U okviru tradicionalne mnanifestacije Dečja nedelja, polaznici Predškolske ustanove „Mladost“ i učenici nižih razreda osnovnih škola družili su se sa predsednicom Skupštine grada Novog Pazara Anelom Halilović Šemsović.
„Dečja skupština je uvek prepuna emocija i za sve nas je događaj koji iščekujemo sa posebnim zadovoljstvom. Emocije su nas preplavile, posebno mi drago što imamo divnu, pametnu, zdravu djecu. Svi mi zajedno težimo podsticajnom roditeljstvu i zdravom okruženju i posao nam je da našim najmlađima omogućimo da putuju po znanje ali i da se kao zreli ljudi vrate u Novi Pazar. Naročito je važno kod najmlađih razvijati empatiju prema bolesnima i slabijima. Svaki dan pred nama je dan deteta i svaka je nedelja dečja nedelja i naš je zadatak da se ponašamo u skladu sa tim“, poručila je predsednica parlamenta Anela Halilović Šemsović.
Uz pripremljene poklone mališani su kroz recitacije, pesmu ali i postavljanjem ozbiljnih pitanja dokazali da im pripada divna budućnost i da s razlogom na mlađima svet ostaje.
Često se svima dešava da naiđe loš period u životu kada mislimo da nema rešenja za probleme, da nema izlaza iz te situacije u kojoj se nalazimo. Pokušavamo da u glavi poređamo stvari na svoje mesto ali nikakone ide. Potrebna nam je pomoć, ali od koga je potražiti?
Na onoga ko bi nam zaista mogao pomoći (psihijatra, psihoterapeuta) i ne pomišljamo, a zapravo to je prva osoba kojoj bi trebalo da se obratimo. Ukoliko ne potražimo pomoć na vreme, patićemo bez potrebe, vrteti se u krug i nigde nećemo videti izlaz.
Psihički poremećaji su sve učestaliji, ali napominjemo,uz stručnu i adekvatnu pomoć
psihijatra/psihoterapeuta oni su i rešivi. No, postavlja se pitanje, kada je pravi momenat javiti se psihijatru?
“Imala sam nekoliko pacijenata koji su zbog određenih zdravstvenih problema dolazili kod mene, kao izabranog lekara, a kod kojih sam primetila da imaju problema i sa mentalnim zdravljem. Da napomenem da su to pacijenti koji su došli nakon preležanog kovida,a da ne pominjem koliko ih je bilo i u onom najgorem periodu zaražavanja.Kao iskusna doktorka, pri prvom susretu i razgovoru sa pacijentom, primetim način na koji razgovara sa mnom,posmatram pokrete, primećujem nervozu ali nikada zaista nisam odmah predložila da pomoć potraži i od psihijatra iako je očigledno da upravo ta stručna pomoć njemu i treba”, objašnjava dr Selima Kolašinac, lekar novopazarskog Doma zdravlja.
Kaže da za takve pacijente ima i strpljenja i vremena da ih sasluša i dodaje da im češće zakazuje kontrolne preglede, upravo iz razloga da bi stekla što veće poverenje pacijenta koji bi mnogo lakše prihvatio njen predlog da se za pomoć obrati i stručnom licu, uz objašnjenje da to apsolutno nije sramota niti poražavajući postupak.
Zašto pomoć potražiti od psihijatra? Ranije se smatralo da je odlazak kod psihijatra nešto strašno i sramno.U većini zemalja to je je postala “normalna pojava”, no, u sredini u kojoj mi živimo, generalno na Balkanu, još uvek nije tako .
“Odlazak kod psihijatra bio bi stavljanje etikete osobi koja je rešila da potraži
pomoć i to često prvo od bližnjih članova porodice koji bi upotrebili rečenicu “A što da ideš tamo, da čuje neko od rođaka ili komšija, pričaće da si nenormalan, poludeo ili psihički oboleo”,što je prva prepreka u sigurnoj odluci pacijenta da baš ode kod psihijatra, a to nikako nije dobro”, objašnjava psihijatar dr Amir Kajkuš. Kaže da bje baš porodica ta koja treba da podrži njegovu odluku i na taj način mu mnogo olakša da načini prvi korak ka mogućem rešenju problema.
“Mnogo je lakše lečiti neke stvari koje su na početku, a u prilog tome ide činjenica da je u medicini veliki broj tumoroznih promena izlečiv ukoliko se pacijent javi na vreme, odnosno ako ne zakasni”, dodaje dr Kajkuš.
Dodaje, da ukoliko se dosta zaksni sa javljanjem psihajatru, nadajući se da će ipak doći do rešenja problema bez stručne pomoći, teško je kasnije doći čak i do zajedničkog rešenja.
