je mogla da podmiri brojne kućne potrebštine, od hrane do kupovine nameštaja, ali i obavezna zimovanja i letovanja.
Do posla se prilično jednostavno dolazilo, bilo je poželjno da bar malo poznajete posao, da ste vredni, pošteni i želite da radite, a to da li ste politički aktivni nikoga nije zanimalo.
Kako se razvijala privreda grada, tako je uzlaznom putanjom išao i razvoj prosvete, kulture, saobraćaja, a posebno sporta.
Direktor jednog od sektora Fabrike obuće „Ras“ Halil Rizvanović (97) rado se priseća najvećeg procvata i najboljih dana ove firme, a samo na pomen onoga što se kasnije dogodilo zadrhti mu glas.
Priča da nikada više nije mogao da ode, čak ni u pravcu grada gde je bila ova fabrika, jer ga mnogo boli što je sve to propalo, a bilo mu je više nego rodna kuća.
Halil se u Novi Pazar doselio iz Bistrice kod Bijelog Polja 1959. godine. Seća se da je tada ovde bilo oko 35.000 stanovnika, od kojih je 25.000 bilo zapošljeno.
“Iako nisam ovde rođen, zavoleo sam Novi Pazar, jer je jedinstven grad i u običajima i odnosima, komšijama, društvu i u svemu nema premca. Zaposlio sam se 1963. godine kao blagajnik i bio jedan od prvih radnika. Sekretar kombinata bio je Raso Nišić, a rukovodeći kadar bio je iz Beograda, direktor Tomas i tehničko osoblje, dok je glavni bio rahmetli Ševkija Imamović, koji je imao obućarsku radnju u to vreme i znao je da radi taj posao. Nakon toga na funkciju direktora došao je rahmetli Ismet Hadžiavdić koji je, po meni, bio najbolji direktor i čovek u Sandžaku. On je u to vreme bio jedan od retko obrazovanih ljudi, a došao je iz Nove Varoši, znao je da radi, rukovodi i poštuje ljude. On me je prebacio da radim u komercijalu, gde sam se bavio celokupnom nabavkom i uvozom mašina i rezervnih delova. U kancelariji sam bio sa rahmetli Jusufom Komatinom, koji se bavio uvozom i nabavkom kože. On je bio živa legenda, znao je sve o Pazaru, predobar čovek i velika je šteta što sa njim nije urađen neki intervju”, priča nam Halil.
U toj prvoj postavci radnika ove fabrike bilo je oko 3.000 zaposlenih, koji su tada najviše proizvodili žensku i mušku klasičnu obuću. U okviru farbrike bila je menza, a na svakodnevnom meniju su bila tri kuvana jela.
“U to vreme su nam plate bile dobre. Među zaposlenima je bilo najviše žena, sve mlada radna snaga. Sećam se neke računice da je bilo oko 700 devojaka. Ne može ni zamisliti danas šta je ta fabrika značila za tu mladu generaciju”, kaže Halil.
Seća se i velikog požara u ovoj fabrici 1. decembra 1977. godine, koji je sravnio maltene do temelja. Solidarnošću građana cele tadašnje Jugoslavije “Ras” je nikao bukvalno iz pepela.
“Fabrika je u to vreme imala oko 4.000 radnika, a izgorela je zbog loše instalacije. Ranije je bio napravljen bunker do same fabrike, a u njega je bilo gorivo i smesa aktivatora od 800 kg, nešto poput bombe. To su odmah sklonili, jer da je to eksplodiralo, otišlo bi celo područje do mosta. Uglavnom, čim se požar sanirao, radnici su jedva čekali da se vrate na posao, a direktor Ismet im je rekao da idu kući i prate vesti Radio Novog Pazara, preko kojeg će biti informisani kada će ponovo početi sa radom. Oni su, iako nisu radili, redovno primali plate. Nakon nekog vremena otvorili smo pogone na različitim mestima, u okviru drugih fabrika i tako jedno vreme funkcionisali. Ishod ovog požara je bilo to što je fabrika dobila mnogo novca na ime pomoći, da mi nismo znali šta ćemo sa njim. Sve to je bilo zahvaljujući direktoru Ismetu”, priča nam Halil.
Kaže da su pomoć dobili od Vlade SFRJ, kao i od 150 fabrika obuće u celoj tadašnjoj Jugoslaviji.
“To su bila ogromna sredstva, pa je direktor doveo stručnjake iz Zagreba da naprave plan izrade nove fabrike. Mi smo i dalje radili po pomoćnim odeljenjima, a nakon završetka radova i puštanja fabrike u pogon, to je bio najbolji i najsavremeniji objekat na ovim prostorima. Imali smo uz objekat fabrike i sportske terene, čak i ambulantu sa lekarom i bolničkim vozilom. Samo za Ruse smo godišnje isporučivali milion pari obuće, cipela, patika i čizmica, a za zapadno tržište koje je brojalo 17 zemalja oko 800 hiljada. Radili smo za Engleze, Francuze, Amerikance i Iračane. Čak su i Nemci imali jedan pogon obuće kod nas. Oni su uvozili svoju kožu, koja se kod nas krojila i od koje su se pravili gornji delovi obuće, nakon čega su oni to vozili za Nemčku i tamo montirali”, seća se Halil, koji je u penziju otišao 1991. godine, sa punih 40 godina staža.
