Nenad Ristić i Sanja Đoković pobednici su trke na 15 kilometara, održane u okviru prvog Golija trejla (traila) u planinskom trčanju na Odvraćenici.
Lazarevčanin Ristić je slavio vremenom od 1:18,20 časova, ispred Siniše Zeljkovića sa 1:29,39 i Stefana Zambinija sa 1:37,28 časova.
U ženskoj konkurenciji trijumf je zabeležila bivša državna reprezentativka Sanja Đoković iz Čačka rezultatom od 1:30,42 časova, dok su drugo i treće mesto zauzeli Mina Belaćević i Sonja Kandić sa 1:41,50, odnosno 1:45,23 časova.
U muškoj trci na šest kilometara dominirao je Novopazarac Slobodan Nićiforović ostvarenjem od 33:56 minuta, a pratili su ga Marko Čukanović i trećeplasirani Vladimir Mančić sa 36:15 i 39:08 minuta.
Ena Belaćević iz Lazarevca bila je najbrža na šest kilometara u ženskoj konkurenciji, a štopericu je zaustavila na 33:06 minuta. Sledile su je Maša Vasić sa 36:06 i Anja Milosavljević sa 41:08 minuta.
Grad Novi Pazar bio je generalni pokrovitelj trke na Goliji, koju je organizovalo Planinarsko-ekološko udruženje Ras u saradnji sa gradskom Turističkom organizacijom i Regionalnom turističkom organizacijom Sandžaka.
Članovi Atletske škole Novi Pazar osvojili su 17 medalja, od toga 11 zlatnih, na Trofeju Smederevske tvrđave.
Zlatne medalje u Smederevu uzeli su Bogdan Glišović iz generacije 2015 na 50 metara s preponama kod C atletskih škola, Ali Begović (skok udalj, 2015), Boris Belojica (bacanje koplja, mlađi pioniri 2009) Belma Sejdović (bacanje kugle, starije pionirke 2008), Hamza Ziljkić (skok u dalj, stariji pioniri 2008) i Esma Jahović (bacanje vorteksa, 2014).
Od učenika Nermina Vesnića i Zejle Rožajac, najsjajnijim odličjima okitili su se i Sara Ferizović (skok u dalj, mladje pionirke 2009), Alen Sejdović (60 metara, 2013), Amin Hasanović (200 metara, 2013), Ahmed Zukorljić (200 metara, 2014) i Berina Rahić (800 metara, starije juniorke 2004)
Do srebrnih medalja stigli su Luka Belojica (skok udalj, 2011), Aiša Ikić (60 metara, 2012), Daris Sejdović (50 metara s preponama, 2015) i Emil Bahtijarević (bacanje kugle, mlađi pioniri, 2010), a do bronzanih Abdulah Mašović (bacanje kugle, starije pionirke 2007) i Mevluda Crnovršanin (skok udalj, starije pionirke 2008).
Atletičar Srbije, Prijepoljac Armin Sinančević zauzeo je osmo mesto u bacanju kugle na Memorijalu Borisa Hanžekovića u Zagrebu.
U konkurenciji devetorice bacača, evropski vicešampion iz Minhena imao je najbolji hitac od 21,04 metara.
Kao i na Svetskom prvenstvu u Judžinu, pobedio je Rajan Krauzer iz SAD sa 22,19 metara, ispred sunarodnika Džoa Kovača i Džoša Avotundea, koji su dobacili do 21,97, odnosno 21,73 metara.
Pre Zagreba, Sinančević se takmičio na mitinzima Dijamantske lige u Lozani i Briselu, gde je bio četvrti sa 21,65 i sedmi sa 20,84 metara.
Carinici su tokom vikenda na ulazu graničnog prelaza Horgoš, u saradnji sa policijom, sprečili tri pokušaja krijumčarenja novca i zaplenili preko 100.000 evra.
Nešto više od 85.000 evra zaplenjeno je tri sata posle ponoći 10. septembra 2022. godine, kada je na red za carinsku kontrolu pristigla škoda oktavija stranih registarskih oznaka.
Njom su iz Nemačke ka Bugarskoj putovala dvojica stranih državljana koji su koristili traku namenjenu onima koji nemaju ništa za prijavljivanje.
Prilikom susreta sa carinicima, oba putnika su to i potvrdila, rekavši da sa sobom nose samo lični prtljag i ukupno 4.700 evra.
Međutim, nakon detaljne kontrole i ličnog pretresa koji su usledili, kod obojice muškaraca je u donjem vešu pronađeno po 50.000 evra, prethodno umotanih u čarape.
Putnicima je vraćen dozvoljeni iznos od po 10.000 evra, dok je ostatak sume privremeno zadržan do okončanja prekršajnog postupka.
Prethodnog dana je kod domaćeg državljanina, koji je sam putovao mercedesom stranih registarskih oznaka, u džepovima i ličnoj torbici otkriveno preko 25 hiljada evra.