“Vrlo često me ljudi pitaju zašto prilikom davanja lekova na početku lečenja ne krenem sa biljnim preparatima nego odmah prelazim na jače medikamente. Moj odgovor je da bi tako bilo u slučaju da je pacijent za pomoć došao na početku samog problema i da bi uspeli, inače nije moguće drugačije osim da dam jakče lekove i da krenem sa psihoterapijom”, kaže psihijatar dr Amir Kajkuš, naglašavajući da je zato veoma važno potražiti pomoć čim osetimo da sami ne možemo da se izborimo sa problemom.
Dr Kajkuš je naveo jedan pozitivan primer pedesetdvogodišnjeg pacijenta D.M. iz Novog Pazara koji je imao porodičnih problema, a koji se nakon nekoliko dolazaka na razgovor i korišćenja lekova potpuno oporavio.
“Moj prvi kontakt sa njim bio je telefonskim putem, kada me je pitao da li može da dođe kod mene u ordinaciju. Kada sam rekao da može i zakazao termin u 15h, tu je nastao mali problem. Pitao me je da li bi on mogao da dođe posle 20h, nakon radnog vremena. Znao sam odmah zašto to pita, da je to zbog osećaja sramote da ga neko ne vidi, prepozna i raširi priču da sa njim nešto psihički nije u redu čim je došao kod mene”, priča dr Kajkuš.
Kaže da je takvo razmišljanje nametnuto od sredine u kojoj živimoi u kojoj se odlazak kod psihijatra i dalje smatra sramnim. Nastavlja priču o toku lečenja D.M. koji ga je jednog dana pozvao i pitao da li može da dođe u prepodnevnim satima. Ja sam se malo i začudio, jer to nije pre radio, ali sam rekao da može i on je došao. Primetio sam da uopšte ne obraća pažnju ko je u čekaonici pa sam ga pitao odakle sada takva promena, a on mi je odgovorio “Doktore, ja kada sam dobro, nije bitno ko me vidi”.
Dr Kajkuš objašnjava da je posao psihijatra da kod pacijenta ostavi dobar utisak kako bi on stekao njegovo poverenje, kako bi lakše “otvorio dušu” i do najsitnijeg detalja ispričao problem zbog kojeg dolazi i na taj način olakšao i sebi i doktoru da što pre dođu do zajedničkog rešenja. Takav je slučaj bio i sa gore pomenutim pacijentom, koji je objasnio da mu je pored lekova mnogo pomogao prijatan i razuman razgovor sa doktorom, što mu je, kako kaže, još više i lakše pomoglo pri rešavanju problema, te shvatanju da odlazak psihijatru nije sraman. Ako i vi imate životnih situacija iz kojih smatrate da ne možete sami izaći i ako se pitate ipak da li je možda došao trenutak da se javite psihijatru, smatrajte da ste došli do stepenika hrabrosti i da ćete odlazeći njemu načiniti prvi korak ka rešavanju problema i kvalitetnijem životu.
Koji je trenutak kada nam treba pomoć psihijatra? Znaci na koje treba da obratite pažnju,a baš su oni ti koji vam pokazuju da treba pomoć potražiti od stručnog lica su kada osetite promene u ponašanju, emocionalne promene,kada dođe do čestih zdravstvenih problema, kada gubite volju za radom i svakodnevnim aktivnostima, kada se izdvajate od društva i želite da ste sami, anksioznost, čak razmišljate osamopovređivanju, posežete za uzimanjem raznih psihoaktivnihsupstanci, tablet zasmirenje, spavanje itd. Naravno, ovo nisu jedini znaci koji će vas navesti na put do psihijatra, ali dovoljni da prevagnu i posušate ih i odete po stručnu pomoć.
Razgovor sa psihijatrom Ukoliko se odlučite da odete po pomoć kod psihijatra i razgovarate otvoreno sa njim o problemima koji vas muče, osetićete pre svega olakšanje a potom i ugledati veliku mogućnost rešenja problema, a samim tim poboljšanje kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja i normalizaciju svakodnevnog života. Zato, pomozite sebi, vodite računa jenako i o mentalnom zdravlju kao i o fizičkom i javite se na vreme stručnom licu.
Ukoliko želite da postavite anonimno pitanje psihijatru pošaljite vaše pitanje na mejl adresu [email protected] , a mi ćemo pitati stručnjake umesto vas.
Projekat “Briga o zdravlju nije sramota već potreba”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Na odluku Ministarstva unutrašnjih poslova koji je objavio spisak primljenih kandidata na osnovnu obuku pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, po konkursu od marta ove godine, a na osnovu odluke ministra reagovao je Husein Memić.