Već tada im je zadržana i vraćena obuća koja je trebala da ide za Rusiju. Rasporedili su je po brojnim magacinima u gradu, a odatle je uzimao ko je hteo. Tako je fabrika polako počela da propada.
“Za propast fabrike nije kriv pojedinac, već je vreme takvo bilo. Bile su to velike promene u društvu, sama situacija je to donela, ne samo u Pazaru već u celoj bivšoj Jugoslaviji. Sve što je imalo od mašina i ostale opreme u Fabrici obuće je odnešeno, takođe i u Tekstilnom kombinatu Raška. Dok je fabrika propadala, ljudi koji su dolazili tada gledali su da uzmu što više. I na taj način je fabrika otišla, posle je neko kupio i prodao kao zemljište. Politička struktura, u to vreme, nije odigrala svoju ulogu kako treba. Ja ne mogu sada da kukam na ono što je prošlo, a bilo dobro”, smatra Halil.
Sličan požar zahvatio je ovu fabriku i u februaru 2003. godine, kada su do temelja izgoreli svi pogoni i sve mašine, a posle više sati borbe sa vatrenom stihijom, vatrogasci su uspeli da spasu upravnu zgradu, nekoliko radionica, menzu i dokumentaciju. Radnici su tada pričali novinarima da je u pogonu bilo oko 1.000 najsavremenijih mašina, koje niko u ovom kraju nije imao, modernu opremu koja je potpuno izgorela. Materijalna šteta je bila procenjena na oko pet miliona evra. Zbog dugovanja prema lokalnom “Vodovodu” u fabrici tada nije imalo vode, a iz istog razloga su im bili isključeni i telefoni. U to vreme je veći deo imovine ovog nekada moćnog kolektiva, već bio rasprodat, a tih dana se radilo na socijalnom programu i pronalaženju načina za zbrinjavanje oko 1.200 radnika.
I drugi veliki novopazarski gigant, Tekstilni kombinat „Raška” takođe je istih godina propao.
Dušanka Lavrih (61) radila je kao prelac, a sa platom je mogla da priušti letovanje i zimovanje, da obilazi prijatelje i rodbinu u inostranstvu, a danas ništa od toga ne može.
“Preko 30 godina sam radila u fabrici, a na kraju uzela radnu knjižicu i završila na ulici. Nemoguće je rečima opisati kako je bilo lepo raditi u takvom gigantu. Shvatala sam ozbiljnost posla, objekta, situacije, poštovala sam svoje radno mesto. Imali smo maloprodajne objekte po celoj Jugoslaviji, od Triglava do Đevđelije, menzu na poslu, ma to ne može da se opiše“, seća se Dušanka.
Kaže da se pričalo da je fabrika u vreme najvećeg procvata imala oko 6.000 radnika.
“Mladim ljudima je nezamislivo kada im danas pričam o tom vremenu, zapravo niko od njih nema vremena o tome ni da sluša ili razume. Prosto ih ne zanima to vreme koje je prošlo, jer misle da će biti bolje. Nažalost, ja nisam takav optimista, govorim vam istinu, sve teža vremena nam dolaze. A kako je fabrika propala, zna se od koga i čega je počelo i kako se završilo, ali iskreno rečeno, tuga. Mnogo mi je žao”, iskrena je Dušanka.
Dodaje da i danas ima prijatelje i kolege iz fabrike. Sastaju se povremeno i uvek pričaju o kolektivu, prošlim vremenima, događajima i ljudima.
“Likovi su izbledeli, ali su sećanja ostala. Nakon fabrike nigde više nisam radila, kao i mnoge moje kolege, živim na ivici bede, ali to je slika naše države ili društva, jer i u regionu nije ništa bolje. U međuvremenu se protkalo mnogo čega, neko se snašao drugačije, a ja nisam mogla nikako. Sa malom invalidskom penzijom koju primam suvišna sam sebi, a kamoli drugima”, jada nam se Dušanka.
Novopazarac Rešid Redžović (85) takođe se seća perioda kada su fabrike bile simbol procvata privrede ovog grada.
“Sećam se zlatnog perioda kada je radio Tekstilni kombinat ‘Raška’, to je bio gospodski život, za vreme Tita. Međutim, čim je Jugoslavija propala, sva bogatstva kojih je ovde imalo takođe su propala. Svi su dolazili ovde da kupuju, svega je imalo, sada ništa nema. Ja živim od penzije koja je 13.000 dinara, šta mogu sa tim da uradim, ništa osim komunalije da platim”, kaže Rešid.
Posle ove situacije koja je nastupila devedesetih godina, u Novom Pazaru je počela da cveta trgovina i privatna proizvodnja, dolazili su kupci autobusima iz cele Srbije, Crne Gore i Bosne.
Nakon što je Tekstilni kombinat “Raška” propao pod teretom sankcija, zahvaljujući vrednim ljudima, u Novom Pazaru nicale su mini fabrike džinsa. Poznavaoci prilika kažu da ih je u drugoj polovini devedesetih godina bilo oko 200 i da su upošljavale oko 10.000 radnika. Ekonomski stručnjaci tada su Novi Pazar nazvali “malim privrednim čudom”.
A.Bajrović
Tekst je nastao u okviru projekta “Pazar kojeg više nema“, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2022. godinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
© Sandzakhaber.Net