On je tvrdio da ne zna koliko novca ima kod sebe, ali da je reč o sumi ne većoj od 7.000 evra, da bi potom detaljnim pregledom i ličnim pretresom carinici kod njega pronašli 15.500 evra više od dozvoljenog iznosa koji se preko granice može preneti bez prijavljivanja.
Nenad Krstić i Sanja Đoković pobednici su trke na 15 kilometara, održane u okviru prvog Golija trejla (traila) u planinskom trčanju na Odvraćenici.
Krstić je slavio vremenom od 1:18,20 časova, ispred Siniše Zeljkovića sa 1:29,39 i Stefana Zambinija sa 1:37,28 časova.
U ženskoj konkurenciji trijumf je zabeležila bivša državna reprezentativka Sanja Đoković iz Čačka rezultatom od 1:30,42 časova, dok su drugo i treće mesto zauzeli Nina Milačević i Sonja Kandić sa 1:41,50, odnosno 1:45,23 časova.
U muškoj trci na šest kilometara dominirao je Novopazarac Slobodan Nićiforović ostvarenjem od 33:56 minuta, a pratili su ga Marko Čukanović i trećeplasirani Vladimir Mančić sa 36:15 i 39:08 minuta.
Ena Milačević bila je najbrža na šest kilometara u ženskoj konkurenciji, a štopericu je zaustavila na 33:06 minuta. Sledile su je Maša Vasić sa 36:06 i Anja Milosavljević sa 41:08 minuta.
Grad Novi Pazar bio je generalni pokrovitelj trke na Goliji, koju je organizovalo Planinarsko-ekološko udruženje Ras u saradnji sa gradskom Turističkom organizacijom i Regionalnom turističkom organizacijom Sandžaka.
Peticija koju je brat Aldina Hudovića iz Novog Pazara pokrenuo a koja se tiče traženja prava za neizručenje organima Crne Gore na šta ima pravo, više od nedelju dana držala je prvo mesto na peticijama iz Srbije bez ikakve medijske pompe i poziva.
https://www.peticije.online/pravda_za_aldina
Ono što je obaveza nas kao ljudi i gradjana Sandžaka jeste da budemo jedinstveni u pravdi i borbi za nasa prava.
U peticiji koju je kreirao njegov brat se kaže:
Dragi prijatelji,
Mesec i po dana je prošlo od utamničenja mog brata Aldina i sve ovo vreme sam ćutao i čekao državne organe da urade svoj posao po ljudskim i Božjim zakonima, ali više ne mogu da ćutim niti na to imam pravo i to ne samo kao Aldinov brat već i kao državljanin Srbije kome bi njegova država trebala da pruži zaštitu ako se nađe u nevolji bilo gde u svetu.
Kao što znate, moj brat je napravio problem u Sutomoru o čemu se i mediji pisali i svesni smo da on za to mora da odgovara po zakonu. Međutim, on nije pobegao iz Crne Gore da bi izbegao odgovornost pred zakonom već da bi sačuvao živu glavu. Dok se krio od onih koji su ga jurili po Sutomoru, jasno je čuo da uzvikuju da “on živ ne sme izać'”. Iako mu je Albanija bila bliža, Aldin se odlučio da beži ka Srbiji jer se nadao da će ga zaštititi, ali, do danas Srbija ništa nije uradila. Kako sam obavešten od Aldinovog advokata, dokumentacija koju je Crna Gora poslala nije potpuna, ali Srbija ni do danas nije tražila dopunu dokumentacije. Aldin je tražio pregled lekara, ali ni to mu nije odobreno od strane radnika zatvora u Novom Pazaru. Mi ne tražimo ništa više od poštenog suđenja za mog brata i po svemu, ne verujemo da će u Crnoj Gori, ako bude izručen, imati pošteno suđenje, ako ga i doživi s obzirom da hoće da ga smeste u zatvor u Spužu u kome je već bilo slučajeva ubistava zatvorenika.
Zbog svega ovoga, molim sve prijatelje, komšije, rođake, građane Novog Pazara i Srbije da mi se pridruže u borbi za pošteno suđenje za mog brata i potpišu peticiju koju mogu naći na sledećem linku:
Skupština Novog Pazara usvojila je drugi rebalans budžeta za ovu godinu čime je postignuta saglasnost o kreditnom zaduženju. 180 miliona koliko je predviđeno kreditnim zaduženjem, biće utrošeno za kapitalne investicije i komunalnu infrastrukturu.
Karišik je objasnio da zaduženost lokane samouprave dopušta podizanje kredita u trenutku kada je neophodno premostiti posledice svetske krize i kazao da će sredstva namenski biti upotrebljena za investicioni održavanje gradskih saobraćajnica, te kanalizacionu i vodovodnu mrežu.
Karišik je naglasio da je drugi rebalans budžeta, koji je danas pred odbornicima, usagalašen sa preporukama Ministarstva finansija, koje je i dalo dozvolu za kreditno zaduženje.
Odbornik SDP-a Vahidin Melajac kazao je da je punjenje budžeta u drugoj polovini godine značajno uvećano.