”Danas sam primio vijest da MUP Republike Srbije objavio spisak kandidata koji su primljeni na obuku za vatrogasno-spasilačku jedinicu. Ono što pouzdano znam jeste da su preko 20 kandidata bili bošnjačke nacionalnosti i da NITI JEDAN nije primljen. Dakle, iz Novog Pazara, u kojem su Bošnjaci 70% stanovništva, od četiri kandidata NULA je Bošnjaka.
U Prijepolju, gde je preko 40% Bošnjaka, od dva primljena kandidata NULA je Bošnjaka. Pa čak ni u Tutinu, gde je 98% Bošnjaka, nije imalo mesta za jednog Bošnjaka.
Ovakva odluka je, u najmanju ruku sramna, ali ono što mene posebno brine, je činjenica da će ona imati dalekosežne posljedice na međunacionalne odnose u zemlji. Ovo je tipičan primjer diskriminacije po nacionalnoj osnovi i sa pravom proizvodi revolt među Bošnjacima.
Ja znam, svojim očima sam gledao i stajao rame uz rame sa hrabrim momcima koji su gasili požar u zgradi Bor u Novom Pazaru. Niko ne može da me ubedi da oni i njima slični ne bi bili dobri vatrogasci, da se ne bi na najbolji način nosili sa svim nesrećama koje se mogu dogoditi. Što je najvažnije, znam da bi bez razmišljanja utrčali u vatru, ne pitajući koje je nacionalnosti kuća koja gori.
Pozivam ministra, koji je napravio ovakav izbor, da revidira svoju odluku, da izabere najbolje ljude, prave zaštitnike svog naroda. Ukoliko to ne učini on će biti odgovoran za sve ono što ovakva nakaradna odluka može proizvesti” navodi se u saopštenju Huseina Memića.
NOVI SAD – Novosadska policija uhapsila je oficira saobraćajne policije N. P. (38) zbog sumnje da je izvršio krivična dela trgovina uticajem, dok će protiv sedmorice saobraćajnih policajaca biti podnete krivične prijave zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja, saopšteno je danas iz MUP-a.
Kako se navodi, pripadnici Sektora unutrašnje kontrole MUP- u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, uhapsili su oficira saobraćajne policije N. P. (38) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio pet krivičnih dela trgovina uticajem, dok će protiv sedmorice saobraćajnih policajaca biti podnete krivične prijave u redovnom postupku zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Takođe, kako se navodi, uhapšeni policajac se tereti da je u periodu od 30. maja do 13. jula ove godine, koristeći svoj službeni položaj i uticaj, posredovao kod sedmorice saobraćajnih policajaca da ne sankcionišu izvršioce prekršaja koje su otkrili prilikom kontrole saobraćaja.
Osumnjičenom N.P. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, navode iz MUP-a.
Kikbokseri Pazara, reprezentativci Srbije Hamza Rašljanin i Daris Ejupović doživeli su poraze u današnjim mečevima četvrtfinala na Svetskom prvenstvu za decu, kadete i juniore u italijanskom gradu Jezolu.
U lou-kiku mlađih juniora lakših od 67 kilograma, Rašljanin je odlukom sudija 1:2 izgubio od Grka Dimitriosa Panopulosa.
Panopuls će u polufinalu odmeriti snage sa Hrvatom Leonom Mušnjakom, koji je prekidom u drugoj rundi dobio Nedima Malkoča iz Bosne i Hercegovine.
U mlađejuniorskom lou-kiku do 60 kilograma, Ejupović je rezultatom 0:3 poražen od Bugarina Viktora Nenkova.
Nenkova u polufinalnu čeka reprezentativac Bosne i Hercegovine Viktor Milić, koji je sa 3:0 savladao Mohameda Bustina iz Italije.
Novopazarski MMA borac Adnan Alić boriće se 8. oktobra u Parizu protiv čuvenog Francuza Žeroma Le Banera, u profesionalnom meču predviđenom u tri runde od po pet minuta.
Alić, koji je u poslednje vreme malo pokvario svoj MMA skor, rekao je da je u prvoj polovini godine dobio poziv od jedne prestižne menadžerske kuće u Francuskoj, koja je tražila rivala Le Baneru za mešovite borilačke veštine.
“Predložio sam im sebe, ali su oni tada odabrali Ivana Vičića, kojem sam sekundirao. Ispostavilo se da smo već u oktagonu posle tog meča, početkom juna u Avru, dogovorili nas subotnji okršaj”, naveo je Alić.
