NOVI PAZAR – Da bi došlo do pomirenja izmedju Srba i Bošnjaka, Srbija se prvo mora suočiti sa ratnom prošlošću, a zatim reformisati, decentralizovati i ulagati u privredu i obrazovanje, saglasili su se sinoć učesnici tribine “O suočavanju sa prošlošću i pomirenju u regionu” u Novom Pazaru. Predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović ocenio je da se na nivou centralne vlasti u Beogradu stvaraju tenzije usmerene ka podrivanju poverenja izmedju ta dva naroda. “Te tenzije, koje dolaze iz centralnog nivoa vlasti, se kreiraju kako bi nas svadjale, da bi homogenizovale neko biračko telo u situacijama pred izbore i da bi na svaki mogući način urušili poverenje koje treba da postoji. Dve stvari koje stvaraju nepoverenje medju Srbima i Bošnjacima, ali i Bošnjaka prema državi, su centralizacija i nedostatak reformi”, kazao je on. On je uverenja da Srbija mora da bude “istinski gradjanska, a ne jednonacionalna, kako se ne bi raspala”, kao i da je za zamah ka demokratizaciji i Evropskoj uniji neophodna decentralizacija. Božović je istakao da je važno da se svaka žrtva na prostoru bivše Jugoslavije imenuje, kako bi se sprečili pokušaji umanjenja zločina i glorifikacije zločinačkih, nacionalističkih politika i ratnih zločinaca, što je u poslednjih nekoliko godina, prema njegovim rečima, dobilo na zamahu. “Veoma je važno da ne dopustimo da zaboravimo bilo koju žrtvu na prostorima bivše Jugoslavije. Važno je da se svaka žrtva imenuje jer to je jedini način da oni koji pokušavaju da zloupotrebe ratove, koji pokušavaju na neki način da umanje tragedije ili da naprave da se zaboravi nešto što se dogodilo, da se to nikako ne dozvoli. To je važno za Srbiju, to je važno za ozdravljenje jednog društva”, rekao je Božović. On je kazao da je potrebno da se film “Quo vadis, Aida” prikaže u Srbiji jer on govori o suočavanju sa prošlošću, bez koje nema pomirenja i suživota. Predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) Jasmina Curić izjavila je da vraćanje poverenja Bošnjaka u državu zavisi od definisanja razloga i uzroka koji su doveli do njegovog narušavanje. Ona je ocenila da Srbija ne može krenuti dalje dok god ne sagleda svoju ratnu prošlost i ne definiše stvari onakve kavkve jesu. “Ovde u Srbiji u poslednje vreme postoji trend da se ne trebamo obazirati na prošlost, da treba da gledamo u budućnost, da idemo dalje. Medjutim, dok ne sagledamo ratnu prošlost i dok ne kažemo i ne definišemo tačno stvari imenom onako kako i jesu, mi ne možemo krenuti dalje”, kazala je Curić. Dodala je da bi usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici trebalo da bude osnovni program nove Vlade i da je to, uz izglasavanje zakona o lustraciji, glavni uslov koje bi država trebalo da uradi kako bi Bošnjaci mogli razmišljati o izgradnji narušenog poverenja. “Mi se u Sandžaku ponosimo dobrim medjunacionalnim odnosima, to je naša tradicija i naša kultura. Svaki problem, iako se desio u Sndžaku, došao je sa strane od jedne politike koja nije naša politika, nije politika ni Srba niti Bošnjaka u Sandžaku i mi moramo naše vrednosti čuvati kao zaštitu od politika koje ih mogu poremetiti”, poručila je Curić. Vršilac dužnosti rektora Državnog univerziteta u Novom Pazaru Dragoslav Šumarac kazao je da je za pomirenje dva naroda neophodan razvoj privrede u Sandžaku i Novom Pazaru. “Ovde su postojali Razvitak i Tekstilni kombinat Raška, bez takve privrede mi ne možemo da očekujemo da ćemo se mnogo razvijati. Moramo da napravimo tehnološke napretke da bi se takmičili sa svetom i da bi mladi mogli da primenjuju svoja znanja i da ostanu ovde. Mislim da će to biti najbolji način za pomirenje”, istakao je Šumarac. Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke. Beta