”Dokaz da rukovodstvo Novog Pazara domaćinski rukovodi sa javnim sredstvima je taj da smo na prethosnoj sednici usvojili odluku o kredintom zaduženju od blizu 300 miliona dinara, mešutim pošto je tokom letnjih meseci došlo do pojačanog punjenja budžeta, danas donosimo odluku o umanjenju sredstava za kreditno zaduženje” kazao je Melajac.
On je naglasio da je u toku realizacija više značajnih projekata kakvi su rekontrukcija Ulice generala Živkovića, izgradnja tolane i toplovoda, izgradnja Kliničko bolničkog centra, i najavio početak radova na uzgradnji IT centra, škole Desanka Maksimović, radove u Ulici Hercegovačkoj, rekonstrukciji istočne tribine Gradskog stadiona.
Melajac je naglasio da je vrednost svih ulaganja oko 100 miliona evra.
”Svi ovi projekti se mogu nazvati kapitalnim, jer se tiču svih građana Novog Pazara, a kako ne bi zapostavili i projekte na mikro planu, kreditna sredstva bila bi upotrebljena upravo u tu svrhu” poručio je Melajac.
Prihodovanja koja su se slila u gradsku kasu su uvećana, zbog čega je i smanjen iznos kreditnog zaduženja sa prvobitnih 296 miliona, objasnio je odbornik SDP-a Mirza Bektović. On je objasnio da zaduženost lokalne samouprave od šest procenata dopušta podizanje kredita, i naglasio da je kreditna zaduženost dozvoljenih 11 procenata ostvarenih prihoda u prethodnoj godini.
Zakonom je zabranjeno da ukupno zaduženje za kapitalne rashode lokalne samouprave bude veće od 50 odsto od ostvarenih prihoda u godini ranije.
Govoreći o ulaganjima u obrazovanje i školstvo, članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje Ulfeta Demčović kazala je da će kotlara u objektu u kojem se nalaze dve srednje škole, Škola za dizajn i Tehnička škola biti zamenjena.
Ona je kazala da je opremljenost gradskih škola izuzetna, a akcenat je, prema njenim rečima, stavljen na seoske škole i izdvojena odeljenja.
”U svakoj od tih škola urađen je mokri čvor, radili smo i na grejanju tako što smo menjali fasade, radili novu krovnu konstrukciju, tamo gde je krov prokišnjavao, postavljeni su novi kotlovi. Takođe, u tim školama radili smo na opremanju, otvaramo i odeljenja biblioteka” kazala je Demčović i najavila da će i Medicinska škola dobiti novu kotlarnicu, te da će, nakon više godina, odeljenje škole u ponovo će biti otvoreno.
Nakon što je danas u Novom Pazaru napadnut samostalni odbornik i bivši član Stranke pravde i pomirenja, Admir Muratović, oglasio se i Samir Tandir, bivši narodni poslanik u Parlamentu Republike Srbije.
“Podrška za brata Admir Muratovic. Heroj odbrane Islamske zajednice i učesnik u svim akcijama koje je vodio rahmetli muftija Muamer Zukorlić, univerzitetski profesor, uzoran suprug i roditelj, stavljao glavu gdje drugi nisu smjeli nogu. Danas je mučki napadnut u sred bijela dana u Novom Pazaru od strane militantnog pripadnika Stranke pravde i pomirenja. Očekujem da policija uhapsi izgrednika i da ga sud adekvatno kazni” – napisao je Tandir na društvenoj mreži “facebook”.
Inače, u maju tekuće godine, potpredsjednik Stranke pravde i pomirenja (SPP), i bivši narodni poslanik u Parlamentu Republike Srbije, Samir Tandir, podneo je neopozivu ostavku na sve funkcije u SPP.
Kako saznaje indeksonline.rs od izvora iz Policijske uprave Novi Pazar, policija trenutno radi na prikupljanju svih činjenica i okolnosti napada na Muratovića.
PLJEVLJA – Diplomirani pravnik Budimir Budo Tanjević, službenik Opštine Pljevlja ubio se danas u službenim prostorijama, javio je lokalni portal PV Informer.
Tanjević je primljen u Opštu bolnicu u Pljevljima bez pulsa, pa su lekari mogli samo da konstatuju smrt od upotrebe vatrenog oružja, preneo je podgorički portal CdM.
Odbornik lokalnog parlamenta u Novom Pazaru napadnut je danas oko 11 časova. Za ovaj napad okrivio je aktivistu Stranke pravde i pomerije, iz koje je Muratović nedavno istupio.
Kako navodi u svojoj objavi na društvenoj mreži “facebook”, Muratović je pokušao da spreči fizički kontakt između aktiviste i njegovog brata. Tom prilikom, aktivista SPP mu je, kako tvrdi, sasuo veliku količinu biber spreja u oči.
Za sada nema infotrmacija da li je novopazarska policija postupala po ovom slučaju.
Inače, doskoračnji funkcioner stranke SPP Admir Muratović, na današnjem zasedanju lokalnog parlamenta najavio je da će u narednom periodu nastupati kao samostalni odbornik.