“Kad sam počeo da pratim borilačke sportove, prvi kojeg sam gledao bio je upravo Le Baner. Borba s njim za mene je ostvarenje sna”, dodao je on.
Aprila 2019. godine u Geteborgu, Le Baner je pobedio Alića prekidom u prvoj rundi, u duelu po K1 pravilima.
Pazarac je ocenio da mu je ta borba sa čovekom koji je pisao istoriju svetskog K1 otvorila mnoga vrata.
“Cilj mi je bila promocija. Ubrzo posle toga dobio sam i poziv iz Japana. Inače, naš prvi meč bio je u K1, a MMA je, ipak, moj teren”, zaključio je Alić.
Carinici su 3. oktobra 2022. godine na prelazu Srpska Crnja u saradnji sa policijom sprečili dva pokušaja krijumčarenja aroma za nargile i zaplenili skoro 10 tona ovog akciznog proizvoda, čija je vrednost procenjena na gotovo 700.000 evra.
Dva prekršaja, jedan za drugim, otkrivena su u intervalu od pola sata, kada su na izlazu iz zemlje za kontrolu izdvojena dva kamiona istog prevoznika domaćih registarskih oznaka, koji su ka Rumuniji prevozili građevinske blokove iz Republike Srbije.
Kako prikolica ni na jednom kamionu nije bila obezbeđena carinskom plombom, carinici su se odlučili za njihov detaljan pregled.
Ubrzo se ispostavilo da je to bila dobra procena, jer su celom dužinom obe prikolice, između originalno upakovanih paleta sa građevinskim blokovima, pronađene sakrivene kutije sa aromama za nargile.
Nakon istovara, utvrđeno je da je reč o 9.930 tegli od po jedan kilogram različitih duvanskih aroma turskog porekla.
Robu su zajedno sa vozačima i oba kamiona preuzeli u dalju nadležnost policija i tužilaštvo.
Koliko nam muftija nedostaje, koliko patimo i tugujemo što ga više nema, najbolje znaju zidovi našeg doma.
– Ni deca ni ja nismo mogli da se fokusiramo na samu bol zbog orkanskih vetrova surovosti i nepravde ljudi koji se kriju iza floskula. Sama činjenica da smo doneli odluku da odemo iz svog grada govori o težini borbe sa kojom se nosimo. U ovoj boli, najveći zadatak mi je da deca ostanu mentalno, emotivno i duhovno zdrava i jaka. Hvala bogu, mislim da u tome uspevam, za Objektiv navodi Elma Elfić Zukorlić (42), druga žena pokojnog lidera Islamske zajednice i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, muftije Muamera Zukorlića.
Elma na početku razgovora u jednom beogradskom restoranu kaže da je Beograd postao novi dom za nju i njeno četvoro dece godinu dana od muftijine iznenadne smrti.
Iako na prvi pogled jaka, žena koju neki zovu i “sandžačka Hurem”, ne krije suze.
Elma Zukorlić za Objektiv otkriva detalje preseljenja nje i njeno četvoro dece u Beograd nakon iznenadne smrti supruga.
– Pokojni muftija više nije sa nama, ali moram da budem jaka zbog dece. Najmlađi sin ne može da sakrije svoju bol. Često pominje muftiju i govori da želi da bude kao on. Učim ih da, ukoliko žele da budu zahvalni ocu na svemu što im je dao, postanu dobri, pravedni, obrazovani i verni ljudi. Sve ostalo će proći, jedino dobra dela ostaju kao trajno dobro.
Muftija je, zbog svog političkog angažovanja, dosta bio prisutan u javnosti, dok je Elma, kako kaže, težila da deci i sebi, pre svega, sačuva mir.
– To je isključivo bila moja odluka, koju on ponekad ne bi podržavao, ali je to razumeo. Za vreme njegovog života imala sam nekoliko intervjua na koje sam izuzetno ponosna, jer su imali za cilj razbijanje predrasuda i stereotipa o ženi muslimanki, posebno ženi sa hidžabom, priča Elma.
Ipak, nedugo nakon što je muftija preminuo, Elma je bila prinuđena” da se pojavi u medijima zarad istine o njegovoj smrti.
– Morala sam da se pojavim taman onoliko koliko je bilo dovoljno da neistini ne dozvolim da oblikuje pogrešnu percepciju i svest dobronamernih ljudi, ali i da iznesem svoj i stav svoje dece i o pitanjima koja se tiču naših života. Iz izveštaja obducenata saznali smo da je muftija umro prirodnom smrću, prestankom radasrca. Hvala bogu, nije bio otrovan, jer ko kod ga je poznavao, mogao ga je samo voleti. Sada očekujem objašnjenje od prvobitnih laboratorija kako su mogli izdati pogrešan nalaz i dozvoliti da prođemo kroz sve ovo. Mislim da i bošnjački narod to zaslužuje, ispričala je Elma za Objektiv.
Muftija dugo bolovao
Niko osim nje, kako navodi, nije znao da je lider Stranke pravde i pomirenja bio bolestan još od 2007.
– Muftija jednostavno nije prihvatao činjenicu da je bolestan. Redovno se lečio sve dok nije umro, na svaki pregled išli smo zajedno, a taj odlazak je, između ostalog, imao za cilj da se stekne utisak u čekaonicama da sam ja ta koja je bolesna, a ne on. Čak sam i sestre na prijemu molila da se za njegov termin prozovem ja, jer ja sam ta koja je zakazala termin. Njegovi lekari i ja smo uspeli da ga ubedimo da se operiše, i to noć uoči njegove smrti. Božjom voljom nije došlo do operacije. Nakon što je umro danima sam plakala žaleći što ga nismo ranije ubedili da to uradi.
Prisećajući se najlepših trenutaka provedenih zajedno, Elma, pomalo neobično, izdvaja period kada su oboje bili zaraženi koronavirusom.
– Bili smo puno bolesni. Muftija nije hteo u bolnicu, pa sam kod kuće obezbedila kiseonik i lekove. Ležali smo u nekom skoro sedećem položaju, nameštali jastuke jedno drugom jer nas je mučio suvi kašalj. Kada smo se malo oporavili, trudili smo se da što kvalitetnije iskoristimo vreme oporavka. On je aktivno radio na knjizi i često bi mi davao da čitam poglavlja kako bismo ih zajedno komentarisali. Bez obzira na bolest, bilo je to lepo druženje. Rekla sam mu: ,,Posle korone ili opstajemo ili se razvodimo, ti i ja nismo navikli da smo mesecima dvadeset četiri sata zajedno.”
Napadi sa fakulteta
Muftija Zukorlić i Elma upoznali su se na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a njihov susret bio je “dramatičan”.
– Prijavila sam se na konkurs za asistenta, ali u međuvremenu se konkurs zatvorio, pa mi je muftija ponudio da budem njegov šef kabineta i prevodilac. Ljutito sam ga pogledala i upitala: Da li ste pročitali moj CV?” Odbila sam ponudu. Nakon toga sarađivali smo na drugom projektu, bliže smo se upoznali i ubrzo shvatili da imamo puno zajedničkih osobina.
Nakon muftijine smrti ni u visokoobrazovnoj ustanovi čija je Elma predsednica više ništa nije isto.
– Moj mandat je još uvek u statusu mirovanja. Od prvog dana nakon muftijine smrti krenuli su napadi na mene. Iako je muftija za vreme svog života meni dao jasne pozicije, zadatke i obaveze koje treba da odradim, oni su odmah hteli da ih oduzmu.
Od septembra prošle godine Elma radi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na mestu pomoćnice ministra prosvete, a rukovodi Sektorom za unapređivanje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju.
– Zadovoljna sam prvenstveno timom ljudi sa kojim radim pa onda funkcijom. Između ostalog, preselili smo se u Beograd jer mi je ovde posao. Srpska prestonica mi nije strana, pošto smo za života muftije često bili ovde. Deci će trebati vremena da se naviknu na novu školu i okruženje, ali biće sve u redu, sigurna sam.
Prijepolje – Četiri ženske odbojkaške ekipe iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, odmeriće snage u sredu na Memorijalnom turniru „Ferid Mezildžić – Fara“, dvadesetdrugom po redu. Utakmice će se igrati u sali škole „Sveti Sava“ u Bostanima.
Turnir posvećenom čuvenom sportisti, treneru, profesoru fizičkog vaspitanja i jednom od utemeljivača ženske odbojke u Prijepolju, Feridu Mezildžiću Fari tradicionalno će i ove godine okupiti četiri ženske odbojkaške ekipe.
Nakon otvaranja turnira u 12 časova, snega će odmeriti stari rivali, „Trendteks“ i Rudar iz Pljevalja, zatim sedi meč između “Maglića” iz Foče i čačanske “Slobode S”. U 15 i 30 časova odigraće se utakmica za treće mesto, dok je finalna utakmica na proogramu u 17h.
Pobedniku turnira pripašće prelazni pehar.
PP Media
Share on FacebookShare on TwitterShare on Linkedin SPORT Ознаке: ferid mezildžić fara, ok jedinstvo, ok sloboda, ok trendteks, vesti prijepolje
